Unutar prostorije iz koje Ukrajina naručuje oružje sa Zapada: "Mislim da ćemo ovde biti još nekoliko godina"

U potkrovlju stroge američke vojne kasarne u nemačkom gradu Štutgartu, desetine vojnog osoblja iz 26 zemalja rade danonoćno na isporuci oružja Ukrajini

Sukob u Ukrajini traje skoro četiri meseca i za to vreme zemlja je oružjem snabdevana sa Zapada, a evo kako izgleda vojni nervni centar u Štutgartu gde zapadne sile koordinišu napore za snabdevanje Ukrajine oružjem i municijom.

BBC je dobio dozvolu za retki pristup ovoj prostoriji.

Preporučujemo

U potkrovlju stroge američke vojne kasarne u nemačkom gradu Štutgartu, desetine vojnog osoblja iz 26 zemalja rade danonoćno na isporuci oružja Ukrajini.

Iz ove prostorije zapadni saveznici su već pomogli da se ukrajinskim oružanim snagama isporuči oružje i municija u vrednosti od skoro 8 milijardi dolara. To je 66.000 tona - što je ekvivalent 5.000 londonskih autobusa na sprat, kako je jedan britanski oficir preračunao.

Većina onoga što se tu, u Peč Baraks-u (Patch Barracks) dešava, strogo je poverljivo.

Vojno osoblje iz desetina zemalja treska telefonima i gleda u ekrane kompjutera. Oni uključuju mali tim iz Ukrajine, predvođen generalom sa tri zvezdice. Na početku svakog dana, on iznosi šta je potrebno njegovoj zemlji. Situacija u Donbasu izgleda sve mračnija, ali u Štutgartu postoji više osećaj hitnosti nego panike.

Oko jednog seta stolova tim ima zadatak da pronađe zalihe. Ponekad će pronaći naciju koja je spremna da obezbedi oružje, ali će onda morati da prate drugu zemlju u potrazi za odgovarajućom municijom ili sredstvima za njeno transportovanje. Sada su razvili bazu podataka u kojoj Ukrajinci mogu navesti svoje prioritete. Zemlje donatori mogu pristupiti tim informacijama i odlučiti šta žele i mogu da ponude.

Brig Kris King, viši britanski oficir, kaže da se vojna pomoć dostavlja vazdušnim, drumskim, železničkim i pomorskim putem i na više lokacija "kako bi se osiguralo da nemamo nijednu tačku neuspeha".

On kaže da je Rusija pokušala da pojača napade na linije snabdevanja, ali nije bilo "značajnih" prekida u njihovoj isporuci.

Na pitanje da li su neke zalihe pogođene, on odgovara: "Da, pretpostavljam".

Zadatak prenošenja oružja i municije preko granice prepušten je samim Ukrajincima, kaže kontraadmiral Djuk Hajnc, viši američki komandant u IDCC-u (Međunarodnoj ćeliji za koordinaciju donatora).

- U Poljskoj i drugim zemljama Ukrajinci dolaze i uzimaju ga, dakle oni su ti koji određuju kako će preći granicu. Kada oružje pređe granicu, ono može stići na liniju fronta "u roku od 48 sati" - objašnjava.

Nedavno su iz Ukrajine stizala alarmantna upozorenja da je protok oružja previše mali i da stiže prekasno. Kako Rusija nastavlja da bombarduje Donbas, molbe za dodatnu pomoć iz dana u dan zvuče sve očajnije. Zamenik ministra odbrane Ukrajine kaže da je zemlja do sada dobila samo 10 odsto od onoga što je tražila.

U Štutgartu, kontraadmiral Hajnc daje sasvim drugačiju poruku: "Uveren sam da neće ostati bez municije".

- Ne bih rekao da gube, rekao bih da drže svoje - dodao je.

Zahtevi Ukrajine su se značajno promenili u poslednjih nekoliko meseci. IDCC je osnovan krajem februara, objedinujući dva pozasebna sektora koje predvode SAD i Velika Britanija. Na početku sukoba, slali su malokalibarsko oružje i municiju, kao što su protivtenkovske i protivvazdušne rakete. Sada Ukrajinci traže teže naoružanje - artiljeriju, višecevne raketne bacače i sisteme protivvazdušne odbrane.

U prvim danima sukoba, IDCC je pokušao da nabavi zalihe starog sovjetskog oružja i municije iz zemalja bivšeg sovjetskog bloka - istih sistema koje su ukrajinske oružane snage koristile decenijama. Brig King kaže da te zalihe polako nestaju. Sada postoji samo jedna fabrika u Evropi koja proizvodi artiljerijsku municiju od 152 mm, kompatibilnu sa sovjetskom.

Polako, oni prelaze na standardnu opremu NATO-a. U poslednjih nekoliko meseci Ukrajini je poslato više od 100 američkih haubica M777 i 300.000 metaka 155 mm municije.

Ovo donosi dodatni izazov, jer ukrajinske snage moraju biti obučene kako da koriste oružje i municiju. IDCC organizuje tu obuku van Ukrajine. Neke ukrajinske trupe se sada obučavaju u Velikoj Britaniji o novim artiljerijskim puškama i višecevnim raketnim bacačima koje isporučuju Britanci. Jednostavniji sistemi se mogu podučavati virtuelno, koristeći video zapise i priručnike za obuku.

Ni kontraadmiral Hajnc ni Brig King ne veruju da će se ovaj rat brzo završiti. Obojica kažu da se pripremaju da nastave ovaj posao dugoročno.

- Neće se to brojati u mesecima, mislim da ćemo biti ovde još nekoliko godina - kaže on.

Međutim, postoje neki unutar NATO-a koji se pitaju da li je Zapad zaista spreman za rat koji bi mogao da traje godinama. To bi svakako moglo da testira svoje jedinstvo, odlučnost i ograničene zalihe oružja i municije.

U Štutgartu znaju da ulozi ne mogu biti veći. Kontraadmiral Hajnc opisuje misiju obezbeđivanja Ukrajine oružjem i municijom kao "najvažniji posao koji je ova komanda uradila" od osnivanja US EUCOM (Evropska komanda) 1952. godine.

Brig King to naziva "generacijskim trenutkom" i kaže da je izbor pravi.

- Mi ili pomažemo Ukrajini da se bori ili prihvatamo, možda ne odmah, ali u narednih nekoliko godina, da ćemo se boriti negde drugde. Ako ne činimo dovoljno, posejaćemo seme za budući sukob - zaključuje.

(Telegraf.rs)