Imaju ambiciozne projekte, izdvajaju milijarde dolara za misije: Kako Kina planira da postane kosmička sila?

Država ima velike ambicije za stanicu "Tiangong" i nada se da će uspeti da zameni Međunarodnu svemirsku stanicu, koja bi trebalo da bude povučena 2031. godine

Tri kineska astronauta započela su šestomesečnu misiju tokom koje će raditi na novoj kineskoj svemirskoj stanici Tiangong. Mnogi ovaj potez vide kao veliki korak Kine koja odlučno ide ka tome da narednih godina postane jaka kosmička sila.

Kina je prošle godine lansirala u orbitu prvi modul svoje svemirske stanice "Tiangong", a u planu je da do kraja ove godine na nju dodaju još neke module, među kojima je i nova naučna laboratorija. Sledeće godine lansiraće i svemirski teleskop.

Preporučujemo

Plan je da stanica ima svopstveni pogon, sisteme za održavanje, ali i stambeni prostor.

Kina je bila treća država koja je samostalno lansirala astronauta u svemir nakon bivšeg Sovjetskog Saveza i SAD, dok je Tiangong treća kineska svemirska stanica nakon prethodnih, lansiranih 2011. i 2016. godine.

Država ima velike ambicije za "Tiangong" i nada se da će uspeti da zameni Međunarodnu svemirsku stanicu, koja bi trebalo da bude povučena 2031. godine.

Kina je isključena sa Međunarodne svemirske stanice zbog zabrinutosti SAD što njen svemirski program vodi vojska vladajuće Komunističke partije, Narodnooslobodilačka armija.

Putovanje na Mesec i Mars

Ambicije Kine se tu ne završavaju. Plan im je da u narednih nekoliko godina uzmu uzorke sa asteroida u blizini Zemlje, a planiraju i da do 2030. godine pošalju svoje astronaute na Mesec, kao i da pošalju sonde koje će prikupljati uzorke sa Marsa i Jupitera.

Kako Kina širi svoj uticaj u svemiru, nekoliko drugih država takođe ima ove ambicije. NASA planira da ponovo otputuje na Mesec i pošalje astronauta iz SAD i drugih zemalja 2025. godine.

Oni na ovom projektu sarađuju i sa Evropskom svemirskom agencijom, a osim toga rade i na posebnoj mreži lunarnih satelita koja bi astronautima olakšala komunikaciju sa Zemljom.

Japan, Južna Koreja, Rusija, Indija i Ujedinjeni Arapski Emirati takođe ne miruju i odlučno rade na svojim lunarnim misijama. Indija uveliko planira da do 2030. godine lansira svoju svemirsku stanicu do 2030. godine.

Kina je svoj prvi satelit lansirala u orbitu 1970. godine, dok je prolazila kroj jake reforme izazvane kulturnom revolucijom. Do tada su uspehe na kosmičkom polju ostvarile SAD, SSSR, Francuska i Japan.

Da je Kina ozbiljna pokazuje i člinjenica da su u poslednjih deset godina lansirali više od 200 raketa, piše BBC.

Već su poslali bespilotnu letelicu na Mesec, koja ima za cilj da prikupi uzorke kamenja i koja je namerno veća od one koju su slale Sjedinjene Države.

Do sada, Kina je u svemir poslala 14 astronauta, dok su poređenja radi SAD poslale 340, a Rusija (nekada SSSR) oko 130.

Iako Kina ambiciozno korača napred, tokom svog kosmičkog puta imali su i neke zastoje. Prošle godine jedan deo kineske rakete je pao u Altantski okean, dok su dva lansiranja 2020. godine takođe propala.

Ko finansira kineski svemirski program?

Državna agencija Sinhua, saopštila je nedavno da je najmanje 300.000 ljudi do sada radilo na kineskim svemirskim projektima, što je 18 puta više nego što trenutno ljudi radi za NASA-u.

Kineska nacionalna svemirska agencija osnovana je 2003. godine, sa početnim godišnjim budžetom od oko 340 miliona dolara. Međutim, 2016. godine, Kina je u svoju svemirsku industriju primila i nekoliko privatnih kompanija koje godišnje u ovaj projekat ulažu veliki novac (oko 1,5 milijardi dolara).

Ova najmnogoljudnija država na svetu ima plan da razvije sopstvenu satelitsku tehnologiju. Mnogi od njihovih satelita, prema pisanju BBC-a, može da služi u vojne svrhe. Pomoću njih Kina može da špijunira svoje rivale, ali i da upravlja raketama dugog dometa.

Lucinda King, menadžerka svemirskih projekata na Univerzitetu Porsmut kaže da se Kina fokusira isključivo na visokoprofitne misije.

- Kina je vrlo motivisana i imaju dobre resurse kojima finansiraju svoje programe - kaže ona.

Profesor Said Mostreš, direktor Instituta za svemirsku politiku u Londonu, smatra da se Kini, misija prikupljanja uzoraka sa Meseca nikako ne isplati.

On kaže da su ovi programi više vođeni njihovom željom da impresioniraju svet.

- To je prezentacija njihove moći i tehnološkog napretka - kaže Mostreš.

(Telegraf.rs)