Evropa gleda Kinu kroz isti durbin kao i Rusiju: Peking nije srećan zbog toga

Evropski lideri su postali sve oprezniji prema Kini poslednjih godina i ti stavovi su se učvrstili poslednjih meseci pošto je Peking više puta odbijao da osudi rusku "specijalnu operaciju" u Ukrajini i jačao svoje veze sa Kremljom

Dok se lideri velikih zapadnih demokratija i njihovi saveznici sastaju na dva uzastopna samita ove nedelje u Evropi, njihov fokus je jasan: održavanje pritiska na Rusiju dok njen napad na Ukrajinu ulazi u peti mesec.

Međutim, još jedna zemlja je bila u centru pažnje na tim sastancima. U pitanju je Kina, a Peking nije srećan zbog toga.

Preporučujemo

Očekuje se da će po prvi put kineski "izazov" biti predstavljen u "Strateškom konceptu" NATO-a, koji je predviđen za objavljivanje na samitu bloka u Madridu ove nedelje. Dokument, koji je poslednji put ažuriran 2010. godine, izlaže bezbednosne izazove sa kojima se alijansa suočava, uz skiciranje pravca delovanja.

U utorak je Grupa sedam (G7) velikih demokratskih ekonomija uključila oštre reči o Kini u svoje saopštenje, nekoliko dana nakon što je pokrenula plan ulaganja u infrastrukturu kako bi se suprotstavio kineskoj inicijativi Pojas i put.

Evropski lideri su postali sve oprezniji prema Kini poslednjih godina i ti stavovi su se učvrstili poslednjih meseci pošto je Peking više puta odbijao da osudi rusku "specijalnu operaciju" u Ukrajini i jačao svoje veze sa Kremljom.

Još uvek postoje razlike između zemalja u pogledu tretiranja Kine, kažu posmatrači. Neke članice NATO-a žele da osiguraju da fokus ostane isključivo na Rusiji, dok su Sjedinjene Države - daleko najmoćnija članica bloka - označile Kinu kao "najozbiljniji dugoročni izazov međunarodnom poretku".

Razvoj događaja ove nedelje, koji pokazuje da je Kina na dnevnom redu ovih tela više nego ikada ranije, signaliziraju sve veće usklađivanje između SAD i njihovih partnera.

Oni takođe označavaju značajan pad za Peking, koji je pokušao da zabije klin između američkog i evropskog stava o Kini, kažu posmatrači.

- Kombinacija jezika koji koristi G7 i formalno uključivanje Kine u strateške dokumente NATO-a je zaista udarac za Kinu i nešto za šta su se nadali i želeli da će moći da spreče - rekao je Endrju Smol , viši transatlantski saradnik u Azijskom programu u Nemačkom Maršalovom fondu Sjedinjenih Država.

- To je izuzetno snažan period u smislu transatlantske saradnje i to se za Kinu prevodi na način koji ih veoma brine - rekao je on.

Na dnevnom redu

Zabrinutost Kine bila je jasna ove nedelje, pošto je njeno ministarstvo spoljnih poslova odbacilo mogućnost da bude imenovano kao "sistemski izazov" u novoj strateškoj viziji NATO-a, za koju se očekuje da će biti odobrena tokom samita bloka koji je počeo u utorak.

- Kina vodi nezavisnu spoljnu politiku mira. Ne meša se u unutrašnje stvari drugih zemalja niti u ideologiju izvoza, a još manje se bavi dugoručnom jurisdikcijom, ekonomskom prinudom ili unilateralnim sankcijama. Kako bi Kina mogla biti označena kao "sistemski izazov"? - rekao je u utorak portparol ministarstva Džao Liđijan.

- Svečano pozivamo NATO da odmah prestane sa širenjem lažnih i provokativnih izjava protiv Kine - rekao je on i dodao da NATO treba da "prestane da nastoji da poremeti Aziju i ceo svet nakon što je poremetio Evropu".

Ali ta retorika - okrivljavanje NATO-a za "remećenje" Evrope - deo je onoga što pokreće promene u evropskim perspektivama, kažu analitičari, pošto je Peking odbio da osudi ruske akcije u Ukrajini, uključujući ubijanje civila, istovremeno aktivno okrivljujući SAD i NATO zbog provociranja Moskve.

Kina se "veoma brzo i vrlo jasno svrstala (barem na rečima, ne toliko na delu) sa Rusijom", dok su se transatlantski partneri okupili protiv Rusije i podrške Ukrajini nakon početka sukoba, rekao je Pepijn Bergsen, istraživač u Evropskom programu u istraživačkom centru Četam Haus u Londonu.

Kontrast između njih pomogao je da se u Evropi pokrene narativ "demokratije protiv autokratije" u nastajanju, rekao je on, dodajući da unutrašnja politika takođe igra ulogu.

- U istočnoj i centralnoj Evropi, gde se Rusija smatra bezbedonosnom pretnjom broj jedan, odnosi sa Kinom su već počeli da se kvare, ali činjenica da se Kina tako jasno svrstala sa Rusijom je ubrzala promenu - rekao je Bergsen.

Kina je, sa svoje strane, izgleda potcenila stepen do kojeg će njen stav odjeknuti kroz njen odnos sa Evropom, onaj koji je već bio na klimavim nogama nakon zabrinutosti Evrope zbog navodnih kršenja ljudskih prava u Sinđangu, erozije sloboda u Hong Kongu i kineskog ekonomskog ciljanja Litvanije zbog odnosa baltičke nacije sa Tajvanom.

Ta pogrešna procena bila je vidljiva na kratkom samitu između Kine i lidera Evropske unije u aprilu, gde se Kina fokusirala na razgovore o produbljivanju njihovih odnosa i ekonomske saradnje, dok su zvaničnici EU bili skloni da guraju Kinu da radi sa njom na posredstvu mira u Ukrajini. Kina je tvrdila da je neutralna i da podržava mir, ali nije napravila konkretne korake u tom pravcu.

Sve veća zabrinutost za Kinu iz G7, koju čine Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija i SAD, odražena je u zajedničkom saopštenju bloka, objavljenom u utorak posle samita u nemačkoj pokrajini Bavarskoj.

Dokument, u kojem se Kina pominje desetak puta, naspram četiri reference u izjavi lidera G7 godinu dana ranije, dotiče se oblasti saradnje, ali se fokusira na poziv Kini da poboljša stanje ljudskih prava i da se pridržava međunarodnih pravila.

I u znak toga kako je Rusija oblikovala pogled bloka na Kinu, grupa je pozvala Peking da "pritisne" Moskvu da se pridržava rezolucija Ujedinjenih nacija i zaustavi svoju "vojnu agresiju". Saopštenje je usledilo nakon onoga što je Vašington nazvao "formalnim pokretanjem" inicijative G7 za infrastrukturu vrednu 600 milijardi dolara, koja je prvi put objavljena prošle godine.

Ova akcija, za koju je EU rekla da će "demonstrirati moć razvojnog finansiranja kada odražava demokratske vrednosti“, bila je očigledno nastojanje da se suprotstavi vodećoj kineskoj inicijativi Pojas i put, za koju kritičari kažu da je Peking koristio da izgradi svoj globalni uticaj.

"Postavljeni izazovi"

To, ipak, ne znači da su pogledi unutar Evrope i sa obe strane Atlantika usklađeni sa Kinom. Ovo bi moglo biti najjasnije prikazano u NATO-u, gde je ključna oblast debate o tome kako tačno blok od 30 zemalja treba da tretira Kinu.

Očekuje se da će novi strateški dokument NATO-a jasno staviti do znanja da saveznici Rusiju smatraju "najznačajnijom i najdirektnijom pretnjom bezbednosti NATO-a", dok će se po prvi put pozabaviti Kinom i "izazovima koje Peking postavlja prema našoj bezbednosti, interesima i vrednostima" - rekao je generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, uoči samita.

Poslednjih godina, kada je u izjavama NATO-a počela da se pominje Kina, neke članice i posmatrači izrazili su zabrinutost da zauzimanje previše čvrstog stava rizikuje da Kinu pretvori u neprijatelja.

Drugi vide Kinu izvan ključnih bezbednosnih interesa regiona.

Posle sastanka NATO-a prošlog juna, na kojem su lideri okarakterisali Kinu kao bezbednosni izazov, francuski predsednik Emanuel Makron je umanjio značaj tog poteza dosetkom da "Kina nije u severnom Atlantiku".

Neke od tih zabrinutosti i dalje postoje, čak i usred narativa "autoritarnosti protiv demokratije" koji se promovišu od strane SAD, kaže Pjer Aroš, naučni saradnik za evropsku bezbednost na Institutu za strateška istraživanja (IRSEM, Pariz).

- Da li želite da učvrstite "čudovište zmaj-medved" da pokažete da postoji jasan ideološki "hladni rat" između demokratija i autokratija, jer je to zgodno u smislu narativa? Ili je (bolja) strategija reći da su njih dvoje (Kina i Rusija) veoma različiti akteri... koji bi se u budućnosti mogli čak i suprotstaviti jedan drugome? - rekao je Aroš, sumirajući debatu.

Čak i ako postoje razlike u pogledima među državama članicama, jasno je da NATO razmišlja više na ovogodišnjem samitu, sa istorijskim uključivanjem lidera sa Novog Zelanda, Australije, Južne Koreje i Japana.

Taj potez je naišao na gnev u Kini, gde su zvaničnici dugo tvrdili da NATO želi da proširi svoje prisustvo na Indo-Pacifik, koji Peking smatra svojim susedstvom.

- Ne može se dozvoliti da otpadne vode hladnog rata teku u Tihi okean, to bi trebalo da bude opšti konsenzus u azijsko-pacifičkom regionu - navodi se u uvodniku nacionalističkog tabloida Global Timesa koji je povezan sa Komunističkom partijom.

Posmatrači su, međutim, ovo okarakterisali ne toliko kao širenje NATO-a na Indo-Pacifik, već pre kao pokušaj da se ojačaju odnosi između, prema rečima sekretarijata NATO-a, "zemalja istomišljenika".

(Telegraf.rs)