Težak život gastarbajtera: "Nigde ne pripadaš, razmišljam da se vratim u Srbiju"

Milinko je sa devet godina otišao u Beč, ali sada sve više razmišlja o povratku u Srbiju

Letnje dane odmora mnogi naši građani koji žive i rade u inostranstvu koriste za dolazak u otadžbinu, a mnogi, kada vide kako se razvila, razmišljaju o povratku.

Tako i predsednik pozorišne trupe Gastarbajteri iz Beča Milinko Ametović Beganović provodi u domovini, gde priprema i osmišlja pozorišni program za narednu sezonu, ali sve češće razmišlja i o konačnom povratku u zemlju u kojoj je rođen - Srbiju.

Preporučujemo

U rodnoj Loznici, provodi vreme okružen porodicom i prirodom, u kojoj, kaže, uživa i iz koje crpi snagu za nove uspehe.

"Uvek kada se pozorišna sezona završi, mi spakujemo kofere i sa decom dođemo u našu porodičnu kuću u Loznici. Ja sam se tu rodio, sa devet godina došao u Beč, ali sve više razmišljam o povratku za Srbiju, što ću sigurno i uraditi za nekoliko godina", priča Ametović-Beganović.

Pored pozorišne trupe, kojoj se posvećuje u potpunosti, jer je gluma njegova strast, Ametović-Beganović je vlasnik firme, tačnije jednog "Kol centra", pa kako sam priznaje, može da živi svuda gde ima struje i interneta.

"Polako planiram povratak, tamo gde pripadamo, a to je naša lepa Srbija. Koliko god nam bilo lepo u Beču, uvek će nam nešto faliti. Gastarbajterski život je težak, čovek nigde ne pripada", konstatuje on i dodaje da koliko god bio uspešan i dobro govorio nemački jezik, u Austriji će uvek biti stranac, dok će u isto vreme, za svoje zemljake u otadžbini, takođe biti stranac, iz Beča.

"Nigde ne pripadamo - u tome i jeste problem. Moja deca se lepo osećaju u Srbiji, i ako su rođeni u Beču i uspeo sam tu ljubav prema prirodi i pravim životnim vrednostima da prenesem na njih. Da se radujemo sitnicama i da nije sve u materijalnim stvarima", kaže on.

Iza njega je težak životni period, koji je prebrodio, kako kaže, uz pomoć vere, pa su mu se život i shvatanja promenila.

"Osećam se kao da sam se probudio posle 28 godina. Mnoge stvari koje ranije nisam razumeo, shvatio sam, da treba zahvaliti Bogu na svemu što nam se dešava, i ružnom i lepom. Čudne stvari su mi se izdešavale, i posle svega, ne može ništa više da me slomi", kaže Ametović-Beganović.

Tokom odmora ne zapostavlja pozorišnu trupu, pa uveliko smišlja čime bi to od jeseni mogli da obraduju publiku.

"Pripremam naš pozorišni program za jesen, koja nam polako kuca na vrata. Radujem se svemu i svima preporučujem da se raduju, jer kome je tuga šta dobro donela", zapitao je Ametović-Beganović.

(Telegraf.rs)