Da li Donaldu Trampu preti zatvorska kazna?

Dokumenti koje je FBI uzeo od Trampa su bili pod oznakom "poverljivo", a ovi zakoni se tiču tretiranja tako osetljivih dokumenata i njihove eventualne zloupotrebe

Pošto su agenti pretresli njegovu vilu u Mar-a-Lagu na Floridi, i iz nje izneli 11 paketa dokumentata, postavlja se pitanje da li bivši predsednik Donald Tramp može i krivično da odgovara zbog toga što je poverljiva dokumenta poneo sa sobom.

Svi ppapiri koje predednik ima tokom svog mandata u Beloj kući treba da se predaju Nacionalnom arhivu u Vašigntonu koji ih čuva - što kod Trampa nije bio slučaj.

Preporučujemo

Šta se zna o istrazi?

Zna se da su agenti FBI odneli 11 paketa poverljivih dokumenata dokumenata, od kojih su neki označeni kao "strogo poverljivi", pokazao je nalog za pretres koji je, posle intervencije Sekretarijata za pravosuđe, objavio sud na Floridi.

Agenti FBI su, između ostalog, tražili i dokumenta povezana sa nuklearnim oružjem, objavio je Vašington post. Tramp je to nazvao "lažima" i na svojo društvenoj mreži napisao da sarađuje sa nadležnima i da je "racija" politički motivisana. Čak je rekao i da mu je FBI podmetnuo dokaze.

Među dokumentima je pronađena i fascikla nazvana "Predsednik Francuske", ali nije poznato šta je u njoj. Ostala dokumenta su sa manjim ili većim stepenom poverljivosti i odnose se na nacionalnu bezbednost SAD.

Koje zakone je Tramp potencijalno prekršio?

Nalog za pretres koji je izdao tužilac ukazuje da su prekršena tri zakona. Dokumenti koje je FBI uzeo od Trampa su bili pod oznakom "poverljivo", a ovi zakoni se tiču tretiranja tako osetljivih dokumenata i njihove eventualne zloupotrebe.

Zakon pod brojem 793 zabranjuje neodobreno posedovanje informacija o nacionalnoj odbrani, bez obzira na to da li j reč o poverljivim dokumentima. Kazna za kršenje ovog zakona ide i do 10 godina zatvora.

Druga dva zakona, 2071 i 1519 propisuju da je nelegalno skrivanje ili uništavanje zvaničnih dokumenata SAD. Ova krivična dela kažnjiva su sa po 20 godina zatvora. Nijedan od navedenih zakona ne pravi razliku između poverljivih i javnih dokumenata, piše Glas Amerike.

Ima li razlike u tome da li su dokumenta poverljiva ili ne?

Federalni zakon propisuje da je zabranjeno da se povervljiva dokumenta iznose na nedozvoljenu lokaciju, ali taj zakon nije bio osnov naloga za pretres. To znači da za eventualno podizanje optužnice neće biti ključno da li su dokumenta poverljiva.

Tramp je 2018. godine potpisao izmene zakona prema kojima se povećava kazna zatvora za one koji nepropisno postupaju sa poverljivim dokumentima, sa jedne na pet godina zatvora.

Predsednik sam ima pravo da skine oznaku poverljivosti sa dokumenata, i postoji mogućnost da je Tramp to uradio pre nego što ih je odneo Mar-a-Lago.

- Sa svega je skinuta oznaka poverljivosti - napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži "Istina".

Međutim, i taj proces skidanja oznake poverljivosti sa dokumenata zahteva određenu proceduru, što nije sigurno da se desilo u Trampovom slučaju.

Sve više republikanaca pozvalo je u nedelju FBI da objavi pisanu izjavu koja pokazuje zbog čega smatraju da je opradvdano da oduzmu dokumenta iz Mar-a-Laga.

Republikanci pozivaju da se objave još detaljnije informacije o tome zašto je federalni sudija uopšte izdao takav nalog za pretres. Objavljivanje pisanih izjava FBI-a je neobično i retko i zahtevalo bi odobrenje federalnog sudije.

(Telegraf.rs)