Put Švedske i Finske od neutralnosti do NATO: Zašto se baš sada pridružuju alijansi?

Bivši finski premijer Aleksandar Stub rekao je da je pridruživanje alijansi "gotova stvar" za njegovu zemlju čim su ruske trupe izvršile napad na Ukrajinu 24. februara

I Švedska i Finska se pridružuju NATO-u, što predstavlja monumentalni pomak za dve nacije sa dugom istorijom ratne neutralnosti i izbegavanjem vojnih saveza, a tokom samita NATO-a u Madridu, one su prevazišle ono što je verovatno bila i poslednja prepreka - prigovore Turske.

Rusija se snažno protivi pridruživanju dve države i iskoristila je širenje odbrambenog vojnog saveza Zapada kao izgovor za svoj rat u Ukrajini.

Preporučujemo

Obe zemlje su godinama imale neutralan status, ali od početka ruske "specijalne operacije" u Ukrajini, podrška članstvu u NATO dramatično je porasla.

Zašto se pridružuju sada?

Postupci Vladimira Putina razbili su dugogodišnji osećaj stabilnosti u severnoj Evropi, ostavljajući Švedsku i Finsku da se osećaju ranjivima.

Bivši finski premijer Aleksandar Stub rekao je da je pridruživanje alijansi "gotova stvar" za njegovu zemlju čim su ruske trupe izvršile napad na Ukrajinu 24. februara.

Za mnoge Fince, događaji u Ukrajini donose zastrašujući osećaj poznatog. Sovjeti su napali Finsku krajem 1939. godine. Više od tri meseca, finska vojska je pružala žestok otpor, uprkos tome što je bila brojčano nadjačana.

Izbegli su okupaciju, ali su na kraju izgubili 10 odsto svoje teritorije.

Gledati kako se odvija rat u Ukrajini, bilo je kao ponovno proživljavanje ove istorije, kaže Iro Sarka, politikolog sa Univerziteta u Helsinkiju. Finci su gledali svoju granicu sa Rusijom dugu 1.340 kilometara, kaže Sarka, i razmišljali: "Da li bi ovo moglo da se desi nama?".

Švedska se takođe osećala ugroženom poslednjih godina, sa nekoliko prijavljenih povreda vazdušnog prostora od strane ruskih vojnih aviona.

Šveđani su 2014. bili opčinjeni izveštajima da ruska podmornica vreba u plitkim vodama stokholmskog arhipelaga.

Dve godine kasnije, švedska vojska se vratila na malo, ali strateški važno ostrvo Gotland u Baltičkom moru, nakon što ga je napuštala dve decenije.

Šta će se promeniti?

Na neki način, ne mnogo, navodi BBC. Švedska i Finska su postale zvanični partneri NATO-a 1994. godine i od tada odsta doprinose alijansi. Učestvovali su u nekoliko NATO misija od kraja Hladnog rata.

Dve zemlje će po prvi put imati bezbednosne garancije nuklearnih država prema članu 5 NATO-a, koji napad na jednu državu članicu posmatra kao napad na sve.

Istoričar Henrik Majnander rekao je da su Finci mentalno spremni za članstvo, nakon niza malih koraka ka NATO-u od pada Sovjetskog Saveza.

Godine 1992, Helsinki je kupio 64 američka borbena aviona. Tri godine kasnije, Finska se pridružila Evropskoj uniji, zajedno sa Švedskom, a svaka finska vlada od tada je preispitala takozvanu NATO opciju. Vojska, koja služi naciji od 5,5 miliona stanovnika ima ratnu snagu od 280.000 vojnika i ukupno 900.000 rezervista.

Švedska je krenula drugačijim putem 90-ih godina prošlog veka, smanjivši veličinu svoje vojske i promenivši prioritete od teritorijalne odbrane do mirovnih misija širom sveta. Sve se to, međutim, promenilo 2014. godine kada je Rusija zauzela i anektirala Krim od Ukrajine. Regrutacija je vraćena i potrošnja za odbranu je povećana. U 2018. svako domaćinstvo je dobilo vojne pamflete pod naslovom "ako dođe kriza ili rat" - prvi put još od 1991. godine.

Finska je već postigla dogovoreni cilj NATO za odbranu od 2 odsto BDP-a, a Švedska je napravila planove da to učini.

Koji su rizici?

Ruski predsednik Vladimir Putin veruje da širenje NATO-a predstavlja direktnu pretnju bezbednosti njegove zemlje, pa će pridruživanje Švedske i Finske alijansi biti shvaćeno kao provokacija.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova kaže da su obe zemlje upozorene na "posledice" takvog poteza. Bivši predsednik Dmitrij Medvedev, bliski saveznik ruskog lidera, upozorio je da bi pristupanje NATO-u moglo da podstakne Moskvu da rasporedi nuklearno oružje u Kalinjingradu, ruskoj eksklavi između Poljske i Litvanije.

Iako nije odbacio ove pretnje, Aleksandar Stub je sugerisao da je realniji rizik od ruskih sajber napada, kampanja dezinformacija i povremenih kršenja vazdušnog prostora.

Da li će NATO učiniti Švedsku i Finsku bezbednijim zemljama?

Postoji značajna manjina, barem u Švedskoj, koja veruje da neće.

Debora Solomon iz Švedskog društva za mir i arbitražu, tvrdi da je nuklearno odvraćanje NATO-a povećalo tenzije i da rizikuje trku u naoružanju sa Rusijom. Ovo je zakomplikovalo mirovne napore, rekla je, i učinilo Švedsku manje bezbednim mestom.

Drugi strah je da bi ulaskom u alijansu Švedska izgubila vodeću ulogu u globalnim naporima za nuklearno razoružanje. Mnogi švedski skeptici za NATO se osvrću na period između 1960-ih i 80-ih, kada je Švedska koristila svoju neutralnost da se pozicionira kao međunarodni posrednik.

Ulazak u NATO značilo bi napuštanje tog sna, rekla je Solomon.

Neutralnost Finske je bila veoma drugačija. To je došlo kao uslov mira koji je Sovjetski Savez nametnuo u "sporazumu o prijateljstvu" iz 1948. godine. Na to se gledalo kao na pragmatičan način opstanka i održavanja nezavisnosti zemlje.

Ako je neutralnost Švedske bila pitanje identiteta i ideologije, u Finskoj je to bilo pitanje postojanja, rekao je Henrik Majnander. Deo razloga zašto je Švedska čak mogla da priušti da vodi debatu o članstvu u NATO-u je taj što je koristila Finsku i Baltik kao "tampon zonu", rekao je on.

Finska je napustila svoju neutralnost nakon raspada Sovjetskog Saveza. Gledala je ka Zapadu i nastojala da se oslobodi sovjetske sfere uticaja.

Iro Sarka je sugerisala da se pridruživanje NATO-u smatralo prevelikim korakom da bi ga Finska preduzela ranih 1990-ih, pošto je tek izašla iz neutralnosti.

Vremena i percepcija rizika su se, međutim, promenila. Sada većina Finaca kaže da su spremni.

Sa kojim preprekama su se suočili?

Turska je nedeljama zadržavala prijave Švedske i Finske. Svako proširenje NATO-a mora da odobri svih 30 članica.

Turska vlada je tvrdila da nordijske nacije podržavaju ono što naziva terorističkim organizacijama, uključujući kurdske separatiste i Gulenov pokret, koje Turska krivi za pokušaj državnog udara 2016. godine.

Kurdi čine 15-20 odsto stanovništva Turske, a turske vlasti ih proganjaju generacijama.

U zamenu za svoju podršku, Turska je rekla da želi da Švedska i Finska prestanu da pružaju političku, finansijsku i "oružanu podršku" grupama.

Takođe je želeo da nastave sa prodajom oružja Turskoj i predaju pojedince koji su navodno povezani sa terorizmom.

Posle višečasovnih razgovora na samitu NATO-a u Madridu krajem juna, ministri inostranih poslova Švedske, Finske i Turske potpisali su zajednički bezbednosni pakt koji se bavi zabrinutošću Turske.

Šef NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da je Švedska pristala da pojača svoj rad na turskim zahtevima za ekstradiciju osumnjičenih militanata. Dve nordijske nacije su takođe rekle da će ukinuti svoja ograničenja na prodaju oružja Turskoj, dodao je on.

Zauzvrat, Turska će ukinuti svoj veto na nordijske nacije koje se pridružuju alijansi.

(Telegraf.rs)