Papa Franja ustoličiće 20 novih kardinala: Da li se poglavar Rimokatoličke crkve sprema da ode u penziju?

Novi kardinali uključuju sveštenike poznate po svojim progresivnim stavovima i pastoralnom radu

Papa Franja, koji je nedavno rekao da bi mogao da ode u penziju zbog sve slabijeg zdravlja, ustoličiće u subotu 20 novih kardinala, među kojima bi mnogi jednog dana mogli da biraju novog papu.

To je osma konzistorija otkako je 85-godišnji Franja izabran 2013. i pomno se prati, ne bi li papa svojim izborom otkrio kakvu Katoličku crkvu želi ostaviti za sobom.

Preporučujemo

Novi kardinali uključuju sveštenike poznate po svojim progresivnim stavovima i pastoralnom radu, a dolaze sa svih strana sveta, od Brazila do Nigerije, Indije, Singapura i Istočnog Timora.

Nakon subotnje zakletve u bazilici Sv. Petra u Vatikanu, oni će se pridružiti dvodnevnom sastanku svih kardinala koji počinje u ponedeljak.

Skup je ove godine sazvan ranije kako bi se razmotrio papin novi plan za upravljanje Crkvom, ali samo je podstaknuo nagađanja da se papi bliži odlazak, piše Jutarnji list.

Papa Franja, koji je zadnjih meseci otkazao niz događaja i morao da koristi invalidska kolica zbog bolnog kolena, rekao je prošli mesec da su mu "otvorena vrata" ka odlasku.

Ako krene putem svog prethodnika Benedikta XVI i podnese ostavku, biće sazvana konklava svih kardinala mlađih od 80 godina koji će izabrati njegovog naslednika.

Nakon ovog vikenda u kardinalskom skupu će biti 132 kardinala s pravom izbora, a njih 90 imenovao je Franja, što je oko dve trećine ukupne brojke, upravo onoliko koliko je potrebno da predloženo ime prođe.

Globalni izbori

Ustoličenje kardinala, obično godišnji događaj, uvek se pomno prati jer upućuje na budući smer Katoličke crkve i njene prioritete za 1.3 milijarde vernika.

Ipak, Franjini izbori za kardinale ne jamče automatski da će idući papa biti netko ko će odražavati njegove vlastite prioritete, rekao je stručnjak za Vatikan, Bernard Lekomte, za AFP.

- Uvek imamo utisak da će biti kontinuitet, ali zapravo istorija pokazuje suprotno - rekao je Lekomte, dodajući da postoji "balansiranje" od jednog pape do drugog tokom 20. veka.

Franjino nasleđe definišu nastojanja da Crkva bude uključivija, transparentnija i fokusiranija na najranjivije članove društva.

Ove godine argentinski papa završio je veliku reformu moćnog upravnog tela Vatikana, Rimske kurije, u cilju pridobijanja novih vernika.

Imenovao je kardinale koji odbacuju "status quo" u crkvi i pomogao suzbijanju stoletne hegemonije Evropljana.

Virgilio Do Karmo Da Silva, nadbiskup Dilija, u subotu će postati prvi kardinal Istočnog Timora, malene katoličke zemlje u jugoistočnoj Aziji.

Imenovan će biti i Robert Mek Elroj, 68-godišnji biskup San Diega, koji podržava katolike homoseksualce i kritikuje nastojanja da se uskrati pričest američkim političarima poput predsednika Džoa Bajdena koji podržavaju pobačaj.

Pre dve godine papa je ušao u istoriju kada je imenovao prvog afroameričkog sveštenika Viltona Gregorija za nadbiskupa Vašingtona.

U subotu će proglasiti i najmlađeg kardinala na svetu, 48-godišnjeg italijanskog misionara Đorđia Marenga, koji radi u Mongoliji.

Insajderi iz Kurije

Imenovani će biti i Nigerijac Peter Okpaleke, biskup Ekvulobije, i Leonardo Ulrih Štajner, nadbiskup Manausa u Brazilu.

Trojica budućih kardinala već ima pozicije u Kuriji: Artur Roš iz Britanije, Lazaro Ju Heung-sik iz Južne Koreje i Fernando Vergez Alzaga iz Španije.

Budući kardinali u subotu će jedan po jedan kleknuti pred Papu koji će im na glavu staviti grimizni biret.

Nakon ceremonije novi kardinali imat će tradicionalne susrete sa vernicima.

(Telegraf.rs)