Teška nedelja za Vladimira Putina: Kroz šta je sve morao da prođe?

Putinova specijalna operacija naterala je NATO i da pošalje još trupa i oružja u zemlje članice u istočnoj Evropi i naterala Švedsku i Finsku da odustanu od neutralnosti i zatraže da postanu članice NATO-a

Prethodna sedmica nije bila nimalo laka za predsednika Rusije Vladimira Putina.

Putin je prvi put napustio Rusiju otkako je 24. februara otpočela "specijalna vojna operacija" u Ukrajini, kako bi poboljšao odnose sa problematičnim centralnoazijskim saveznicima. Gledao je kako NATO Moskvu naziva svojim glavnim neprijateljem i poziva ruske komšije Švedsku i Finsku da pristupe savezu.

Preporučujemo

Isto tako, bio je prinuđen da demantuje da su njegove trupe ponovo gađale civilne ciljeve u Ukrajini...

Suprotstavljajući se demonstraciji jedinstva Zapada u vezi sa Ukrajinom na seriji samita u Evropi ove nedelje, Putin je pokušao da izvede poteze SAD i njenih saveznika kao dokaz njihovih neprijateljskih planova, i obećao je da će krenuti ofanzivno protiv ruskog suseda.

Putin je dugo opisivao širenje NATO ka granicama Rusije kao glavnu bezbednosnu prtenju. Potom je poslao trupe u Ukrajinu 24. februara, ističući bliske vojne veze između Kijeva i Zapada kao glavni razlog za ovakvu akciju.

Ruska agresija na susednu državu pomogla je da se zacementira zajedništvo zapada, a saveznici su ponudili milijarde dolara u oružju i pomoći Kijevu, i nametnuli Rusiji nezapamćene sankcije, koje su udarile glavne sektore.l

Putinova specijalna operacija naterala je NATO i da pošalje još trupa i oružja u zemlje članice u istočnoj Evropi i naterala Švedsku i Finsku da odustanu od neutralnosti i zatraže da postanu članice NATO-a.

Na samitu alijanse u Madridu upućen je i zvanični poziv ovim dvema državama da se pridruži NATO-u, a Rusija je imenovana "najznačajnijom i direktnom pretnjom miru i bezbednosti zemalja članica".

Putin, koji je u sredu posetio Turkmenistan kako bi učestvao na Kaspijskom samitu, zajedno sa predstavnicima tri bivše sovjetske države i Iranom, odgovorio je na ovo rečima da su potezi NATO dokazali da imaju anti-ruski fokus, istovremeno priznajući da je njegova akcija naterala Zapad da se ujedini.

Na samit u Ašgabatu, Putin i drugi učesnici nisu pominjali rat u Ukrajini prilikom javnih obraćanja. U saopcštenju nakon razgovora, oni su naglasili svoj dogovor da se zabrani pristup bilo kakvoj stranoj vojsci na Kaspijsko more i podvukli obećanje da neće nuditi svoje teritorije za agresiju na drugu zemlju na njenim obalama.

Tokom sastanka sa predsedniko Irana Ebrahimom Raisijem, na marginama samita, Putin je istakao "strateške veze" između Moskve i Teherana.

Na konferenciji za novinare u Turkmenistanu, Putin je istakao da su SAD "dugo tražile spoljnog neprijatelja, pretnju koja će im pomoći da okupi saveznike" i dodao da "Iran nije bio dovoljno dobar za takvu ulogu".

- Dali smo im priliko da ujedine svoje saveznike - rekao je Putin ističući da je najnovija odluka nato dokaz da je alijansa relikt Hladnog rata koji je namenjen da služi kao instrument spoljnoj politici SAD da zadrži svoje satelite pod kontrolom".

Pre rata, Rusija je insistirala da joj se garantuje da se NATO neće proširiti na Ukrajinu i druge bivše članice Sovjetskog saveza i poništavanje raspoređivanja vojnog saveza u istočnoj Evropi.

Sjedinjene Američke Države i njeni saveznici su odlučno odbacili zahteve, ističući da je ključni princip alijanse da je članstvo otvoreno za svaku zemlju koja ispunjava uslove i da nijedan autsajder nema pravo veta.

Istovremeno, Vašington i NATO ponudili su da se razgovara o kontroli oružja, da se radi na merama koje bi izgradile poverenje, veću transparentnost i smanjene rizika - teme koje je Moskva odbacila kao sekundarne u odnosu na njene glavne bezbednosne zahteve, piše AP.

Do invazije Kremlje je demantovao da planira da napadne, ali je upozoravao Zapad da bi širenje NATO-a na Ukrajinu ili bilo koju drugu bivšu sovjetsku državu "crvena linija" koja se ne sme preći.

Putin je istakao da je Zapad "očigledno prevario" Moskvu nudeći usmena obećanja tokom 1990-ih da neće širiti NATO na istok, a zatim ga proširio da bi uključio zemlje bivšeg sovjetskog bloka u centralnoj i istočnoj Evropi i bivše sovjetske republike na Baltiku.

U četvrtak je ljutito govorio o, kako je opisao, naporima Zapada da obeshrabri Ukrajinu da sedne za pregovarački sto sa Rusijom.

- Pozivi Ukrajini da nastavi da se bori i da napusti pregovori potvrđuju naše uverenje da ujedinjeni Zapad i NATO nije briga za Ukrajinu i interes ukrajinskog naroda, i njihov cilj je da zaštite samo svoje interese. Vodeće zemlje članice NATO koriste narod Ukrajine da ojačaju svoju poziciju u svetu, potvrde svoje imperijalističke ambicije - rekao je predsednik Rusije.

Komentarišući poziv NATO-a upućen Švedskoj i Finskoj, Putin je odbacio pojašnjenje zapada - da je taj potez veliki poraz za Rusiju.

- Što se tiče pretpostavke da smo se borili protiv proširenja NATO-a na Ukrajinu, a da sada imamo Švedsku i Finsku da se pozabavimo, iza toga nema nikakve suštine, jer za nas ulazak Finske i Švedske u NATO uopšte nije isto što i potencijalno članstvo Ukrajine - rekao je on.

On je rekao da Švedska i Finska mogu da rade šta hoće, ali da će reagovati po principu "oko za oko" ukoliko dođe do raspoređivanja vojnih kontigenata i infrastrukture i bude teritorijalnih pretnji.

Putin je istakao da Rusija nema teritorijalne sporove sa tim zemljama, za razliku od Ukrajine, koja je objavila nameru da povrati Krim koji je Rusija anektirala 2014. i povrati kontrolu u Donbasu.

- Ukrajina je sasvim druga priča. Oni su Ukrajinu pretvarali u anti-Rusiju, most za pokušaj destabilizacije Rusije - rekao je Putin.

Ruske vojnike koji se bore u Ukrajini nazivao je herojima koji štite bezbednost Rusije i rekao da će "specijalna vojna operacija biti nastavljena" dokle god se ne ispune ciljevi, a to je "oslobađanje Donbasa, zaštita građana i stvaranje uslova koji će obezbediti bezbednost Rusiji".

Putin je, poput i njegovih vojnih zvaničnika, demantovao da su ruske snage gađale tržni centar u ukrajinskom Kremenčuku, govoreći da njegova zemlja ne gađa civilne ciljeve i da je taj vazdušni napad bio usmeren na skladište oružja u blizini.

Ali to su osporili ukrajinski zvaničnici i svedoci, koji su rekli da je ruska raketa direktno pogodila tržni centar, ubivši najmanje 18 ljudi, ranivši desetine, a da je 20 osoba nestalo.

Putin je rekao da akcije u Ukrajini "teku po planu" i da "naše snage idu napred i postižu ciljeve koji su postavljeni za određeni period angažovanja", dodajući da neće žuriti sa operacijom kako bi "minimizirao gubitke".

(Telegraf.rs)