Stručnjaci o tome kako je osvajanje Ukrajine postalo Putinova opsesija: Još od detinjstva imao velike ambicije

Sve vreme tokom Putinove vladavine, Ukrajina je bila rastrzana između istoka i zapada. Deo zemlje, bliži Rusiji želeo je da ostane blizak njima, dok su oni bliži Zapadu želeli članstvo u EU

Jedna od glavnih misija mnogih zapadnih stručnjaka još od kada je počelo da se govori o mogućem napadu na Ukrajinu, bilo je da utvrde pravi razlog zbog kog ruski predsednik Vladimir Putin želi da započne rat.

Da bi dali mogući odgovor na ovo, teško pitanje, moraćemo malo da se udubimo u Putinovu ličnost.

Preporučujemo

Sky news je u svom novom dokumentarcu razgovarao sa nekoliko osoba, koje su bile spremne da javno iznesu svoj stav o čoveku koji je odlučio da napadne susednu Ukrajinu i pomognu da bolje razumemo za šta se to Putin tačno bori u Ukrajini.

Neki tvrde da Putin sanja o novom carstvu, ili o ponovnom uspostavljanju ruskog carstva i ideje "majka Rusija". Da bismo zaista razumeli kako Putin razmišlja, moramo da krenemo od samog početka i mesta odakle je došao.

Adrian Furnam, profesor psihologije i koautor knjige "Psihologija špijuna i špijunaže" koja će uskoro biti objavljena, kaže da se neki elementi Putinovog ponašanja mogu uočiti još od detinjstva.

- Njegovi roditelji su pre njega dobili dvoje dece i oboje su preminuli, pa su zato na njega od samog početka gledali kao na čudo koje im je Bog dao. Mislim da mu je to na neki način dalo vetar u leđa da sebe posmatra kao svemoćnog- kaže profesor.

Bivši ruski šampion u šahu Geri Kasparov, koji je nakon kritike Putina morao da napusti zemlju, nakon što mu se suprotstavio na predsedničkim izborima tvrdi da rukog lidera dobro poznaje.

- On je odrastao na ulicama Lenjingrada. To je jedna vrsta kriminalne subkulture koja potencira snagu. Sve se svodi na ulične tuče, ljudi se vode životinjskim instinktom - rekao je Kasparov.

Nina Hruščova, profesorka međunarodnih odnosa sa Univerziteta u Njujorku i unuka bivšeg sovjetskog lidera Nikite Hruščova, kaže da je Putin još od detinjstva imao velike ambicije.

- Još kao dete želeo je da postane deo KGB-a. Od malena se raspitivao šta je potrebno da bi postao njihov član. Upisao je pravni fakultet, imao je dobre ocene, upoznao je rukovodstvo KGB-a. Znao je da ono što zacrta mora i da ostvari - kaže Nina.

Očigledno je da je ova organizacija iz nekog razloga privukla Putina. Ruska tajna policija poznata je po manipulaciji i nemilostrdnom uklanjanju svih onih koji im stanu na put.

Na početku karijere Putin je postavljen na službu u Drezdenu, koji je u to vreme bio u Istočnoj Nemačkoj. Daleko od kuće, Putin je radio ono što mu je odgovaralo.

Ana Eplbaun poljsko-američka novinarka kaže za Skynews da je Putinovo uverenje da mora da učini sve što naredi KGB bilo apsolutno.

- Verovao je da ima prava da vlada Istočnom Nemačkom i da ima pravo da vlada centralnom i istočnom Evropom. Na to je gledao kao na neku vrstu imperije u kojoj je od bio jedan od gardista - kaže novinarka.

Još jedna od zemalja koja je činila Sovjetsku imperiju odim Istočne Nemačke, bila je i Ukrajina. Međutim, odnosi Rusije i Ukrajine protežu se mnogo ranije u odnosu na stvaranje Sovjetskog saveza.

- Ukrajina je uvek bila jako važna svakom ruskom lideru. U prevodu reč Ukrajina znači "na ivici". Zato su je mnogi posmatrali kao ivicu Rusije - kaže Nina Hruščov.

Staljin krizom gladi ugušio otpor u Ukrajini

Na vrhuncu svoje moći, Sovjetski savez je zauzimao šestinu kopnene površine Zemlje. Komunistički lider čvrstom pesnicom su vladali ne samo politikom, već i ekonomijom. Motor i snaga te ekonomske moći bio je u Ukrajini u kojoj je bilo dosta industrije, ali i plodnog zemljišta.

Zbog njenog značaja za ekonomiju, sovjetski lideri su na sve načine pokušavali da ovu zemlju zadrže u svojim rukama.

- Još je početkom dvadesetih godina prošlog veka Staljin bio zabrinut zbog Ukrajine. Oni imaju sopstveni identitet i neke stvari rade nezavisno - kaže poljska novinarka.

Staljin je 1932. godine koristio mogućnost kontrole nad hranom, kako bi izazvao stravičnu krizu gladi u Ukrajini, kako bi ugušio otpor u toj zemlji.

Ovaj čin je kasnije nazvan "holodomor" ili ubistvo izgladnjivanjem.

- Milioni ljudi su umrli od gladi. Ove scene su duboko urezane u sećanja mnogih koji su tada živeli u ruralnim područjima. Svi Ukrajinci dobro razumeju šta se dogodilo - rekao je ambasador Ukrajine u Velikoj Britaniji Vadim Pristaiko.

Novinarka Ana, koja se godinama bavi istraživanjem komunizma u Rusiji, tvrdi da "Putin ili ne zna priču o velikoj gladi u Ukrajini, ili jednostavno ne veruje u nju".

- Postoji čitava industrija u Rusiji koja je zasnovana na negiranju krize gladi i prikrivanjem dokaza o njenom postojanju. Jedan od razloga zbog kog Putin ne razume sadašnji otpor Ukrajinaca, leži upravo u tome što ne poznaje taj deo istorije dobro i ne shvata da Ukrajinci neće dozvoliti da ih Rusi ponovo porobe - objašnjava Ana.

Raspad SSSR-a

Godine 1991. došlo je do raspada Sovjetskog Saveza. Ono što je nekada bilo jedna zemlja, raspalo se na 15 nezavisnih država. Jedna od tih država bila je i Ukrajina.

- Bilo je to veliko slavlje. Ljudi su bili presrećni. U to vreme malo ko je želeo da ostane deo Sovjetskog Saveza - priseća se ukrajinski ambasador.

- Putin je raspad SSSR-a doživeo kao ličnu tragediju. Nikada nije mogao da razume euforiju i sreću koju su ljudi osećali. Umesto toga on je na taj period gledao kao na eru propadanja - objašnjava Ana.

Moguće da je raspad države, za Putina i bio lična tragedija, ali ambiciozni mladi Putin nije dozvolio da to poremeti njegov uspon. Ubrzo se iz Drezdena vratio u Rusiju koja je u trenu oka iz komunizma prešla u kapitalizam. Upravo to mu je omogućilo da za kratko vreme vrtoglavo napreduje.

Radeći u srcu Kremlja, brzo je postao jedan od najbližih saradnika tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina. Godinu dana kasnije postavljen je za premijera Rusije.

Kada je Jeljcin otišao sa vlasti, Putin je obavljao dužnost V.D predsednika, a zatim je i na izborima 2014. odneo pobedu i postao predsednik Rusije

Ponovno buđenje Ukrajine

Sve vreme tokom Putinove vladavine, Ukrajina je bila rastrzana između istoka i zapada. Deo zemlje, bliži Rusiji želeo je da ostane blizak njima, dok su oni bliži Zapadu želeli članstvo u EU.

Prelomni trenutak dogodio se 2004. godine, kada su se u Ukrajini održali predsedički izbori. Putin je podržao proruskog kandidata Viktora Janukoviča, dok je njegov oponent bio Viktor Juščenko koji je želeo da se Ukrajina okrene ka Zapadu.

Kako su se izbori približavali, Juščenko je počeo da se razboljeva, a na licu mu se pojavio čudan osip. Kasnije su Kremlj i Janukovič optuženi da su ga otrovali.

Janukovič je pobedio, ali su mnogi Ukrajinci bili besni. Izbili su protesti koji su postali poznati kao Narandžasta revolucija. To je iznudilo nove izbore na kojima je pobedio Juščenko.

Vladimir Kara-Murza, ruski opozicioni lider i novinar, kaže da su ovi protesti bili pretnja i za Putinov režim.

Oliver Bulou, novinar i stručnjak za Rusiju, je sličnog stava i smatra da je sa Ukrajinom Rusija velika sila.

- Bez Ukrajine nije. Mislim da je to vizija ruskih nacionalista. Dakle, kada su Ukrajinci odbili Janukoviča, to im je bio udarac pravo u lice - kaže on.

Budućnost Ukrajine ostala je da vidi na ivici sve do 2014. godine, kada je Janukovič konačno osvojio vlast.

Raskinuo je trgovinski sporazum sa EU i umesto toga napravio dogovor sa Rusijom. Ovim potezom izazvao je bes onih Ukrajinaca koji su videli budućnost svoje zemlje sa Evropom.

To je izazvalo još jedan izliv nasilnih protesta na ulicama Kijeva. U roku od tri meseca, Janukovič je ponovo otišao sa vlasti, ali to nije sprečilo Putina da zadrži kontrolu, pošto je Krim anektiran, a i izbio je sukob u istočnom regionu Donbas.

Godine 2019. predsednik Ukrajine je postao Volodimir Zelenski, TV komičar koji je predstavljao oličenje modernih građana koji su posvećeni demokratiji.

Izgledalo je kao da je borba između Istoka i Zapada konačno dobijena.

Putinova moć

Da biste na pravi način razumeli odnos Vladimira Putina prema moći, moramo da se vratimo na rat u Čečeniji.

Usred haosa u ranoj Ruskoj Federaciji, čečenski separatisti su proglasili nezavisnost i odbili pokušaje da uguše svoju pobunu pre nego što je ponovo izbio rat nakon bombardovanja. Postoje navodi da Čečeni nisu stajali iza bombaških napada, ali da su FSB i sam Putin možda imali udela u njima.

Ko god da je bio odgovoran, Putin je kao premijer pokrenuo sveobuhvatni napad na teritoriju pod kontrolom pobunjenika, a od prrestonice Grozni ostale su ruševine.

- Tada smo u Čečeniji videli, iste stvari koje vidimo danas u Ukrajini - kaže Kara- Murza.

Danas je grad Grozni obnovljen sa milijardama dolara novca Kremlja. Avenija Vladimira Putina je oivičena neboderima sa staklenim fasadama, a postavljen je i marionetski režim.

Za Kremlj,  kaže analitičarm ovako izgleda uspešan ishod specijalne vojne operacije.

Prekretnica se dogodila 2007. godine kada je, uprkos naporima Zapada da dopre do ruskog lidera i prigrli ga, uključivši ga u svoje pokušaje da poboljšaju odnose širom sveta, on kritikovao SAD, rekavši da su njihova moć, ideologija i vrednosti neprihvatljivi za njega.

U međuvremenu, na drugom Samitu, rekao je liderima NATO-a da Ukrajina ne postoji. To je možda bio pokazatelj onoga što će doći kasnije.

- Kada je Vladimir Putin došao na vlast, Rusija je bila demokratija. Nesavršena, u to nema sumnje. Ali imali smo funkcionalan demokratski sistem vlasti sa periodičnim konkurentskim izborima, sa nezavisnim medijima - kaže Kara- Murza.

U narednim godinama, njegov režim će preduzimati sve šokantnije akte nasilja, uključujući trovanje Aleksandra Litvinjenka radioaktivnim elementom i napad hemijskim oružjem na Sergeja Skripalja u Britaniji, vodeći brutalni rat da bi pomogao svom savezniku u Siriji, i niz drugih sumnjivih pokušaja političkog ubistva.

Kara-Murza, koji je i sam bio na meti atentatora, kaže da je najočigledniji primer funkcionera koji su "platili glavom zbog kritika protiv Putina" Boris Nemcov, ministar iz Jeljcinove vlade i reformator, koji je preminuo 2015. godine.

- Ovo je bilo najdrskije političko ubistvo u modernoj istoriji Rusije. Ponekad koriste metke, kao što su radili sa Borisom Njemcovim. Ponekad koriste otrove, kao što su radili sa Aleksejem Navaljnim, sa mnom i sa još nekoliko opozicionih aktivista u Rusiji - kaže kritičar Kremlja.

Aneksija Krima bila je ta kap koja je prelila čašu i  koja je zaista postavila kurs za sukob kojem smo danas svedoci.

- Ono što je Putina učinilo ovkvim kakav je danas je Krim. To je ono što je promenilo utisak o Putinukod mnogih Rusa, jer je vratio, kako su oni mislili, veličinu Rusije. Trijumf u Krimu je uverio Putina da sada može da ode mnogo, mnogo dalje od toga - kaže Kasparov.

Šta možemo da očekujemo u budućnosti?

Brojni stručnjaci veruju da je izolacija u kojoj je Putin bio zbog korona virus pomogla da mu se poremeti stanje uma koje je omogućilo da dođe do ovog sukoba.

Uvid u ono o čemu je razmišljao i planirao možda mu je bila na pameti dok je za vreme karantina napisao raspravu u kojoj je tvrdio da su Rusi i Ukrajinci jedan narod i da ih je razdvojio Zapad.

Bilo kako bilo, 24. februara, njegovi tenkovi su prešli granicu iz Belorusije, Rusije i Krima na ukrajinsku suverenu teritoriju, otvarajući novo poglavlje u odnosima Istoka i Zapada.

- Mislim da je sukob bio neizbežan jer je to bio Putinov plan. Ali to je bilo neizbežno jer Zapad nije imao petlju da zaustavi ovu agresiju u ranim danima. Ponašanje Volodima Zelenskog u prvim danima ovog rata, jedan je od ključnih faktora zašto je Ukrajina preživela - smatra Kasparov.

I dok ujedinjena Ukrajina tera rusku vojsku nazad, neki Rusi počinju da dovode u pitanje informacije koje im vlast u njihovoj zemlji plasira.

Prerano je reći da li bi to moglo da dovede do toga da Putin izgubi vlast, ali, u svakom slučaju, to neće biti dobro za Rusiju ukoliko ne promeni  pravac svoje politike.

Bivši investitor u ruska preduzeća Bil Brauder, čiji je aktivizam doveo do toga da je Zakon o Magnitskom dobio ime po njegovom advokatu koji je umro u ruskom pritvoru, kaže da će Putin verovatno zadržati vlast.

- Najverovatniji ishod je scenario Severne Koreje. Putin će nastaviti da Rusiju otuđuje od ostatka sveta, ali ako je neko u stanju da zaključa sopstvenu zemlju, uplaši sve i zadrži svoju moć, to je onda on - smatra Brauder.

Drugi se, međutim, ne slažu sa njim.

- To što je učinio nije bila samo tragedija i užasna stvar, već i velika greška. On je uspeo da ubrza propadanje Rusije, a ne da učvrsti njenu poziciju - smatra Bulou.

Nina Hruščova kaže da jedno što je sigurno, je da odnosi Ukrajine i Rusije nikada više neće biti isti.

- Ukrajina je izgubljena za nas. Više nema odnosa između nas - smatra ona.

(Telegraf.rs)