Šta ne očekivati od Bajdenove posete Jerusalimu?

Bajdenova poseta dolazi manje od mesec dana nakon kolapsa najnovije izraelske vlade, što je razvoj događaja koji će samo ojačati uverenje Vašingtona da ovo nije vreme za pokretanje izraelsko-palestinske diplomatije

Predsedniku Džozefu Bajdenu, koji ove nedelje boravi u Jerusalimu na početku kratkog regionalnog putovanja na Bliski istok, bilo je potrebno skoro osamnaest meseci da zakaže posetu svetom gradu. Nakon toga će otputovati u Saudijsku Arabiju.

Nasuprot tome, njegov prethodnik Donald Tramp učinio je Jerusalim jednom od svojih prvih inostranih destinacija, posetivši ovaj grad samo četiri meseca nakon stupanja na dužnost.

Preporučujemo

Bajden je, međutim, nastojao da ukloni deo tenzije oko prihvatanja Izraela od strane prethodne administracije, kao i da ponovo kalibrira odnose sa Palestincima. Bela kuća je, međutim, od početka jasno stavila do znanja da nema interesa da ulaže bilo kakav politički kapital u ponovno pokretanje mirovnih pregovora.

Bajdenova poseta takođe dolazi manje od mesec dana nakon kolapsa najnovije izraelske vlade, što je razvoj događaja koji će samo ojačati uverenje Vašingtona da ovo nije vreme za pokretanje izraelsko-palestinske diplomatije. Umesto toga, može se očekivati pažnja na rastuće regionalne odnose Izraela i fokus na palestinsku ekonomiju.

Novi premijer Jair Lapid je čovek koji je dočekao Bajdena u Izraelu, ali američki predsednik takođe pronalazi vreme da se sastane sa Benjaminom Netanjahuom, za koga istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi mogao da se vrati.

O tome šta očekivati od Bajdenove posete Izraelu i palestinskim teritorijama, za CNN je govorio bivši američki ambasador u Izraelu Den Šapiro.

Na pitanje po čemu se Bajdenova politika u vezi sa Izraelom razlikuje od politike njegovih prethodnika, posebno u pogledu Jerusalima kao nepodeljene prestonice Izraela i Golanske visoravni, Šapiro kaže da Bajden čvrsto veruje da je jedino moguće rešenje izraelsko-palestinskog sukoba "sporazum dve države koje žive u miru i bezbednosti".

- On je zadržao Trampovo preseljenje američke ambasade u Jerusalim, u znak priznanja glavnog grada Izraela. Ali on je takođe obećao da će ponovo uspostaviti poseban američki konzulat za vođenje diplomatije sa Palestincima koji je Tramp zatvorio, i ima na umu da se rešavanje zahteva obe strane u Jerusalimu može obaviti samo za pregovaračkim stolom - kaže Šapiro.

Kako dalje navodi, imajući u vidu da se građanski rat u Siriji nastavlja i da "Iran nastoji da zapreti Izraelu oružjem tamo", ne postoji, kako kaže, ozbiljna mogućnost izraelsko-sirijskih pregovora.

- Dakle, Bajden ne vidi ništa na horizontu što bi pokrenulo bilo kakvo pitanje o kontroli Izraela nad Golanskom visoravni, kao ni razlog da se udubljuje u pitanje suvereniteta - zaključuje.

Bajden, za razliku od nekih svojih prethodnika, tek treba da imenuje specijalnog izaslanika za Bliski istok, godinu dana nakon svog predsedničkog mandata. Šapiro to vidi kao odraz realistične procene da izraelska i palestinska unutrašnja politička dinamika čini proboj krajnje malo verovatan, kao i podizanje drugih prioriteta, poput nadmetanja sa Kinom, revitalizacije NATO-a, a sada i pomoći Ukrajini da odbije rusku "specijalnu operaciju".

- U međuvremenu, Bajdenova administracija podržava korake koji jačaju palestinsku ekonomiju, smanjuju trenje između Izraelaca i Palestinaca i ograničavaju akcije bilo koje strane, poput plaćanja teroristima što može učiniti eventualno rešenje još težim za postizanje - objasnio je.

Šapiro takođe kaže kako ne misli da Bajden pokušava da iznudi određenu akciju ili odluku od Izraela na političkom horizontu. U ovoj fazi, kada nema pregovora, kako objašnjava, više se radi o održavanju perspektiva za dve države za pregovore koji će doći kasnije.

- Čak i dok normalizacija sa arapskim državama napreduje, što on u potpunosti podržava, palestinsko pitanje nastavlja da odjekuje u velikom delu arapskog sveta i utiče na izglede za pridruživanje novih zemalja - istakao je.

Izraelci su ponovo fokusirani na izbore, još jedne - pete po redu za manje od četiri godine. Iako je novi vršilac dužnosti premijera Jair Lapid umereniji po pitanju Palestine od odlazećeg premijera Naftalija Beneta ili njegovog dugogodišnjeg prethodnika Benjamina Netanjahua, objašnjava Šapiro, izraelske izborne kampanje "nisu vreme kada su gestovi prema Palestincima najverovatniji".

Bez zalaženja u domaću politiku

Šapiro kaže kako "nema ničeg neobičnog" u prijateljskom održavanju kontakta između američkog predsednika i opozicionog lidera demokratskog saveznika.

- Sa Netanjahuom bi moglo biti više političkih razlika nego sa Lapidom, posebno oštrijih neslaganja oko palestinskog pitanja i iranskih nuklearnih pregovora. Ali takve razlike nisu novost u američko-izraelskim odnosima. Bajden će paziti da ne uđe u domaću izraelsku politiku - zaključuje.

(Telegraf.rs)