Bivši zatvorenici otkrili detalje mučenja u ruskim zatvorima: Čuvari se smeju dok robijaše siluju

Tukli su me 10 minuta, pocepali mi odeću. U narednih dva sata su me silovali drškom od metle. Kada bih se onesvestio, polili bi me ledenom vodom, a onda me ponovo prebacili preko stola, tvrdi Makarov

Upozorenje: Tekst sadrži veoma potresne opise 

Bivši zatvorenici, koji su robijali u ruskim zatvorima, tvrde da su bili mučeni i silovani. Prošle godine pojavili su se snimci navodnih zlostavljanja u zatvorima u Rusiji, a pojedinci su sad za BBC odlučili da ispričaju kakvu su navodno torturu preživeli dok su bili iza rešetaka.

Zatvorska bolnica Saratov, koja se nalazi na jugozapadu Rusije, postala je poznata svetu prošle godine kada su se pojavili snimci, koji su navodno tu nastali, a na kojima se vidi stravično zlostavljanje zatvorenika.

Aleksej Makarov znao je za zloglasne priče o ovoj ustanovi pre nego što je tamo prebačen 2018. godine, tokom svoje šestogodišnje kazne zbog napada. Zatvorenici koji su poslati u Saratov iz raznih zatvora žalili su se da su im izmišljani zdravstveni problemi, kako bi mogli da ih muče iza zatvorenih vrata.

Ruski zatvori nemaju nezavisnu kontrolu, a zatvorske bolnice, sa pravilima oko karantina tek niko ne nadgleda.

"Nadao sam da će me poštedeti zbog bolesti"

Makarov se činjenično osećao loše. Dijagnostifikovana mu je tuberkuloza, pa se nadao da će ga poštedeti mučenja. Međutim, kako tvrdi, dva puta su ga silovali dok je boravio tamo.

Žrtve i stručnjaci kažu da je zlostavljanje, kojem su bili izloženi Makarov i drugi zatvorenici, uvek sankcionsani od strane zatvorskih radnika, i koristi se za ucenjivanje i zaplašivanje zatvorenika, kao i za iznuđivanje priznanja.

Pojavljivanje snimaka primoralo je rusku vladu da odgovori na skandal o mučenju. Slučajevi su prijavljeni u 90% ruskih regiona između 2015. i 2019. godine, prema nezavisnom ruskom medijskom projektu Proekt. Ali akcija je bila spora.

BBC je analizirao hiljade sudskih dokumenata iz tog perioda i utvrdio da je 41 pripadnik zatvorske službe osuđen u najtežim suđenjima za zlostavljanje zatvorenika. Ali skoro polovina njih je osuđena samo na uslovne kazne.

Makarov kaže da je prvi put mučen u februaru 2020. godine. Odbio je da prizna navodnu zaveru protiv zatvorske administracije zbog čega su ga, kako tvrdi, trojica muškaraca izložili neprekidnom seksualnom nasilju.

- Tukli su me 10 minuta, pocepali mi odeću. U narednih dva sata su me silovali drškom od metle. Kada bih se onesvestio, polili bi me ledenom vodom, a onda me ponovo prebacili preko stola - tvrdi Makarov.

Dva meseca kasnije ponovo je napadnut. Naterali su ga da svojim napadačima plati 800 funti, a potom su ga ponovo silovali da bi ćutao.

Makarov je za BBC rekao da je njegovo zlostavljanje snimano kamerom. Zatvorenici znaju da ponižavajuće snimke mogu da pokažu svima u zatvoru u slučaju da ne ispuniš ono što traže.

Pojačavali muziku da se ne čuje kako žrtva vrišti

Makarova su silovali drugi zatvorenici, a on veruje da su to učinili na zahtev "šefova u zatvoru". Žrtva ističe da bi tokom iživljavanja bila glasno pojačana muzika, kako se ne bi čula vriska.

Prošlogodišnji snimak iz Saratova objavljen je uz pomoć još jednog bivšeg zatvorenika. Sergej Saveljev je uspeo da prokrijumčari snimke koji pokazuju poniženje i nasilje nad desetinama zatvorenika. On takođe veruje da je tortura sankcionisana na najvišim nivoima kao deo organizovanog sistema.

Saveljev je imao pristup snimku jer je od njega zatraženo da radi u odeljenju za obezbeđenje zatvora sa malim brojem zaposlenih. Od njega se tražilo da prati i katalogizira snimke sa kamera koje inače nose zatvorski službenici.

On je za BBC rekao da bi zaposleni, kada je bilo mučenja u Saratovu, terali zatvorenike da rade njihov prljav posao i terali su ih da nose kamere na odeći da bi snimili mučenje.

- Dali bi mi naređenje da tražim kamere od šefa obezbeđenja - tvrdi Savaljev.

Potom bi mu naredili da sačuva snimke i da ih povremeno prebaci na poseban drajv, kako bi viši zvaničnici mogli da ih vide.

Kada je otkrio kakav se horor događa iza rešetaka, počeo je da kopira snimke i da ih čuva u skrivenom folderu.

Bili "ušemljeni"

U nekim snimcima su zlostavljači koristili lisice i kamere, stvari koje su samo smeli da koriste radnici u zatvoru.

Savaljev kaže da su zatvorenici koji su vršili nasilje, po pravilu, bili oni koji su osuđeni za najteža krivična dela. Kao takvi, uvek su voleli da se "ušlihtaju" da bi dobili što bolji tretman u zatvoru. Takve zatvorenike su zvali "presovčiki".

- Trudili bi se da posao odrade što bolje, tako da bi dobro jeli, dobro spavali i imali neke privilegije - kaže Savaljev.

Aktivista Vladimir Osečkin, čija je organizacija Gulagu.net objavila snimke kaže da su zlostavljači pratili zastrašujući protokol, što se vidi po snimcima, i govori da su bili "dobro uvežbani".

- Jedni drugima šalju signale, sve se prećutno dogovaraju. To znači da se razumeju bez reči jer imaju dobro razrađen sistem. Čovek na snimku daje znak kako da izvrnu ili rašire noge žrtvi da bi je silovali - tvrdi Vladimir.

Nakon što je Savaljev predao snimke kao dokaz, uhapšeno je šest osoba, ali su negirali da su učestvovali u zlostavljanju. Dva meseca kasnije, direktor zatvorske bolnice Saratov i njegov zamenik takođe su uhapšeni, ali su i oni negirali krivicu.

Predsednik Rusije Vladimir Putin smenio je šefa zatvorskih jedinica i izjavio da će biti potrebne sistemske mere. Prošlog meseca je izmenjen zakon kako bi se uvele stroge kazne za korišćenje torture kao sredstva za zloupotrebu moći ili izvlačenje dokaza.

Međutim, akitivisti koji se bore za ljudske prava ističu da to još niko ne sankcioniše.

To nije prvi put da Putin obećava promene. Slično je obećao nakon prvog šokantnog snimka 2018. godine, na kojem se vidi kako čuvari masovno premlaćuju zatvorenike u Jaroslavlju, severno od Moskve.

Jedanaest zaposlenih u zatvoru u Jaroslavlju dobilo je minimalne kazne 2020. godine, a njihova dva šefa su oslobođena optužbi.

Advokat Julija Čvanova, specijalizovana za zastupanje žrtava torture, kaže da je primarna motivacija za organizovano zlostavljanje zatvorenika usredsređenost vlasti na priznanja, bez obzira na krivicu. Kao rezultat toga, službenici odgovorni za istragu zločina, su glavni podstrekači torture u ruskim zatvorima, kaže ona.

- Priznanja su stavljena na prvo mesto - ističe Čvanova.

Ona brai Antona Romašova (22) koji je zlostavljan 2017. godine jer je odbio da prizna zločin koji nije počinio.

Romašov je uhapšen jer je kod njega pronađena marihuana, a pritiskali su ga da prizna da je dilovao drogu, što je mnogo ozbiljniji prestup. Kada nije hteo da prizna, odveden je u pritvor u Vladimiru na zapadu Rusije krajem 2016. godine.

- Odveden sam u ćeliju 26 i znao sam tačno kakva je to ćelija, jer su odatle danima dopirali vriska i zapomaganje - rekao je on.

Tamo su ga čekala dvojica muškaraca. Romašov tvrdi da je bačen na pod, da su mu ruke i noge vezane i da su ga tukli ceo dan. Kada su mu svukli pantalone Romašov je rekao da je spreman da potpiše šta god žele. Osuđen je na pet godina zatvora, iako je na sudu rekao da su ga mučili da bi priznao.

Istraga u pritvoru u Vladimiru je sprovedena nakn što je jedan zatvorenik ubio drugog, koji mu je pretio da će ga mučiti. Osoblje zatvora je prilikom ispitivanja otkrilo da su znali šta se događa u zloglasnoj ćeliji 26. Radnik u zatvoru koji je "držao ćeliju" osuđen je na suđenju na kojem su Romašov i još dvojica zatvorenika izneli dokaze.

Ali najveći skandal do sada dogodio se u sibirskom regionu Irkutsk. U jeku protesta u proleće 2020. u zatvoru 15 u Angarsku, u blizini grada Irkutska, vlasti su poslale odred za nerede. Stotine zatvorenika su odvedeni u dva pritvorska centra gde su zatvorski službenici čekali sa "presovščicima".

Jedan od onih koji kaže da je mučen u centru - Denis Pokusajev, koji je služio trogodišnju kaznu zbog prevare, kaže da je zatvorsko osoblje otvoreno govorilo o tome zašto su kažnjeni.

- Rekli su mi: "Misliš li da nas zanima da li si kriv ili ne? Došao si iz nereda - pa ćeš za to odgovarati' - tvrdi Pokusajev.

Advokat Julija Čvanova objašnjava uobičajeni obrazac događaja.

- Istražitelji odlučuju koga će ispitati, koje svedoke i koje istrage da sprovedu... Zatim kontaktiraju zatvorsko osoblje sa uputstvima: 'Treba mi priznanje određene osobe" - kaže Čvanova.

Pokusajev kaže da je progon bio nemilosrdan.

- Zlostavljanje je trajalo skoro tri meseca svakog dana, osim vikenda - kaže on i dodaje da je osoblje bilo uključeno u sesije mučenja.

- Smejali su se, jeli voće… Čoveka siluju raznim predmetima… I samo se smeju, uživaju u tome - tvrdio on.

BBC je zatražio od ruske zatvorske službe da prokomentariše navode o mučenju i silovanju u zatvorima i pritvorskim centrima u zemlji, ali odgovor nisu dobili.

Aktivisti za ljudska prava procenjuju da je najmanje 350 zatvorenika mučeno nakon nereda.

Pokusajev je među 30-ak muškaraca koji su izborili pravo da budu pravno priznati kao žrtve u incidentu i jedan od retkih koji su spremni da svedoče na sudu. Očekuje se da će iz istrage proizaći nekoliko suđenja. U Denisovom slučaju, on i nekolicina drugih zatvorenika uskoro treba da svedoče protiv dvojice zaposlenih u zatvoru - od kojih nijedan nije prihvatio optužbe.

Julija i svi oni koji su svedočili u slučaju naterani su da potpišu sporazum o tajnosti podataka. Nejasno je da li će neki od nalaza dovesti do značajne reforme.

Pokusajev kaže da ga i dalje proganja ono što mu se dogodilo.

- Dolazim u šumu pored naše kuće skoro svaki dan i urlam nepristojne reči. Vičem da ne bih to zadržao u sebi - kaže on.

Ali on je odlučan da pokuša da dobije pravdu. Smatra da je to moguće ako su ljudi dovoljno hrabri da progovore.

- Trenutno se ljudi u Rusiji plaše da izađu i kažu bilo šta... zato ljudi ništa ne postižu - kaže Pokusajev.

(Telegraf.rs)