Finska decenijama bila neutralna, rizikuje gnev Rusije: Šta dalje sledi kad podnese zahtev za članstvo u NATO

Taj potez bi vojni savez predvođen SAD doveo do granice Finske sa Rusijom dužine 1.300 kilometara, ali rizikuje i da izazove gnev Rusije, čiji je predsednik Vladimir Putin rekao svom finskom kolegi da bi napuštanje vojne neutralnosti i pridruživanje bloku bila "greška"

Zvaničnici Finske saopštili su u nedelju da će zemlja podneti zahtev za članstvo u NATO, napuštajući decenije ratne neutralnosti i ignorišući ruske pretnje mogućom odmazdom dok ta nordijska zemlja pokušava da ojača svoju bezbednost nakon početka sukoba u Ukrajini.

Odluka je saopštena na zajedničkoj konferenciji za medije predsednika Saulija Ninista i premijerke Sane Marin, koja je rekla da potez mora da ratifikuje parlament pre nego što se nastavi sa procesom.

Preporučujemo

- Nadamo se da će parlament potvrditi odluku o podnošenju zahteva za članstvo u NATO u narednim danima. To će biti zasnovano na snažnom mandatu, sa predsednikom Republike. Bili smo u bliskom kontaktu sa vladama država članica NATO-a i samim NATO-om - rekla je Marin.

Taj potez bi vojni savez predvođen SAD doveo do granice Finske sa Rusijom dužine 1.300 kilometara, ali bi mogli da prođu meseci dok se ne finalizuje, jer zakonodavna tela svih 30 sadašnjih članica moraju da odobre nove kandidate.

Takođe rizikuje da izazove gnev Rusije, čiji je predsednik Vladimir Putin rekao svom finskom kolegi u subotu da bi napuštanje vojne neutralnosti i pridruživanje bloku bila "greška", navodi se u saopštenju Kremlja. Rusija je u subotu prekinula snabdevanje električnom energijom toj nordijskoj zemlji.

Od kraja Drugog svetskog rata, Finska je bila vojno nesvrstana i nominalno neutralna kako bi se izbegla provokacija Rusije. Povremeno je udovoljavala bezbednosnim brigama Kremlja i pokušavala da održi dobre trgovinske odnose.

Međutim, sukobi u Ukrajini doveli su do promene situacije.

Niniste je u subotu pozvao Putina kako bi ga informisao o nameri Finske da se pridruži bloku, rekavši da su "ruski zahtevi krajem 2021. sa ciljem sprečavanja pridruživanja zemalja NATO-u i masovna ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022. promenili bezbednosno okruženje u Finskoj", prema saopštenju iz kabineta finskog predsednika.

Švedska je izrazila slične frustracije i očekuje se da napravi sličan potez i pridruži se NATo-u.

Obe zemlje već ispunjavaju mnoge kriterijume za članstvo u NATO, koji uključuju funkcionalan demokratski politički sistem zasnovan na tržišnoj ekonomiji; pravedno tretiranje manjinskog stanovništva; posvećenost rešavanju sukoba mirnim putem; sposobnost i spremnost da daju vojni doprinos operacijama NATO-a; i zalaganje za demokratske civilno-vojne odnose i institucije.

Članica NATO-a Turska, koja se predstavljala kao posrednik između Rusije i Ukrajine, izrazila je rezerve u pogledu integracije Finske i Švedske u alijansu.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je u petak da ne gleda "pozitivno" na ulazak Finske i Švedske u NATO, optužujući obe zemlje da su dom za kurdske "terorističke organizacije".

(Telegraf.rs)