Ruski hakeri udarili na Litvaniju: Da li to znači da je Rusija napala članicu NATO?

Grupa poznata kao Kilnet preuzela je odgovornost za ove napade i na svom Telegram kanalu su objavili da su napad izvršili u znak odmazde zbog odluke Litvanije da spreče protok određenih dobara na rusku teritoriju iz Kaljiningrada

Članica NATO alijanse je na udaru. Naravno, ovako postavljeno to bi moglo da znači samo jedno... Međutim, u pitanju je "drugačiji napad" - ne fizički, već sajber napad, a tumačenje sajber-napada nikad nije jednostavno.

Članica koja se našla na udaru je Litvanija, koju su u ponedeljak napali ruski hakeri, a napad, prema njihovim rečima još traje.

Preporučujemo

Medijski, sajtovi za transport, kao i zvanične stranice brojnih državnih institucija, poput poreske uprave postale su meta ruskih hakera i od juče otežano rade.

Grupa poznata kao Kilnet preuzela je odgovornost za ove napade i na svom Telegram kanalu su objavili da su napad izvršili u znak odmazde zbog odluke Litvanije da spreče protok određenih dobara na rusku teritoriju iz Kaljiningrada.

Ovakva situacija, politički gledano, veoma je komplikovana. Kaljiningrad je ruski, ali nije direktno kopneno povezan. U pitanju je mali deo Rusije, koji je okružen zemljama članicama NATO.

Vlada Litvanije saopštila je da jednostavno "pojačava sankcije Evropske unije", ali je ovaj potez razbesneo Rusiju, koja je navela da je sprečena da pristupi suverenoj teritoriji.

Rusija je obećala da će na ovaj potez odgovoriti na način koji će imati "ozbiljne negativne posledice po stanovnike Litvanije", a samo par dana nakon toga dogodio se ovaj hakerski napad.

Da li to znači da je Rusija napala članicu NATO? Za početak, grupa koja je preuzela odgovornost poriče da je povezana sa ruskim vlastima, ističući da nije povezana ni sa jednim zakonodavnim telom u Rusiji, piše Sky News.

Ne bi bilo čudno da ruske vlasti koriste usluge određenih grupa da izvrše napad, pa zato i ne bi bilo iznenađujuće da zaista jesu umešani u ovo. Opet, gledajući okvirno, u ovom slučaju Moskvi su "čiste ruke".

Zatim, tu je i priroda napada. Dosadašnji izveštaji sugerišu da se radi o distribuiranom napadu uskraćivanja usluge (DDoS), grubom napadu koji uključuje "bacanje" ogromne količine saobraćaja na web lokaciju dok ne bude prisilno van mreže.

Napad je opisan kao "masivan", što je tehnički tačno, jer da bi funkcionisao DDoS napad mora da bude veliki, ali to ne znači da će imati ogroman efekat.

DDoS napadi su toliko česti da većina web-sajtova danas ima standardnu zaštitu od njih.

Čak i ako napad uspe, neće ukrasti nikakve podatke.

(Telegraf.rs)