Vojne vežbe u jeku dok tenzije s Kinom rastu: Svi strahuju da bi ovde moglo da dođe do sukoba

I SAD i Tajvan upozoravaju da ostrvo trpi sve veći vojni pritisak od Pekinga

U simuliranim scenama neprijatelj pokušava da preuzme kontrolu nad ključnim plovnim putem u blizini glavnog grada Tajvana. Napadajući sa mora i iz vazduha, invazione snage ciljaju ušće reke Tamsui na severnoj obali ostrva - strateško ušće koje obezbeđuje direktan pristup centru Tajpeja.

Kao odgovor, Tajvan podiže borbene avione, kreće tenkovima u odbranu, dok kopnene trupe vrše diverziju da bi sprečile dalji prodor neprijatelja.

Preporučujemo

Sve te scene su deo jednonedeljnih vežbi širom Tajvana. Vežbe se organizuju svake godine od 1984, i učestvuju svi rodovi vojske, uključujući i rezerviste, kako bi se povećala odbrambena moć.

Ove godine vežbe su još značajnije, jer se strahuje da će Kina krenuti u napad na Tajvan, nezavisno ostrvo za koje komunistička partija u Pekingu tvrdi da je njeno.

Zabrinutost je dodatno porasla otkako su počeli sukobi u Ukrajini. Peking nije isključio mogućnost da upotrebi silu da bi preuzeo kontrolu nad Tajvnom i vrši pritisak na ostrvo tako što avionima narušava njihov vazdušni prostor.

Peking je takođe oštro reagovao na najavu moguće posete predsednice Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi Tajvanu, upozoravajući da će kineska vojska "odlučno štititi nacionalni suverenitet" ako se suoči sa "spoljnim silama" koje podstiču nezavisnost Tajvana.

- Kina zahteva da SAD preuzme konkretne korake da ispuni svoje obećanje da neće podržati "nezavisnost Tajvana" i da neće organizovati posetu Nensi Pelosi Tajvanu - rekao je portparol kineskog Ministarstva odbrane Tan Kefei u utorak.

Kako je istakao, "ukoliko SAD nastave da se drže svog kursa, kineska vojska neće mirno sedeti, već će preduzeti akcije da se osujeti mešanje bilo koje spoljne sile i separatistički planovi za nezavisnost Tajvana i odlučna odbrana nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta“.

Vežba Han Kuang je najveća vojna vežba koja traje sedam dana svake godine na Tajvanu. U utorak je predsednik Tajvana Tsai Ing Ven pratio vežbe, dok je vojska simulirala napad na mornaričku bazu Su'ao, najveću vojnu luku na severoistoku Tajvana, a vojnici su preuzimali ulogu i agresora i branioca.

Više od dva sata, Miraži 2000 i borbeni avioni F-16 pokušavali su da spreče vojne avione da izvrše invaziju sa istoka. Helikopteri su se igrali igre mačke i miša sa podmornicama, a razarači sa vođenim projektilima ispalili su projektile i torpeda na zamišljenu armadu koja se spušta na obalu.

- Vežbe demonstriraju "sposobnost i odlučnost naše vojske u odbrani naše zemlje", rekao je Tsai vojnicima nakon toga.

Verovatno će kineska vojska biti među onima koji se najviše interesuju za to kako se vežbe odvijaju.

Kineski borbeni i izviđački dron je u ponedeljak proleteo kroz japanski moreuz Mijako, pre nego što je "zalutao" u vazdušnom prostoru kod istočne obale Tajvana, prema putanji leta koju je objavilo japansko ministarstvo odbrane.

Vojne vežbe služe i da bi se stanovnici Tajvana uvežbali kako da reaguju u slučaju da dođe do napada. U ponedeljak je na 30 minuta saobraćaj u Tajpeju bio obustavljen, a građanima je rečeno da se povuku u skloništa dok su se vazdušne sirene čule u čitavom gradu.

Slične vežbe održane su širom Tajvana tokom čitave nedelje.

Opasnost od Kine sve veća

I SAD i Tajvan upozoravaju da ostrvo trpi sve veći vojni pritisak od Pekinga. Ovo se delimično odražava u tome koliko je puta Kina slala svoje vojne avione u samoproglašenu vazdušnu zonu Tajvana – uključujući 56 aviona u samo jednom danu prošlog oktobra. Kao odgovor na to, Tajvan je morao da premešta borbene avione, izdaje radio upozorenja i raspoređuje raketne sisteme protivvazdušne odbrane kako bi nadgledao aktivnosti.

Prošle godine ministar odbrane Tajvana Čio Kuo Čeng rekao je da je Kina sposobna da izvede potpunu invaziju do 2025. godine, dodajući da su vojne tenzije preko moreuza na "najozbiljnijoj tački" za više od 40 godina otkako je u vojsci.

Od tada dogodila se invazija na Ukrajinu, a Kina je odbila da osudi akcije Moskve, što je dodatno podgrejalo spekulacije da i Peking ima slične planove.

Prošle sedmice, direktor CIA Bil Burns rekao je da Kina pomno studira poteze Rusije u Ukrajini dok procenjuje kako i kada bi mogla da odluči da izrvši invaziju na Tajvan.

- Ne bih potcenio odlučnost Si Đinpinga da uspostavi kontrolu - rekao je Burns.

Zbog svega se sada sa pažnjom razmatra kako bi Tajvan najbolje mogao da odgovori na napad, u slučaju da do njega dođe.

Čang Jan-ting, bivši zamenik komandanta tajvanskog vazduhoplovstva, rekao je za CNN da Tajvan treba da uči od Ukrajine u borbi protiv veće napadačke sile i da ubrza razvoj nestandardnih ratnih sposobnosti.

Umesto da se fokusira na konvencionalno oružje poput tenkova, smatra da bi Tajvan trebalo da razvija i kupuje raketne sisteme dalekog dometa, kako bi mogli da gađaju kineske vojne ciljeve u slučaju da dođe do rata.

- Tajvan je drugačiji od Ukrajine jer je ostrvo, koje je gusto naseljeno, i bilo bi teško da se stanovnici evakuišu - kaže Čang.

Stoga, tajvanska vojska treba da usredsredi svoju strategiju na blokiranje iskrcavanja kineske Narodne oslobodilačke armije (PLA) pre nego da se povuče u zaleđe i rizikuje bitke u gusto naseljenim gradovima.

- Treba da osiguramo strategiju koja će sprečiti da Tajvan postane ratna zona. To možemo da uradimo tako što ćemo pojačati našu mogućnost da gađamo daleke ciljeve, da onesposobimo kineske snage u provinciji Fudžijan, u slučaju da do napada dođe, ili ako pokušaju da pređu Tajvanski moreuz. Na taj način možemo da zaštitimo živote naših građana koliko god je to moguće, kao i sve ono za šta su naši ljudi naporno radili i gradili poslednjih sedam decenija.

(Telegraf.rs)