Zašto je važno putovanje Džil Bajden u istočnu Evropu?

Ovo nije prvi put da prva dama SAD igra važnu ulogu u politici svoje nacije po pitanju međunarodnog značaja

Proteklog vikenda, prva dama SAD Džil Bajden otputovala je u istočnu Evropu i sastala se sa ukrajinskim izbeglicama, humanitarnim radnicima i drugima koji rade na pružanju pomoći onima koji su pogođeni ratom u Ukrajini.

Dok Bajdenova administracija nastavlja sa "iskazivanjem nepokolebljive podrške ukrajinskoj borbi da sačuva svoju nezavisnost", putovanje prve dame je još jedna prilika da se demonstrira posvećenost Amerike Ukrajini. Takođe će služiti kao važan podsetnik svim Amerikancima i NATO saveznicima da će se američka privrženost Ukrajini produžiti i na period koji će uslediti nakon sukoba, kad god to bilo.

Preporučujemo

Ovo nije prvi put da prva dama SAD igra važnu ulogu u politici svoje nacije po pitanju međunarodnog značaja.

Još otkako je Marta Vašington prvi put preuzela tu funkciju, mnoge prve dame su pokušavale da pronađu način da učine više od pukog preuređivanja Bele kuće i održavanja svečanih prijema.

To je, međutim, bilo praćeno mnogim izazovima za njih. Kad god su moderne prve dame pokušale da istupe iz okvira svoje tradicionalne uloge, protiv njih je došlo do žestokih političkih reakcija, navodi CNN.

Najpoznatiji je slučaj Elenor Ruzvelt, supruge Frenklina D. Ruzvelta, koja je bila sindikalni kolumnista i pisala i govorila o nekim od najvećih pitanja tog vremena, uključujući rasnu nepravdu. Zbog svoje iskrenosti, bila je žestoko napadana tokom 1930-ih, počev od njenog fizičkog izgleda do njenih odnosa sa levičarskim političkim ličnostima.

- Optužen sam za grubost prema gospođi Ruzvelt kada sam samo rekao da je drska i da se ponaša zaverenički, i da bi njeno povlačenje iz javnog života u ovom trenutku bila dobra javna usluga - napisao je kolumnista Vestbruk Pegler, koji je bio samo vrh ledenog brega.

Podrška prvih dama svojim muževima kroz istoriju

Prve dame su ipak istrajale, često odlazeći na strateška putovanja u inostranstvo kako bi pomogle radu svojih muževa. Godine 1943, na vrhuncu Drugog svetskog rata, Ruzvelt je otputovala u južni Pacifik na jednomesečno putovanje. U Sidneju je održala niz govora o ulozi koju su žene imale u ratu i na domaćem frontu.

- Možda je ovde klica ideje da će u posleratnom periodu žene biti ohrabrene da učestvuju u svim delatnosti građanstva - zaključila je.

U novembru 1990. godine, Barbara Buš, supruga Džordža H.V. Buša, pridružila se svom suprugu na putovanju za Dan zahvalnosti u Saudijsku Arabiju, usred Zalivskog rata.

Pokazala se kao pokretač zabave, očaravajući vojnike i zasmejavajući sve svojim oštrim smislom za humor.

- Retko grlim oružje - rekla je dok se njena ruka očešala o pušku koja je bila na ruci vojnika.

- Predsednik Buš nije došao u Saudijsku Arabiju ni sa kakvim puškama niti projektilima danas, ali on ima mnogo efikasnije tajno oružje, Barbaru Buš - napisao je jedan kolumnista za Washington Post.

Slično tome, Hilari Klinton, Mišel Obama i Melanija Tramp putovale su u inostranstvo da pomognu svojim muževima u promovisanju političkih ciljeva tokom njihovih predsedničkih mandata.

Prve dame su takođe bile sastavni deo političkih kampanja. U jesen 1964. godine, Lejdi Berd Džonson je na turi dugoj oko 2.500 kilometara obišla osam južnih država, sastajala se sa političkim liderima i govorila u prilog Lindona B. Džonsona – čak i kada je naišla na gomilu ljudi koji su bili ljuti zbog toga što je njen muž potpisao Zakon o građanskim pravima iz 1964.

Mišel Obama bila je jedna od najjasnijih i najglasnijih kritičara kampanje Donalda Trampa 2016. godine, nudeći neke od najmoćnijih govora i komentara o ulozima sa kojima se nacija suočila u pogledu mogućnosti da on osvoji funkciju.

Prve dame su igrale ključnu ulogu u odlučivanju o kreiranju politike. Godine 1993. predsednik Bil Klinton je imenovao Hilari Klinton za šefa radne grupe koja je osmislila njegov plan zdravstvene zaštite. Očekivano, postala je opaka meta konzervativnih napada i sprdnji u medijima, koji su o njoj govorili na način koji se može uporediti sa onim na koji se govorilo o Elenor Ruzvelt.

Tokom borbe za zdravstvenu zaštitu, jedan crtani film prikazuje Klintonovu kako sedi u visokoj stolici, lebdi iznad svog muža u Ovalnoj kancelariji, dok jedan savetnik šapuće drugom: "Još me malo uznemirava". Iako je plan propao, Klintonov rad je pomogao da se postavi novi model reforme zdravstvene zaštite koji je postao temelj za Zakon o pristupačnoj nezi Obamine administracije.

Prve dame su takođe postale šampionke značajnih ciljeva. Lejdi Berd Džonson je bila poznati zagovornik zaštite životne sredine. Beti Ford je bila snažna pristalica Amandmana o jednakim pravima, koji ju je doveo u direktan sukob sa desničarskim aktivistima poput Filis Šlafli. U međuvremenu, Nensi Regan je vodila slavnu kampanju protiv upotrebe droga, govoreći omladini nacije da "Samo kažu ne".

I, naravno, prve dame mogu da služe kao savetnici, ponekad na dramatičan način - kao na primer 1919. godine kada je Edit Vilson tajno iskoračila nakon što je njen suprug Vudro Vilson doživeo iscrpljujući moždani udar.

Ono što je jasno iz istorije je da su prve dame dosledno pronalazile načine da iskoriste svoje pozicije da utiču na javni život - čak i nakon seksizma i netrpeljivosti. I svaki put kada prva dama, kao što je Džil Bajden sada, preuzme ulogu u suočavanju sa izazovima našeg vremena, to pomaže da se izgradi jači presedan za budućnost u kojoj će zemlja očekivati da će supruga glavnokomandujućeg iskoristiti svoj položaj da poboljša živote Amerikanaca.

(Telegraf.rs)