Zašto je Kina ljuta zbog posete Pelosi Tajvanu? Si Đinping upozorio SAD da se "ne igraju vatrom"

Demokrata iz Kalifornije predvodi delegaciju Kongresa na turneji po Aziji ove nedelje, koja uključuje posete Singapuru, Maleziji, Južnoj Koreji i Japanu. Iako nije uključeno u njen zvanični plan puta, očekivanja da planira posetu Tajvanu podstakla su tenzije između SAD i Kine otkako su se prošlog meseca pojavili izveštaji o njenom putovanju

Predsednica Predsedavajućeg doma Nensi Pelosi sletela je na Tajvan u utorak uveče, pokazujući značajan iskaz podrške Tajvanu uprkos pretnjama Kine odmazdom zbog posete.

Njena poseta Tajpeju je prvi put da je predsedavajući Predstavničkog doma posetio tajvan za 25 godina. Njeno putovanje dolazi tokom najniže tačke u američko-kineskim odnosima i uprkos upozorenjima Bajdenove administracije protiv posete Tajvanu.

Preporučujemo

Demokrata iz Kalifornije predvodi delegaciju Kongresa na turneji po Aziji ove nedelje, koja uključuje posete Singapuru, Maleziji, Južnoj Koreji i Japanu. Iako nije uključeno u njen zvanični plan puta, očekivanja da planira posetu Tajvanu podstakla su tenzije između SAD i Kine otkako su se prošlog meseca pojavili izveštaji o njenom putovanju.

U izjavi nakon sletanja, Pelosi i delegacija Kongresa koja ju je pratila rekli su da poseta "određuje nepokolebljivu posvećenost Amerike za podršku živahnoj demokratiji Tajvana".

Pelosi je ranije rekla da je važno da SAD pokažu podršku Tajvanu.

Kina je osudila posetu. U saopštenju nakon dolaska Pelosi, kinesko ministarstvo spoljnih poslova je navelo da će putovanje imati "ozbiljan uticaj na političke temelje odnosa Kine i SAD".

- Kina će definitivno preduzeti sve neophodne mere da odlučno zaštiti svoj suverenitet i teritorijalni integritet kao odgovor na posetu predsednika SAD - navodi se u saopštenju.

Kina je, kao odgovor na posetu, pokrenula vojne operacije kod obala Tajvana.

- Uveče, 2. avgusta, Istočna borbena komanda kineske narodnooslobodilačke vojske započela je seriju zajedničkih vojnih operacija oko ostrva Tajvan, kao i zajedničke vazdušne i pomorske vežbe u moru i vazdušnom prostoru severno, jugozapadno i jugoistočno od Tajvan - navodi se u izveštaju kineske televizije.

Pre posete, američki zvaničnici su bili zabrinuti da bi Kina mogla da odgovori vojno, što bi potencijalno moglo da izazove najgoru krizu preko moreuza poslednjih decenija. Prošle nedelje je kinesko ministarstvo odbrane upozorilo: "Ako SAD insistiraju da zauzmu sopstveni kurs, kineska vojska nikada neće sedeti skrštenih ruku".

Tenzije su bile pozadina za dugotrajan telefonski razgovor između američkog predsednika Džoa Bajdena i kineskog lidera Si Đinpinga u četvrtak, u kojem je Si upozorio SAD da se ne "igraju vatrom" po pitanju Tajvana. Nijedna strana nije odmah potvrdila da li se razgovaralo o Planovima Pelosi, iako je američki zvaničnik kasnije potvrdio da jesu. Priprema za poziv prethodila je izveštajima o putovanju.

Zašto je ova poseta Kini trn u oku?

Kineska vladajuća Komunistička partija tvrdi da je samoupravna demokratija Tajvana njihova teritorija, uprkos tome što njome nikada nije vladala, i nije isključila upotrebu sile za "ponovno ujedinjenje" ostrva sa kopnom Kine.

Decenijama Peking je tražio način da izoluje Tajpej sa svetske scene, ukljanjajući diplomatske saveznike i blokirajući ulazak u međunarodne organizacije.

Kina se oštro protivi svakom potezu koji Tajvanu daje osećaj međunarodnog legitimiteta. U očima Pekinga, svaki odlazak nekog visokog tajvanskog zvaničnika u posetu inostranstvu, ili dolazak nekog stranog zvaničnika na Tajvan, znači upravo to.

Kada je 1995. godine tadašnji predsednik Tajvana Li Teng Hui otišao u posetu SAD, to je dovelo do stravične krize u Tajvanskom moreuzu. Besna zbog puta, Kina je ispalila više projektila u vode oko obala Tajvana, a kriza je okončana nakon što su SAD poslale dva nosača aviona u to područje, kako bi pokazale podršku Tajpeju.

Poslednjih godina mnogo je američkih delegacija dolazilo u Tajvan, uključujući i penzionisane i aktivne zvaničnike i političare. To je opet izazvalo oštre poteze Kine. Slali su borbene avione u samoproglašeni vazdušni prostor Tajvana.

Ali politički stavovi Nensi Pelosi njenu potencijalnu posetu još više provocira Peking.

- Pelosi je treći javni zvaničnik, odmah iza predsednika i potpredsednika. Mislim da Kinezi to shvataju veoma ozbiljno, Pelosi je veoma važna ličnost u američkoj politici - rekla je Suzan L. Širk, predsednica Kineskog centra 21. veka u San Dijegu.

Takođe, Pelosi je dugogodišnji kritičar Komunističke partije Kine. Ona je osudila stanje ljudskih prava u Pekingu i sastala se sa prodemokratskim disidentima i Dalaj Lamom, prognanim tibetanskim duhovnim vođom koji ostaje trn u oku kineske vlade.

Pelosi je 1991. godine razvila transparent na trgu Tjenanmen u Pekingu u znak sećanja na žrtve masakra prodemokratskih demonstranata 1989. Pre tri godine je izrazila podršku prodemokratskim protestima u Hong Kongu, prenosi CNN.

Zašto njeno putovanje podstiče tenzije između SAD i Kine?

Peking je upozorio da će dolazak Nensi Pelosi imati negativan uticaj na političke temelje američko-kineskih odnosa.

SAD su zvanično promenile diplomatsko priznanje sa Tajpeja na Peking 1979. godine, ali su dugo vagale kojim putem da krenu. Vašington priznaje Narodnu Republiku Kinu kao jedinu legitimnu vladu Kine, ali održava bliske nezvanične veze sa Tajvanom.

SAD takođe snabdevaju Tajvan odbrambenim oružjem u skladu sa odredbama višedecenijskog Zakona o odnosima sa Tajvanom, ali ostaje namerno nejasno da li bi SAD branile Tajvan u slučaju kineske invazije – politika poznata kao „strateška dvosmislenost“.

Autoritarni zaokret Kine pod Sijevim vođstvom i opadajući odnosi sa Vašingtonom privukli su Tajvan sve bliže SAD.

To je razbesnelo Peking, koji je optužio Vašington da "igra na kartu Tajvana" da bi obuzdali uspon Kine.

Amerika se, u međuvremenu, zbližila sa Tajvanom, odobravajući prodaju oružja i šaljući delegacije na ostrvo.

Otkako je potpisan Tajvanski zakon o putovanju, koji je usvojen u februaru 2018, a koji je potpisao Tramp, američki zvaničnici su najmanje 20 puta išli do Tajvana.

Ovaj zakon je podstakao posete zvaničnika SAD i Tajvana na svim nivoima.

Tajvan je sigurno bio tema Bajdenovog i Sijevog razgovora, koji je trajao više od dva sata, u kojem je kineski lider zahtevao da Vašington poštuje postojeće sporazume sa Pekingom "i rečima i delima", što se može zaključiti iz saopštenja kineskog ministarstva spoljnih poslova.

U saopštenju se navodi da će Kina štiti svoj nacionalni suverenitet.

Bajden je, s druge strane, istakao da se politika SAD nije promenila.

- Sjedinjene Države se snažno protive jednostranim naporima da se promeni status kvo ili potkopa mir i stabilnost širom Tajvanskog moreuza - rekao je Bajden, navodi se u saopštenju, navodi se u saopštenju Bele kuće.

Da li je treći čovek SAD ikad išao na Tajvan?

Poseta Pelosi Tajvanu nije prvi put da je predsedavajući Predstavničkog doma američkog Kongresa posetio ostrvo. Njut Gingrič je 1997. posetio Tajpej, samo nekoliko dana nakon što je posetio Peking i Šangaj.

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je tada ovaj potez, ali se nije išlo dalje od toga.

Ovog puta je Peking istakao da će sve biti drugačije. Nakon 25 godina Kina je jača i moćnija, a predsednik Si Đinping je jasno stavio do znanja da Peking više neće tolerisati svako omalovažavanje ili osporavanje njenih interesa.

- Kina je u sigurnoj poziciji da nametne troškove i stvori posledice zemljama koje ne uzimaju u obzir kineski interes pri kreiranju politike - rekao je Dru Tompson, gostujući viši naučni saradnik u Lee Kuan Yew školi za javnu politiku na Nacionalnom univerzitetu Singapura.

Da li je pravo vreme za posetu?

Poseta Nensi Pelosi došla je u veoma osetljivo vreme za Kinu.

Predsednica Predstavničkog doma je ranije planirala da predvodi delegaciju američkog Kongresa na Tajvan u aprilu, ali je odložila put pošto je bila pozitivna na kovid-19. Kineska vojska slavi godišnjicu osnivanja 1. avgusta, dok se Si, najmoćniji lider zemlje decenijama, sprema da prekrši konvencije i traži treći mandat na 20. kongresu Komunističke partije ove jeseni.

U avgustu se očekuje da se kineski lideri okupe u primorskom letovalištu Beidaihe na svojoj godišnjoj letnjoj konklavi, na kojoj razgovaraju o kadrovskim potezima i političkim idejama.

Ovo je veoma napeto vreme za kinesku unutrašnju politiku. Sam Si i drugi pripadnici elite u Kini bi posetu Pelosijeve Kini videli kao ponižavanje Si Đinpinga. To znači da bi se on osećao dužnim da reaguje tako da bi dokazao svoju snagu.

Iako bi politički osetljiv tajming mogao da izazove oštriju reakciju Pekinga, neki stručnjaci veruju da bi moglo da znači da Komunistička partija hoće da osigura stabilnost i preči da se stvari otrgnu kontroli.

- Iskreno, nije dobro vreme da Si izazove vojni konflikt, uoči kongresa. U njegovom je interesu da ovo racionalno reši, a ne da izazove još jednu krizu preko svih onih sa kojima se sve suočava - kaže Tompson, podsećajući da kineska ekonomija usporava, da je sve više nezaposlenih i da se Kina sve teže bori sa širenjem kovida.

Kako je Kina reagovala?

Istočna borbena komanda Narodnooslobodilačke armije Kine, objavila je danas fotografije sa vojnih vežbi kod obala Tajvana.

- Trećeg avgusta, istočna zona Narodnooslobodilačke armije Kine (PLA) organizovala je u severnim, jugozapadnim i jugoistočnim vodama kod obala Tajvana zajedničke borbene vežbe, u kojoj su učestvovale mornarica, vazduhoplovstvo, raketne snage, snage strateške podrške i zajedničke logističke snage - navedeno je u saopštenju na zvaničnom nalogu Istočne borbene komande na društvenoj mreži VeChat.

Objavljen je i niz fotografija na kojima su prikazani ratni brodovi, avijacija i vojna oprema.

Narodnooslobodilačka vojska Kine (PLA) započela je juče seriju vojnih operacija i vežbi u kod obala Tajvana, javila je prethodno Centralna kineska televizija.

(Telegraf.rs)