Sveštenik silovao iskušenicu, pa je vratio u manastir: Porodica kaže da se sve zataškalo, on sad drži službu

Ujak devojčice kaže da mu je biskup, kada je porodica odlučila da tuži, ponudio 15.000 dolara - što je ogromna suma u zemlji gde većina ljudi živi sa manje od 2 dolara dnevno - da ubedi rođake da se "stvar reši"

Devojčica (14) vratila se na motociklu u samostan u kojem je živela i učila. Uplakana i u bolovima prišla je jednoj časnoj sestri. Rekla je da ju je upravo silovao sveštenik, koji ju je potom dovezao u manastir.

Časna sestra Henrijet Okitanunga pokušala je da je uteši. Kaže da je poštovala novo pravilo koje je uveo papa Franja kada su ovakvi slučajevi u pitanju - alarmirala je svoje nadležne da se možda dogodilo krivično delo. Priseća se da je pisala regionalnom biskupu Nikolasu Đomu.

Preporučujemo

Posle skandala o zlostavljanju koji su potresli veći deo katoličkog sveta, uglavnom u zemljama sa resursima da vrše pritisak i razotkrivaju crkvu, pažnja se okrenula regionima u kojima razmere zlostavljanja ostaju i misterija i razlog za strepnju.

Vatikan se nada da biskupi u zemljama u razvoju, obučeni po novim smernicama, mogu da izbegnu greške koje su veoma oštetile Rimokatoličku crkvu na drugim mestima.

U poruci koju je časna sestra, kako tvrdi, poslala Đomu u martu 2020. postavlja pitanje koje definiše budućnost crkve: kako reaguju na mestima gde se manje proveravaju moći katoličkih vođa?

Đomov odgovor, koji se razotkriva u protekle dve godine, pokazuje potencijal da se javna kriza proširi u novim delovima sveta. Uprkos svim papinim pokušajima reformi, biskup kao što je Đomo i dalje ima značajan autoritet u svojoj biskupiji i ostavlja malo šansi za one koji se ne slažu sa njegovim postupanjem.

Istraga Washington Posta o ovom slučaju, zasnovana na intervjuima i pregledu pisama i mejlova koji su poslati Đomu i drugim crkvenim zvaničnicima, pokazuju da biskup nije pratio smernice Vatikana.

Časne sestre, sveštenici i navodna žrtva koji su pritiskali Đoma da se istraži slučaj kažu da je sve zataškao, što je uništilo život žrtve, a njemu omogućilo da sačuva reputaciju, te da je navodnog zlostavljača "oslobodio unutar crkvenog sistema".

Deo onih koji znaju za slučaj kažu da je Đomo zahtevao da ćute. Tako bar tvrdi časna sestra koja ga je prva obavestila o slučaju, a isto kaže i silovana devojčica, koja ističe da ju je Đomo u razgovoru jedan-na-jedan savetovao da "oprosti svešteniku".

Ujak devojčice kaže da mu je Đomo, kada je porodica odlučila da tuži, ponudio 15.000 dolara - što je ogromna suma u zemlji gde većina ljudi živi sa manje od 2 dolara dnevno - da ubedi rođake da se "stvar reši". Ujak, koji je i sam sveštenik i koji je radio za Đoma, rekao je da ga je biskup razrešio jer je odbio da primi novac.

Isto tako je rasturio zajednicu časnih sestara koje su podržavale devojčicu.

Nakon što je porodica devojčica sve prijavila policiji, Đomo je povukao bar jednu disciplinsku meru, zabranio je optuženom svešteniku, Andreu Olongu, službu i kontakt sa maloletnicima bez nadzora.

Ali ta sankcija, sprovedena osam meseci nakon navodnog silovanja, pokazala se kratkotrajnom. Ove godine, Đomo je svoje nalaze o slučaju poslao Vatikanu, nakon istrage koju je vodila biskupija, a koja nije uključivala intervju sa navodnom žrtvom. Vatikan je pre nekoliko nedelja utvrdio da nema dovoljno osnova za dokazivanje da je počinjeno delo.

- On je oslobođen. Sve je to bila laž - rekao je Đomo u kratkom intervjuu, prenosi Washington post.

Đomo je odbio da daje dalje izjave, rekavši da mora da se sprema za misu i novinare uputio da se obrate Vatikanu.

Vatikan: Nema dokaza

Vatikan je saopštio da je Dikasterijum za doktrinu vere "bio u mogućnosti da se bavi ovim slučajem na osnovu dokaza koji su mu dostavljeni i da je utvrdio da ne može dalje da procesuira".

- Ukoliko se pojave novi sigurni dokazi od strane civilnih zvaničnika, tužioca ili svedoka, sigurno ćemo ih razmotriti - saopštili su iz Vatikana.

Optuženi sveštenik odbio je da razgovara sa novinarima, a njegov advokat uporno je tvrdio da je sveštenik nevin.

Devojčica koja je navodno napastvovana sada ima 17 godina, iskušenica je koja još živi sa raspuštenim udruženjem - Sestre Služavke Marije, Utešiteljice unesrećenih - čiji su preostali članovi pobegli iz ruralnih delova Tsumbe i Đomove biskupije u Kinšasu, glavni grad Konga, gde se mole i uče u maloj zgradi u sirotinjskoj četvrti u blizini aerodroma.

Devojčica kaže da oseća stravične bolove u stomaku i da ima napade panike jer se boji da neće moći da postane časna sestra jer više nije devica.

- Oseća se da nije više kao druge - kaže njena tetka Mari Valo (26).

Časna sestra Luis Ekoko rekla je da je devojčica izgubila radost kojom je svet obasipala pre silovanja, dodajući da jedva jede i spava.

Vatikan je u junu objavio da je papa Franja prihvatio ostavku Đoma. Biskupi su u obavezi da ponude ostavku kada napune 75 godina, ali im Vatikan često dozvoli da ostanu duže u službi. Đomu, koji je napunio 78 početkom jula, dozvoljeno je da ostane još tri godine. Vatikan nije dao obrazloženje zašto je papa sad prihvatio ostavku i dozvolio Đomou da se penzioniše.

Đomo je u kratkom intervjuu nakon penzionisanja rekao da su optužbe o zataškavanju zločina lažne i optužio je ženu koja je osnovala udruženje časnih sestara da je izmislila priču.

- Ja imam dokumentaciju, vi nemate ništa. Nemojte verovati sestri Šarlot, verujte biskupu - rekao je on novinarima.

Katolički biskupi su "šefovi crkve" i odgovaraju isključivo papi. To što je Đomo proveo 25 godina u Tsumbeu samo pokazuje koliko moć jednog biskupa može biti velika.

U Kongu je vodio biskupiju veličine Zapadne Virdžinije u kojoj jedva ima struje i asfaltiranih puteva, jedno od najsiromašnijih mesta u naciji koja se još oporavlja od veka kolonijalističke pljačke i despotske vladavine.

Pošto je vlada odsutna u većem delu zemlje, crkva funkcioniše kao de facto država. Đomova eparhija podučava studente i finansira ambulantu i čak pomaže u izgradnji puteva. Kada je predsednik Konga Feliks Čisekedi posetio region ove godine, navodno je odseo u Đomovoj kući.

Kada se govori o zlostavljanjima koje vrše sveštenici, većina poruka iz Vatikana odnosila se na biskupe u ovakvim regionima. Iako možda u zemljama Zapada  deluje da je lakše pokrenuti istragu u ovakvim slučajevima, u većini delova Afrike tabu je da se razgovara o nasilju, što ima stravičan uticaj na žrtve.

Oni koji i odluče da progovore moraju da se suoče sa slabim pravosudnim sistemom i korupcijom. Neretko porodice žrtve odluče da ćute u zamenu za novac.

- Novac ima veliku ulogu. Jednog dana imate slučaj, a drugog dana vam porodica saopšti da odustaju od svega - kažu iz udruženja koje pomaže žrtvama nasilja.

Kako se postupa u slučaju nesrazmerno zavisi od jedne figure - biskupa. Zbog biskupovog mesta u hijerarhiji, crkva se godinama bori da izgradi sistem provera i ravnoteže koji će povećati verovatnoću da se onaj koji je optužen za prikrivanje može istražiti i potencijalno disciplinovati. Franjin pokušaj rešenja poziva biskupe da jedni druge nadziru: ako je biskup optužen za prikrivanje zlostavljanja, mitropolitski biskup — generalno ličnost na čelu važne urbane nadbiskupije — može da ispita slučaj uz podršku Svete stolice.

Za tri godine Bishop-Accountabiliti.org, nezavisni centar za prikupljanje podataka o zlostavljanju, pronašao je 28 slučajeva u kojima je ovaj proces korišćen — pri čemu se većina primera dogodila u Poljskoj, koja je bila potresena nedavnim otkrićima o zlostavljanju od strane sveštenika. Primeri u Africi nisu pronađeni.

Post je poslao mejlove na 27 biskupskih konferencija na nacionalnom nivou u Africi tražeći podatke o slučajevima zlostavljanja i pitajući da li su neki biskupi bili pod istragom ili sankcionisani. Reagovala je samo konferencija u Burundiju, rekavši da kancelarija na nacionalnom nivou, koja je osnovana da prima prijave o zlostavljanju, nije primila nijednu optužbu i da nijedan biskup nije bio pod istragom.

U navodnom silovanju u Tumbeu, ljudi koji podržavaju devojčicu kažu da su pokušali da upozore druge van eparhije. Ujak devojčice poslao je tri pisma u februaru i martu 2022. ambasadoru Vatikana u Kongu i crkvenim višim službenicima u Rimu. Ekumu, koja je osnovala udruženje časnih sestara, rekla je da se 2021. lično sastala sa jednim od čelnika Vatikanskog tela koje se bavi dosijeima o zlostavljanju, velečasnim Džonom Džozefom Kenedijem, opisujući mu navodno Đomovo prikrivanje.

Ujak kaže da nikada nije dobio odgovor, a Ekumu da nikada nije dobila odgovor uprkos tome što je naknadno poslala mejl. Sam Kenedi nije odgovorio na upit novinara.

Čak i Kongoanska nacionalna konferencija biskupa kaže da nikada nije čula za slučaj 14-godišnje devojčice.

Pre navodnog silovanja, monahinje su živele u jednostavnom manastiru samo nekoliko minuta vožnje od biskupove kuće. One su obilazile stare i bolesne ljude, a mnogi su predavali u školama Tumbea. Negde oko 2019. godine, novi sveštenik je određen da nadgleda duhovni život monahinja.

Sveštenik Andre Olongo, čvrste građe, stekao je reputaciju u samostanu po tome što je agresivan i neprikladno se ponašao prema monahinjama. Nekoliko časnih sestara kaže da je počeo da ima sporazumni seks sa jednom članicom njihovog udruženja, a da je neželjeno puštao druge. To su bili znaci upozorenja, a Ekumu je rekla da je bilo teško izbeći sveštenika kojeg imenuje i kome veruje biskup. Ponekad je 14-godišnja devojčica bila poslata da obavlja poslove za Olongoa.

Devojčica veruje da ju je "odgajao" da bi mogao da je zlostavlja.

Jednom joj je, kako kaže rekao da svi sveštenici uzimaju časne sestre za partnere, implicirajući da su seksualni odnosi normalni. Drugom prilikom, kaže ona, milovao joj je grudi kad je donela vodu. Ona kaže da je obrazac eskalirao 28. marta 2020, kada ju je pozvao u svoju sobu da namesti krevet. Kaže da ju je Olongo podigao, spustio na krevet i silovao.

Nakon što je otac devojčice sve prijavio policiji, istraga je krenula u dva pravca, jednu je vodilo sporo zakonodavstvo Konga, a drugu biskup. Oni koji su upoznati sa slučajem kažu da je Đomo preuzeo više koraka da oslabi ili ugrozi obe istrage.

Raspustio je udruženje časnih sestara, učinivši da potencijalni svedoci budu časne sestre u egzilu. Tvrdio je da je udruženje osnovano na lažima i da su se časne sestre bavile veštičarenjem.

U međuvremenu, devojčica je ubedila sebe da je sama kriva za ono što joj se dogodilo, dok sveštenik nesmetano obavlja službu.

(Telegraf.rs)