Ceo svet posmatra Ukrajinu, a za to vreme Turska priprema vojni potez

Predsednik Redžep Tajip Erdogan dao je snažne signale da je nova prekogranična vojna operacija neizbežna

Turska se priprema za još jedan upad velikih razmera na sever Sirije, što bi bila njena peta velika vojna ofanziva na južnog suseda u poslednjih šest godina.

Vojna oprema je već postavljena duž sirijske granice, a artiljerijske granate su gađale položaje oružanih snaga sirijskih Kurda poslednjih dana. Visoki zvaničnici i analitičari bliski vladi u Ankari kažu da će nova operacija protiv grupa sirijskih Kurda verovatno početi u narednim nedeljama u nadi da će biti okončana pre samita NATO-a 29. juna u Madridu.

Preporučujemo

- Kao što uvek kažem, mi ćemo se obračunati sa njima iznenada, preko noći, i to moramo da uradimo - rekao je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan novinarima koji su putovali sa njim u ponedeljak.

- Ako Bog da, te operacije će početi čim naše turske oružane snage, obaveštajne i bezbednosne snage završe svoje pripreme - rekao je on posle sastanka vlade prošle nedelje.

Turske medijske kuće pod kontrolom vlade naširoko su izveštavale o njegovim izjavama, koje su prepune nagoveštaja predstojećeg vojnog upada.

- Biće još jedna operacija u Siriji - rekao je u intervjuu Jusuf Erim, analitičar TRT World, turske javne televizije na engleskom jeziku.

- Mislim da će se to dogoditi u junu, uoči NATO samita - dodao je.

Moguća vojna operacija dolazi u posebno pogodnom geopolitičkom trenutku za Erdogana. Rusija, koja je glavna vojna i politička sila u Siriji, bila je prinuđena da svoju pažnju i resurse preusmeri na svoj tekući napad na Ukrajinu.

Pored toga, Finska i Švedska nastoje da okončaju decenije neutralnosti da bi se pridružile NATO-u, na šta Turska kaže da će se usprotiviti osim ako dve nordijske zemlje i NATO ne ponude ustupke koji uključuju smanjenje njihovih veza sa kurdskim levičarskim grupama koje Ankara smatra pretnjom.

Turska je pružila ključnu diplomatsku i vojnu podršku kampanji za odbranu Ukrajine, pridobivši za nju određenu podršku sa zapada, iako održava prijateljske odnose sa Moskvom, što je balansiranje koje stavlja Ankaru u poziciju da joj se "udvaraju" obe strane u sukobu.

- Uveren da je NATO ignorisao bezbednosne brige Turske, Erdogan izgleda veruje da sada ima polugu da iznudi ustupke - rekao je Nikolas Danfort, stručnjak za Tursku u Helenskoj fondaciji za evropsku i spoljnu politiku.

- U Siriji, on pokušava da manevriše između SAD i Rusije kako bi imao više prostora za kurdske snage - dodao je.

Čini se da Erdogan već postavlja diplomatske temelje za novu prekograničnu ofanzivu. On i ruski predsednik Vladimir Putin navodno su u ponedeljak razgovarali o njegovim planovima. Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan, u razgovoru sa Erdoganovim glavnim savetnikom Ibrahimom Kalinom, "ponovio je važnost suzdržavanja od eskalacije u Siriji", rekao je portparol Bele kuće.

Turska, članica NATO-a, već dugo pokušava da proširi svoj otisak u Siriji. Tokom svoje operacije "Proleće mira" u oktobru 2019. godine, pokrenula je kopnenu i vazdušnu ofanzivu koja je imala za cilj da napravi tampon zonu od 30 kilometara. Ali napad je pokrenuo zapadne sankcije turskim oružanim snagama i zaustavljen je posle nedelju dana.

Ankara se nada da će produžiti i produbiti tampon zonu unutar Sirije kako bi privukla neke od miliona sirijskih izbeglica u Tursku uoči izbora sledeće godine na kojima se imigracija i migranti pokazuju kao nestabilna pitanja.

Kontrola nad severnim Manbidžom bi pomogla u stvaranju kopnenog mosta između oblasti sirijske severne provincije Alepo, koju je Turska zauzela 2016., do onih u provinciji Hasaka koju je zauzela u ofanzivi 2019. godine.

Turska se takođe nada da će oslabiti Sirijske demokratske snage (SDF), među naoružanim krilima autonomne vlade koju predvode etnički Kurdi i koja kontroliše veći deo severoistočne Sirije.

Priprema za mogući upad u Siriju pokazuje se popularnom među nekima u Turskoj. Provladini glasovi već udaraju u bubnjeve za upad kao spas za domaće i međunarodne pritiske.

Turska i drugi smatraju da je SDF snažno povezan sa Radničkom partijom Kurdistana (PKK), zabranjenom separatističkom gerilskom organizacijom koja se decenijama bori protiv vlade Ankare. Ali SDF se takođe borio zajedno sa američkim, britanskim i francuskim vojnim osobljem protiv ISIS-a, i nastavlja da igra ključnu ulogu u održavanju reda na severoistoku Sirije, kao i da pomaže u iskorenjivanju ostataka džihadističke grupe.

Svaka ofanziva će verovatno koristiti istu kombinaciju vazdušnih jedinica, uključujući borbene bespilotne letelice i preciznu artiljeriju kao u Operaciji Prolećni mir. Sirijska milicija i snage turske vojske koje podržava Turska mogu se koristiti kao kopnene trupe, iako postoje oskudni dokazi o mobilizaciji osoblja.

Desetine civila i desetine vojnika poginuli su u sukobu 2019. godine, a desetine hiljada je raseljeno.

Sirijske snage predvođene Kurdima navodno se već spremaju za novi upad. Turska televizija emitovala je snimke dronova na kojima se vidi, kako je opisala, mreže tunela izgrađenih duž granice za pripremu napada sa severa.

Režim u Damasku, koji je izgubio kontrolu nad severom Sirije pre deceniju nakon što je pokrenuo nasilno gušenje mirnog protestnog pokreta, požalio se Ujedinjenim nacijama, nazivajući predstojeću vojnu operaciju Turske "kolonijalnim činom" čiji je cilj stvaranje "isturenog punkta unutar Sirije".

Nuri Mahmud, portparol Jedinica za zaštitu naroda (IPG) orijentisanih prema SDF-u, optužio je Erdogana da je pokrenuo rat kako bi odvratio pažnju turske javnosti. Ankete pokazuju da se Erdogan i njegova Partija pravde i razvoja (AKP) bore protiv protivnika uoči izbora zakazanih za jun 2023.

- Situacija ljudi unutar Turske postala je teška - rekao je on za prokurdsku novinsku agenciju Havar.

- Politika i korupcija koju ovaj režim vodi u Turskoj mogli bi je srušiti ako ne bude bilo rata. Zato je rat važan za ovaj režim, tako da može uvesti vanredno stanje unutar Turske i ućutkati sve protivnike - zaključio je.

(Telegraf.rs)