Hoće li Putin slaviti? Situacija u EU nije dobra, za dva dana može postati još gora, kako to odgovara Moskvi?

Narativ o rastućem buntu naroda protiv zapadnih sankcija Rusiji svakako se dobro uklapa u središnji Putinov narativ u kojem su vreme i ekonomija na njegovoj strani

Očajnički napori Italije da po svaku cenu spreče pad vlade Marija Dragija tek je poslednji u nizu političkih izazova koje je Vladimir Putin stavio pred Zapad, piše Patrik Vintur, britanski novinar i jedan od urednika Guardiana.

Dragijev ministar spoljnih poslova, Luiđi di Majo, sugerisao je da će, ako Dragi ne preživi glasanje o poverenju u parlamentu u sredu, Putin biti taj koji će zapravo slaviti.

- Narativ o rastućem buntu naroda protiv zapadnih sankcija Rusiji svakako se dobro uklapa u središnji Putinov narativ u kojem su vreme i ekonomija na njegovoj strani, i gde sankcije više štete evropskim potrošačima nego ruskim. Ruski predsednik očigledno smatra kako je rast cena goriva najsmrtonosniji mogući makroekonomski šok za političare jer podstiče inflaciju dok istovremeno usporava ekonomski rast - smatra Vintur.

U Francuskoj je Emanuel Makron oslabljen gubitkom parlamentarne većine u korist stranaka koje su ranijih godina favorizirale Putina.

U Španiji su, pak, socijalisti izgubili svoju bazu u Andaluziji i to pre izbora sledeće godine.

Istovremeno, Narodna stranka desnog centra postigla je novi rekord od 36,3% glasova u poslednjoj anketi, što je ujedno njen najbolji rezultat od aprila 2017. Ako se slično ponovi na izborima, to bi bio najbolji rezultat za tu stranku od 2011. godine.

Putinovi protivnici se jedva "čupaju"

U Estoniji, Kaja Kalas, izrazito antiputinovski nastrojena premijerka, jedva je politički preživela prošlu sedmicu.

Nakon što je prethodna koaliciona vlada pala zbog najviše stope inflacije u celoj evrozoni (19%), Kalas je vešto rekonstruisala novu vladu, ali uz određenu cenu za estonski budžet i sopstveni kredibilitet.

Ako se ekonomija ne popravi do parlamentarnih izbora sledećeg marta, Kalas bi mogla biti u nevolji.

U Varšavi, PiS se već brine da bi mogao da izgubi izbore sledeće godine, čak i ako opozicija nastavi po svaku cenu da podržava Ukrajinu, a u Bugarskoj je već pala prozapadna vlada.

Političar koji je u poslednje vreme najbolje prošao na izborima verovatno je Viktor Orban, Putinov najveći saveznik u Evropi.

Vintur napominje kako je lako moguće da će stvari po Stari kontinent uskoro postati još gore.

U sredu će, osim pitanja opstanka Marija Dragija za Italiju, EU morati da odluči može li se dogovoriti o mehanizmu solidarnosti i ako ove zime ne bude ruskog gasa.

Putinove namere postaće jasne u četvrtak kada će ruski Gazprom odlučiti hoće li nastaviti snabdevanje Evrope nakon godišnje planirane pauze za održavanje gasovoda Severni tok 1.

Međutim, znakovi po Evropu nisu previše obećavajući. Gazprom je u pismu kupcima gasa već poručio da im ne može garantovati snabdevanje gasom i aktivirao je klauzulu o "višoj sili" kako bi se zaštitio od plaćanja odštete za smanjene isporuke pojedinim klijentima u Evropi od 14. juna, tvrdeći da ugovorne obaveze nije ispunio zbog "vanrednih" okolnosti, prema dokumentu od 14. jula.

Mobilizacija protiv Putina

Nemački političari ne skrivaju od birača moguće razmere katastrofe, što je svakako i deo njihovog plana da građane aktiviraju protiv Putina, smatra Vintur.

Tako je nemački ministar ekonomije Robert Habek opisao Putinovu taktiku kao napad na Nemačku koji može da izazove katastrofu.

Klaus Miler, prvi čovek nemačkog energetskog regulatora, rekao je da bi se cene gasa za potrošače mogle utrostručiti do 2023. i kako je "apsolutno realno" da će kupci koji trenutno plaćaju 1.500 evra godišnje za gas morati da plate 4.500 evra ili više u budućnosti.

- Ako dođe do eskalacije, verovatno ulazimo u najveću ekonomsku krizu koju je Nemačka doživela od kraja Drugog svetskog rata - rekao je za BBC Tomas Matusek, bivši nemački veleposlanik u Londonu, prenosi Jutarnji.

Uprkos trenutnom toplotnom talasu u Evropi, Matusek je bio u pravu kada je rekao da zima već dolazi, a glavno pitanje biće nivo evropskih rezervi gasa za nadolazeću zimu.

Putin će postići svoj cilj ako tokom zime uspe da drži Nemce u neizvesnosti, smatra britanski novinar.

Za razliku od prošlog rutinskog održavanja Severnog toka 1, Gazprom ovaj put nije povećao snabdevanje gasom kroz ukrajinske gasovode, tako da je izvoz ruskog gasa u Evropu trenutno oko četvrtine uobičajenog. To može značiti i do "borbe titana" između Nemačke i Rusije, upozorava Vintur.

Neke zemlje EU su ipak bolje zaštićene. Italija je, na primer, napunila daleko više od 65% svojih kapaciteta za skladištenje gasa i na putu je da postigne svoj cilj da u oktobru dosegne nivoe skladištenja od 90%, objasnio je Roberto Singolani, ministar ekološke tranzicije.

Ni Putin ne želi da reskira

Rusija je obustavila snabdevanje gasom Poljskoj, Bugarskoj, Finskoj i Holandiji, a ograničila je snabdevanje još osam zemalja. Međutim, iz španske energetske kompanije Enagas kazali su kako Španci nema čega da se boje jer mogu  da dobiju gas i iz drugih izvora.

- Tu leži rizik za Rusiju. Putin će imati samo jedan pokušaj da izazove veliku krizu u EU. Ako u tome ne uspe, a evropske rezerve budu dovoljno velike da izdrže do sledećeg leta, Zapad će biti vrlo blizu oslobađanja od zavisnosti o ruskom gasu. Putin bi time možda i zauvek poništio glavni ruski izvor prihoda i ostao bez najvećeg tržišta na koje izvozi gas - smatra Vintur koji podseća i na izjavu bivše zvaničnice Bele kuće i stručnjakinje za rusku administraciju Fione Hil.

- Igra sa gasom veliki je rizik i za Putina. On želi da okonča ovaj sukob i 2024. produži svoj mandat. Želi da mi budemo ti koji osećamo da nemamo vremena, ali sat jednako otkucava i njemu - rekla je Hil.

Patrik Vintur tako zapravo utvrđuje kako odnos Putina i EU možemo shvatiti kao igru kukavice, gde oba automobila jure jedan prema drugome i čekaju ko će prvi da uzmakne. Ipak, u ovom slučaju niti jedna strana nije spremna da umre za pobedu.

(Telegraf.rs)