Ove države razmatraju uvođenje obaveznog vojnog roka

Među državama koje nikada nisu ukinule obavezu služenja vojnog roka su Danska, Estonija, Kipar, Grčka, Austrija i Švajcarska

Od kako je počeo sukob u Ukrajini mnoge države u Evropi, posebno one koje se graniče sa Rusijom počele su ozbiljno da razmišljaju o uvođenju obaveznog vojnog roka. Neke od njih, poput Letonije, već su uvele obavezni rok, dok se u drugim zemljama o ovoj temi još uvek raspravlja.

Među tim državama je i Francuska.

Preporučujemo

- Svaki Francuz je vojnik i duguje svoj život za odbranu nacije - piše u francuskom zakonu iz 1798. godine. Upravo ovaj zakon bio je pionir u uvođenju koncepta obaveznog služenja vojnog roka. Skoro dva veka kasnije francuski predsednik Žak Širak konačno je ukinuo ovaj zakon.

On je obavezno služenje vojnog roka zamenio Danom odbrane i državljanstva, tokom kog mladi jednom godišnje uče o republikanskim vrednostima. Obavezni vojni rok je ukinut 1997. godine, a ova odluka izazvala je brojne reakcije u Francuskoj. I sok su jedni ovo smatrali uvredom za državu, drugi su je podržali.

Vremenom su druge države krenule da slede njihov primer, pa je veliki broj početkom ovog veka ukinulo obavezno služenje vojnog roka.

Državni funkcioneri želeli su da vojsku čine samo profesionalci.

Britanija je obavezni vojni rok ukinula još 1963. godine, dok je Belgija to učinila 1992. godine. U periodu između 2004. i 2011. godine većina evropskih država je ukinula obavezni odlazak u vojsku.

Među državama koje nikada nisu ukinule ovo pravilo su Danska, Estonija, Kipar, Grčka, Austrija i Švajcarska.

Ruska aneksija Krima 2014. godine bila je prvi šok koji je podstakao nekoliko evropskih vlada da preispitaju svoju odluku u vezi sa služenjem vojnog roka. Ukrajina je vratila obaveznu regrutaciju 2014. godine, što joj je omogućilo da prikupi ogromnu vojsku profesionalaca i rezervista koji se danas bore protiv Rusije.

Litvanija je 2015. godine delimično ponovo uvela (nakon što ga je ukinula 2008. godine), a Norveška je postala prva evropska zemlja koja je uvela obavezno služenje vojnog roka i za žene. Dve godine kasnije, Švedska je ponovo uvela nacrt.

Ministarstvo odbrane Litvanije pokrenulo je raspravu o punom vojnom obavezi u januaru ove godine, mesec dana pre početka sukoba u Ukrajini. Potez koji je povukao Vladimir Putin izazvao je još jedno preispitivanje država o ovoj temi.

Letonija uvela obavezni vojni rok

Letonija je prva reagovala. Početkom jula, njeno ministarstvo odbrane objavilo je da će muškarci starosti od 18 do 27 godina morati da odsluže jedanaest meseci vojnog roka. Očekuje se da će predlog zakona, koji mora da prođe glasanje u parlamentu, biti uveden sledeće godine.

- Građani u Letoniji moraju da shvate da ukoliko želimo da  preživimo, jednostavno moramo da povećamo broj ljudi koji će služiti vojni rok i koji će u svakom trenutku biti spremni da se uključe u borbu. Ovo bi trebalo da smanji rizik od ruskog napada na Letoniju - saopštilo je Ministarstvo.

Druge zemlje počinju da slede ova primer. U aprilu je holandsko ministarstvo odbrane navodno započelo raspravu o uvođenju obaaveznog roka u skandinavskom stilu jer je četvrtina vojnih pozicija trenutno nepopunjena.

Poljska je u martu uvela novi sistem "plaćenog dobrovoljnog služenja vojnog roka".

U Rumuniji, koja je pre nekoliko godina odbacila ponovno uvođenje obvezne regrutacije, Ministarstvo odbrane predstavilo je ovog meseca nacrt zakona koji bi primorao državljane koji žive u inostranstvu da se vrate kućama u roku od 15 dana u slučaju vanrednog ili ratnog stanja.

Portugal i Španija ne razmatraju uvođenje obaveznog roka

Nisu svi sledili njihov primer. Antonio Kosta, portugalski premijer, odbacio je povratak obavezne vojne službe. Ni u Španiji, Italiji i Belgiji nema mnogo rasprava na ovu temu. Istraživanje koje je ove godine sprovela belgijska agencijaLa Derniere Heure pokazalo je da 60 odsto ispitanika ne bi bilo spremno da uzme oružje i bori se za zemlju.

U Nemačkoj, gde je 2011. godine ukinuta obavezna regrutacija, političari se sve više zalažu da bi ona trebalo da se vrati.

Karsten Lineman, zamenik lidera konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU), rekao je u martu ove godine da bi ponovno uvođenje vojnog roka moglo da "bude korisna stvar za društvo". Volfgang Helmih, poslanik socijaldemokrata levog centra (SPD), pozvao je na hitnu debatu o ovoj temi.

U periodu od 1999. do 2021. godine, kombinovani izdaci Evropske Unije za finansiranje odbrane uvećali su se za 20 odsto, pokazuju izveštaji Evropske odbrambene agencije.

U poređenju sa EU, SAD su u istom periodu uvećale izdatke za 66 odsto, u Rusiji se ovaj iznos skoro utrostručio, dok je u Kini iznos skoro šest puta veći.

Zemlje koje se graniče s Rusijom svesne su da je moguća pretnja Moskve stvarnija nego ikad. Ono što muči mnoge evropske države je manjak kadrova. Na primer, Holandija trenutno ima 9.000 upražnjenih mesta u vojsci, pišu lokalni mediji.

U Švedskoj se godišnje pozove oko 4.000 regruta, a većina njih služi dobrovoljni vojni rok u trajanju od godinu dana.  

Slično je i u Norveškoj. Od desetina hiljada pozvanih svake godine da polažu test za ulazak u vojsku, samo nekoliko hiljada je primljeno u službu. 

Većina zemalja koje razmišljaju o ponovnom uvođenju vojnog roka sledi ovaj "skandinavski model".

Novi sistem uveden u Poljskoj u martu je takođe dobrovoljan i plaćen. Oni koji se prijave dobiće mesečnu platu od skoro 1.000 evra i mogu se pridružiti profesionalnoj vojsci nakon jednogodišnje obuke sa punim radnim vremenom.

(Telegraf.rs)