Dunji su oduzeli pravo da se školuje, kao i njenim vršnjakinjama: Priča koju svet ne treba da vidi u 21. veku

Neposredno pre nego što je trebalo da počne nova školska godina, talibansko ministarstvo obrazovanja proglasilo je da će svima biti dozvoljen povratak. Ali 23. marta, na dan ponovnog otvaranja, odluka je iznenada poništena, što je iznenadilo čak i zvaničnike ministarstva u Avganistanu

Za većinu tinejdžerki u Avganistanu prošla je cela godina kako nisu kročile u učionicu. Kako nema naznaka da će im talibani dozvoliti da se školuju neke od njih pokušavaju da pronađu način da uče... U jednoj kući u Kabulu prethodnih dana okupilo se na desetine devojčica.

U toj kući je Sodaba Nazand, zajedno sa sestrom, otvorila neformalnu školu. Uče devojčice engleski jezik, matematiku i nauku.

Preporučujemo

- Kada su talibani odlučili da žene liše prava na obrazovanje i prava na rad htela sam da im se suprostavim, i to radim tako što podučavam ove devojčice - kaže Nazand.

Njena je samo jedna od nekoliko podzemnih škola, koje su formirane kada su pre godinu dana talibani preuzeli zemlju i zabranili da se devojčice školuju nakon šestog razreda. Talibani jesu dozvolili ženama da idu na fakultet, ali uskoro neće biti devojaka da upišu studije, jer niko ne može da upiše ni završi srednju školu.

Agencija Save the Children intervjuisala je gotovo 1.700 dečaka i devojčica, starosti između 9 i 17 godina, u sedam provincija, da bi shvatili koliko je zabrana učenja imala uticaj na omladinu.

Anketa, koja je sprovedena u maju i junu, otkriva da više od 45 odsto devojčica i 20 odsto dečaka ne ide u školu. Istraživanje pokazuje da 26 odsto devojčica pokazuje znake depresije, dok je za dečake taj procenat 16 odsto.

Gotovo svi stanovnici Avgaistana žive na rubu ili ispod granice siromaštva, a milioni ne mogu da prehrane svoje porodice otkako je svet prestao da finansira državu nakon što su talibani preuzeli vlast.

Nastavnici, roditelji i stručnjaci upozoravaju da brojne krize u zemlji, uključujući i ekonomsku, dovode do opasnih posledica po devojčice. Talibani su ženama zabranili da rade, očekuju od njih da budu kod kuće. Traže da poštuju nova pravila oblačenja i da prekrivaju sve osim očiju. Srećom, ne zahtevaju da uvek budu ispoštovana ta pravila.

Međunarodna zajednica zahteva od talibana da omoguće devojčicama da se školuju, a SAD i EU su napravile planove kako da direktno uplaćuju plate nastavnicima u Avganistanu, bez da novac prolazi kroz ruke talibana.

Ali izgleda da je pitanje obrazovanja devojčica zapetljano zbog razlike među talibanima. Naime, neki u pokretu podržavaju vraćanje devojčica u školu, bilo zato što ne vide verske prigovore na to ili zato što žele da poboljšaju veze sa svetom. Drugi, posebno seoske, plemenske starešine koje čine okosnicu pokreta, odlučno se tome protive.

Tokom svoje prve vladavine devedesetih, talibani su uveli mnogo gore restrikcije za žene. Zabranili su školovanje za devojčice, žene nisu smele da rade i morale su da budu prekrivene od glave do pete kada napuštaju kuću. Čak ni oči nisu smele da im se vide.

Nakon što su svrgnuti sa vlasti 2001. godine, čitava generacija žena vratila se na posao ili je počela da se školuje, pogotovo u urbanim sredinama. Naizgled priznajući te promene, talibani su uveravali Avganistance, kada su ponovo preuzeli kontrolu prošle godine, da neće ponovo uvesti stroga, nehumana pravila.

Zvaničnici su javno govorili da će pustiti tinejdžerke da idu u školu, ali da im je potrebno vreme da "razrade logistiku" za strogu rodnu segregaciju.

Svi su sa željom iščekivali mart i povratak u školske klupe. Neposredno pre nego što je trebalo da počne nova školska godina, talibansko ministarstvo obrazovanja proglasilo je da će svima biti dozvoljen povratak. Ali 23. marta, na dan ponovnog otvaranja, odluka je iznenada poništena, što je iznenadilo čak i zvaničnike ministarstva. Činilo se da se u poslednjem trenutku, talibanski vrhovni vođa, Mula Haibatulah Akhundzada, poklonio opoziciji.

Šekiba Kaderi (16) seća se kako se spremila tog dana da ode da upiše 10. razred. Ona i njene drugarice iz klupe su bile srećne i uzbuđene. Ali onda je došao nastavnik i rekao im da idu kući. Sve devojčice su počele da plaču.

- To je bio najgori dan u našim životima - priča tinejdžerka.

Od tog dana pokušava da uči od kuće. Čita knjige, romane, istorijske knjige. Uči engleski gledajući filmove i snimke na Youtube platformi.

Nejednak pristup edukaciji razdvaja porodice. Šekiba i njena mlađa sestra ne mogu da se školuju, ali njihova dva brata mogu. Njena starija sestra je sad na privatnom fakultetu i studira prava. Njihov otac Mohamed kaže da mu je to slaba uteha. Većina profesora je napustila zemlju i nivo kvaliteta obrazovanja je drastično opao.

- Čak i da devojka stekne diplomu fakulteta, koja je prednost? Neće imati posao, talibani joj neće dati da radi - kaže nesrećni otac.

Mohamed kaže da je oduvek želeo da se njegova deca školuju. Sada če to verovatno biti nemoguće i on, po prvi put, razmišlja da napusti Avganistan.

Mesec dana nakon što su talibani preuzeli vlast, Nazand je počela da uči decu sa ulice da čitaju na neformalnim časovima na otvorenom u parku u svom kraju. Žene koje nisu znale da čitaju ili pišu pridružile su im se.

Nešto kasnije, dobrotvor koji ju je video u parku iznajmio je kuću za nju da drži časove i kupio stolove i stolice. Kada je dobila "krov nad glavom", uključila je i tinejdžerke kojima više nije bilo dozvoljeno da idu u javnu školu.

Sada ima oko 250 učenika, od kojih je pedesetak devojčica uzrasta za 7. razred i više.

- Ne učim ih samo predmete, već pokušavam da ih naučim kako da se bore za svoja prava. Talibani se nisu promenili u odnosu na ono kakvi su bili devedesetih. To su isti talibani, ali mi ne bi trebalo da budemo iste žene. Moramo da se borimao, da dignemo glas, da pišemo, na svaki mogući način - kaže Nazand.

Njena škola, kao i mnoge druge, po zakonu je nelegalna, ali do sada njenu nisu zatvorili. Ipak, oni koji rade sa njom u školi nisu hteli da pričaju za medije, jer strahuju.

Iako je posvećena školi, Nazand se brine za budućnost. Njen dobrotvor platio je kuću samo šest meseci. Nedavno je preminuo, a Nazand nema novca da plaća dalje iznajmljivanje i ostale troškove.

Za mnoge đake, ove škole su slamka spasa.

- Teško je kad ne smeš u šoku. Kad god prođem pored svoje škole vidim da su vrata zatvorena i to me jako uznemiri - rekla je devojčica Dunja Arbabzada.

(Telegraf.rs)