Mediteranski cunami mogao bi da pogodi tri najlepša grada sveta? Na udaru će se naći i Istanbul

Vlasti u Aleksandriji, Istanbulu, Marseju, Kanu i Čipioni rade na tome da narod bude spreman za cunami, uključujući znake i procedure za evakuaciju, kao i planove za upozorenje turista

Cunami bi uskoro mogao da udari gradove na ili u blizini Mediterana, a na udaru bi mogli da se nađu Marselj, Aleksandrija i Istanbul, a Unesco veruje da su šanse 100% da bi talas mogao da bude veći od jednog metra u narednih 30 godina.

Predviđa se da će rizik od cunamija u mediteranskim obalnim područjima porasti kako nivo mora raste. Dok su zajednice u Tihom i Indijskom okeanu, gde se dešava većina cunamija, često bile svesne opasnosti, ona je bila potcenjena u drugim obalnim regionima, uključujući Mediteran, saopštio je Unesko.

Preporučujemo

Sada Unesko saopštava da će se pet rizičnih zajednica u oblasti Mediterana pridružiti 40 drugih gradova spremnih za cunami u 21 zemlji do sledeće godine. Pored Marseja, Aleksandrije i Istanbula, oni uključuju Kan i Čipiona, grad na španskoj obali Atlantika u blizini Kadiza.

Program "spremni za cunami" deo je šireg napora Uneska, koji je pokrenut uoči konferencije UN o okeanima u Lisabonu sledeće nedelje, kako bi se osiguralo da sve rizične zajednice znaju šta da rade u slučaju cunamija do 2030.

- Cunamiji 2004. i 2011. bili su poziv za buđenje - rekao je Bernardo Aliaga, vodeći stručnjak za cunami u Unesku.

On je rekao da je od 2004. do danas pređen dug put.

- Danas smo sigurniji. Ali postoje praznine u pripremljenosti i moramo se poboljšati. Moramo da obezbedimo da posetioci i zajednice razumeju upozorenja - istakao je Aliaga.

Zemljotres i cunami u Indijskom okeanu 2004. godine najsmrtonosniji je u istoriji. Stradalo je, prema procenama, oko 230.000 ljudi u 14 država, dok je zemljotres jačine 9,1 stepen po Rihteru i cunami 2011, koji je dostigao visinu od 40 metara, ubio 18.000 ljudi u Japanu.

Od 2004. godine do danas, Uneskov centar za upozorenje na cunami, odgovorio je na 125 događaja, u proseku sedam godišnje.

- Radi se na uspostavljanju 12 centara za upozoravanje na cunami koji pokrivaju veći deo okeana, uključujući Mediteran - rekao je Aliaga.

Centri za upozorenje uključuju pet na Mediteranu i severoistočnom Atlantiku, uključujući Grčku, Tursku, Italiju, Francusku i Portugaliju.

- Rizik od cunamija potcenjen je u većini regiona, uključujući i Mediteran. Tako nešto se ne dešava često i rizik se ne prenosi sa generacije na generaciju - kaže Aligana.

On dodaje da poruka treba da se širi.

- Za Mediteran ne postoji dvojba da li će ga biti. Pitanje je kada će udariti - rekao je on.

Jedan od najsmrtonosnijih zemljotresa u istoriji pogodio je Portugal na Dan Svih svetih 1755. godine, izazvavši cunami visok 6 metara u Lisabonu i Kadizu. U zemljotresu je poginulo i do 50.000 ljudi, ali su mnogi drugi poginuli u požarima i cunamiju koji su usledili.

- Upozorenje nije sve. Bitno je da zajednica bude spremna, kako će narod da se ponaša i reaguje u tom trenutku, to je put kojim treba da se ide - kaže Aliaga.

On je podsetio na slučaj Tili Smit, desetogodišnje britanske devojčice koja je povela 100 ljudi, među kojima su i članovi njene porodice, na bezbedno tokom cunamija 2004.

Naime, devojčici je nastavnik geografije u školi rekao da se odmah evakuiše kada vidi vodu koja se povlači.

- Povećanje nivoa mora, koje povećava uticaj cunamija na priobalne zajednice, jedan je razlog više za povećanje tempa našeg rada. Veza je da porast nivoa mora povećava uticaj cunamija - rekao je Aliaga, prenosi Guardian.

Studija iz 2018. koja je modelirala cunamije u Makau, u Kini, otkrila je da porast nivoa mora povećava rizik od cunamija, jer oni mogu putovati dalje u unutrašnjost. Učestalost poplava izazvanih cunamijem porasla je za 1,2 do 2,4 puta za povećanje nivoa mora od 45 centimetara i od 1,5 do 4,7 puta za povećanje od 90 centimetara, pokazalo je istraživanje.

Vlasti u Aleksandriji, Istanbulu, Marseju, Kanu i Čipioni rade na tome da narod bude spreman za cunami, uključujući znake i procedure za evakuaciju, kao i planove za upozorenje turista.

- Mi želimo da građani, gde je utvrđeno da postoji opasnost, budu spremni da reaguju na ovako nešto do 2030. godine. Imaće mape za evakuaciju, do tada će proći vežbe i ostalo - kaže Aliaga i dodaje da bi do tada već trebalo da budu aktivne 24-časovna upozorenja.

Upozorenja su aktivirana oko 10 minuta nakon što je zemljotres pogodio, i mogla su da idu od razglasa do WhatsApp poruka.

- Ako je lokalni cunami, imate najviše 20 minuta pre nego što udari prvi talas. Drugi talas je veći i dolazi 40 minuta nakon prvog. Još uvek imate mogućnost da pobegnete - kaže on.

Vladimir Rjabinin, izvršni sekretar Međuvladine okeanografske komisije Uneska, rekao je da JE više od 40 zajednica u 21 zemlji već bezbednije sada kada su primenile program spreman za cunami.

- Ako želimo da se suočimo sa ovim globalnim izazovom do 2030. godine, moramo veoma brzo da proširimo naš program - kaže Rjabinin.

(Telegraf.rs)