Silovali, žive ljude spaljivali: 150 mrtvih u svirepoj borbi bandi u glavnom gradu Haitija

Nacionalna mreža za odbranu ljudskih prava otkrila je da je čak 148 ljudi ubijeno tokom intenzivnih borbi izmeđudve suparničke bande 400 Mavozoa i Čen Mečana

Skoro 150 ljudi je ubijeno, a na desetine ranjeno tokom pucnjave između zaraćenih bandi na Haitiju, pošto je najnoviji talas nasilja paralisao veći deo glavnog grada Port-o-Prensa.

Lekari bez granica (MSF) saopštili su u četvrtak da su u svojim medicinskim ustanovama u Port-o-Prensu od 24. aprila lečili više od 96 ljudi sa ranama od vatrenog oružja.

Preporučujemo

- Broj primljenih trauma nedeljno se utrostručio u odnosu na sredinu aprila, a većina njih su veoma ozbiljne rane od vatrenog oružja koje zahtevaju opsežnu negu. Haićansko stanovništvo je u izuzetno ranjivoj situaciji. Ranije ove nedelje, Nacionalna mreža za odbranu ljudskih prava otkrila je da je čak 148 ljudi ubijeno tokom intenzivnih borbi između 400 Mavozoa i Čen MeČana, dve suparničke bande od kojih se plaše - rekao je Mumuza Muhindo, šef misije MSF-a na Haitiju.

Tokom krvave dvonedeljne borbe, članovi bande su silovali žene i devojke i žive spaljivali ljude, navodi se u izveštaju organizacije u utorak. U jednom kraju, bande su ubile 47 ljudi pre nego što su 17 tela spalile, a ostale sahranile u masovne grobnice.

- Izvršen je masakr neverovatne okrutnosti. Na najvišem nivou države nije bilo reakcije. Mnogi stanovnici koji beže od nasilja stigli su u improvizovana skloništa, ponekad samo nekoliko blokova od svojih domova, gde se suočavaju sa malo humanitarne pomoći i rizikom eksploatacije, prema dobrotvornim organizacijama koje rade u prestonici - navodi se u izveštaju, koji kaže da su vlasti malo učinile da zaustave nasilje.

Postavljene su blokade na putevima u četvrtima koje kontrolišu bande širom Port-o-Prensa, sprečavajući kola hitne pomoći i vozila pomoći da se kreću. MSF je izvestio da su neki pacijenti koje su videli mogli da stignu do bolnice tek nakon kašnjenja od 24 sata, zbog barikada na kojima se nalaze bande. Analitičari kažu da je porast nasilja takođe posledica rastućeg spora između 400 bandi Mavozoa i G9, koji se intenzivirao kada su prve napale teritoriju druge.

„Zauzimanje veće teritorije dalo bi im više uticaja za pregovaranje o glasanju na izborima i pristup većem broju preduzeća koja mogu biti iznuđena za zaštitu“, rekao je Luj-Anri Mars, osnivač i izvršni direktor lokalne organizacije za izgradnju mira Laku Lape.

Haiti, prva crnačka republika, u velikoj meri je opterećen nasiljem, političkom nestabilnošću i mešanjem stranih sila otkako je krvavo izborio nezavisnost od francuskih kolonista pre dva veka.

Danas je scena posebno sumorna jer bande - često uz prećutnu podršku političkih i poslovnih elita - nastavljaju da ratuju jedna protiv druge, vlasti i civilnog stanovništva.

Zemlja još uvek oseća posledice niza kriza koje se preklapaju prošle godine.

Malo je verovatno da će se nasilje u toj karipskoj zemlji smiriti nakon izručenja Džolija „Jonion“ Germinea, vođe bande 400 Mavoza, Sjedinjenim Državama u utorak. Germine je u SAD optužen za umešanost u otmicu 17 članova misionarske organizacije sa sedištem u Ohaju prošlog oktobra.

(Telegraf.rs)