"Bajraktar dronovi" u Africi: Moderno oružje za novi niz krvavih lokalnih sukoba

Turski dron "Bajraktar" postao je deo niza armija na Crnom kontinentu.

Afričke države sve više nabavljaju turske dronove za borbu protiv oružanih grupa nakon što su se pokazali efikasnim u raznim sukobima širom sveta, piše analitičar BBC Pol Meli.

Dok je Ukrajina pojačavala svoj početni otpor protiv ruske invazije, i mnogo pre nego što su zapadna teška artiljerija i raketni bacači počeli da pristižu na front, postojalo je jedno oružje koje je kijevska vlada mogla da upotrebi odmah - bespilotna letelica Bajraktar ​​TB2.

Preporučujemo

Ovo oružje proizvedeno u Turskoj već je dokazalo svoju efikasnost u pomaganju Azerbejdžanu da pobedi jermenske oklopne snage i otme veliku teritoriju u ratu u Nagorno-Karabahu 2020.godine.

Ali poštovaoci sposobnosti dronova nisu ograničeni samo na istočnu Evropu i Kavkaz.

Novo izvozno tržište za turske dronove je - Afrika.

Dronovima protiv džihadista

Poslednjih nedelja je pošiljka Bajraktar ​​TB2 isporučena u zapadnoafričku državu Togo, koja se bori da obuzda infiltraciju džihadističkih boraca koji se kreću južno od Burkine Faso.

U maju je Niger nabavio pola tuceta ovih svestranih i pristupačnih dronova za svoje vojne operacije protiv pobunjeničkih grupa u regionu Sahela južno od pustinje Sahare i oko jezera Čad.

Ostali afrički kupci su Etiopija, Maroko i Tunis, dok je Angola takođe izrazila interesovanje.

Ali prva koja je upotrebila ovo moćno oružje za nadzor i udare na Crnom kontinentu bila je vlada priznate od strane UN u Libiji – gde su dronovi primećeni još 2019. i možda su upravo oni pomogli snagama Tripolija da odupru pobunjenicima sa istoka Libije, koji su neko vreme apsolutno dominirali na bojnom polju.

Afričkim kupcima, posebno siromašnijim zemljama, bespilotne letelice pružaju šansu da razviju značajne vazdušne snage bez ogromnih troškova opreme i godina elitne obuke potrebne za razvoj konvencionalnih vazdušnih udarnih snaga aviona sa posadom.

Ovo je posebno atraktivna mogućnost za države kao što su Niger i Togo.

Senka ekstremizma nad Sahelom

Oni se suočavaju sa složenim izazovom obuzdavanja visoko motivisanih i pokretnih grupa islamističkih militanata, koji imaju kampove širom afričke divljine i brzo se kreću preko terena Sahela na motorima kako bi organizovali zasede i izvodile iznenadne napade na izolovane vojne i žandarmerijske položaje, granične prelaze i civile.

Uobičajena vojna doktrina nije dovoljna da se zaustavi ovakav neprijatelj, ali dolazak dronova će možda doprineti tome da se situacija preokrene.

Nigerska vojska se takođe godinama bori protiv militanata u trograničnom regionu, gde se njihova zemlja graniči sa Burkinom Faso i Malijem, samo nekoliko sati vožnje od glavnog grada Nijameja.

Vladine trupe su takođe angažovane u napornoj kampanji zaštite krajnjeg jugoistoka od napada Boko Harama i Islamske države zapadnoafričke provincije (Isvap).

Za Togo, realnost džihadističke pretnje je relativno novo i veoma zabrinjavajuće iskustvo.

Veći deo protekle decenije aktivnosti militantnih grupa bile su ograničene na centralni Sahel - Mali, Burkina Faso i Niger - i uglavnom u oblastima relativno udaljenim od njihovih granica sa priobalnim zemljama kao što su Obala Slonovače, Gana, Togo i Benin.

Ali u skorije vreme, situacija je počela da se menja, pošto su naoružane grupe proširile svoj domet preko većeg dela Burkine Faso, i u ruralna područja duž granice sa ove četiri države.

Do kraja 2019. bezbednosne snage su otkrile znake infiltracije militanata u severni Togo.

U početku su se džihadisti samo skrivali tu, radi odmora i oporavka, ali je vlada u Lomeu, kao i druge vlade širom priobalja Zapadne Afrike, već bila zabrinuta da bi pretnja mogla da raste u narednom periodu.

Susedna Obala Slonovače pretrpela je napad džihadista na odmaralište Grand Basam 2016. godine, u kojem je poginulo 19 ljudi, a zatim napade i sukobe sa snagama bezbednosti na severoistoku 2020. godine.

Lokalni vodič za divlje životinje poginuo je kada su militanti kidnapovali dvojicu francuskih turista u nacionalnom parku Pendžari u Beninu. Dvojica francuskih vojnika su kasnije poginula u vatrenom obračunu kada su turisti prebačeni preko granice u Burkini Faso.

Prvi direktni napad na sam Togo, na Sanloangu, dogodio se prošlog novembra. Zatim, pre zore 11. maja, desetine militanata napalo je vojnu ispostavu u Kpek-pakandi, u blizini Burkine Faso, ostavivši osam vojnika mrtvih i 13 ranjenih.

Trupe su uzvratile, ubivši neke napadače. Sledećeg meseca vlada je proglasila vanredno stanje u Savani, najsevernijem regionu Toga.

Ali to nije bilo dovoljno da odvrati džihadiste koji sada deluju u pograničnoj zoni i za koje se smatra da su povezani sa Jama'a Nusrat ul-Islam va al-Muslimin, glavnim savezom islamističkih oružanih grupa sa sedištem u Maliju. Dva vojnika su poginula u drugom incidentu u julu.

Predsednik For Gnasingbe obišao je ovu oblast u pokušaju da podigne moral. Ali uplašeni meštani napuštaju masovno svoja sela - fenomen koji je već viđen u drugim delovima Sahela pogođenim militantnim nasiljem.

Režim koji je decenijama imao monopol na vlast čak je osetio potrebu da pozove opozicione stranke na razgovore o razvoju jedinstvene nacionalne strategije za suočavanje sa militantnom pretnjom.

Dronovi kao slamka spasa

Ali na kraju, direktna vojna sila će morati da igra ulogu. I tu na scenu stupaju turski dronovi, koji Toguu – poput Nigera – obezbeđuju sopstveni nacionalni kapacitet za nadgledanje iz vazduha, kako bi pokušali da uoče grupe militantnih boraca i, potencijalno, da izvrše napade na njih.

Upotreba dronova nije nova za Sahel. I Francuska i SAD imaju svoje baze bespilotnih letelica u Nigeru, koje deluju kao podrška vladinoj bezbednosnoj strategiji.

Za veće sile kao što je Etiopija - gde se savezna vlada bori protiv Tigrajskog narodnog oslobodilačkog fronta - bespilotne letelice su dragoceno sredstvo za proširenje ukupnih vojnih kapaciteta.

Ali postoje rizici, baš kao i kod aviona sa posadom. Do januara, humanitarni radnici su izvestili da su bespilotne letelice ubile više od 300 civila u sukobu u Etiopiji u Tigraju.

A vojska Togoa je priznala da je greškom ubila sedam civila, nakon što je letelica – nejasno da li sa posadom ili bez posade – greškom napala grupu civila misleći da su grupa militanata i izveo napad između 9. i 10. jula.

Rizici takvih tragičnih grešaka su povećani u trenucima panike zbog očigledne infiltracije džihadista u civilnu populaciju.

I za Togo i za Niger, partnerstvo sa Turskom je takođe politički korisno, smanjujući njihovo javno oslanjanje na bliska bezbednosna partnerstva sa Francuskom, bivšom kolonijalnom silom, o kojoj značajan deo domaće javnosti ima negativno mišljenje.

Sa stanovišta Ankare, postoje i atrakcije: "diplomatija dronova" i vojno partnerstvo postali su značajno oruđe u spoljnopolitičkom dometu predsednika Redžepa Tajipa Erdogana južno od Sahare, dopunjujući više dugogodišnje prednosti kao što su izgradnja aerodroma i drugih ključnih infrastrukture.

I unutar turske političko-poslovne elite postoji i lična veza.

Baikar, proizvođač dronova Bajraktar ​​TB2, predvode dva brata - izvršni direktor Haluk Bairaktar ​​i njegov brat Selčuk, glavni tehnološki direktor, koji je slučajno oženjen kćerkom predsjednika Erdogana Sumeiie.

(Telegraf.rs)