Marko (4) je operisao tumor na mozgu: Oprostio se od tate, majku drži za ruku i u mraku čeka da prođe opasnost

Ova bolnica izhrađena je u vreme SSSR-a i služila je za lečenje visokih zvaničnika i članova njihove porodice

U Ukrajinskoj dečjoj onkološkoj bolnici u Lavovu, uveliko se sprema evakuacija dece, kojoj je beg iz zemlje možda jedini način da se spasu. Njihovo delikatno zdravstveno stanje u mnogome otežava posao lekarima koji pokušavaju da iz premeste na sigurno.

Većina medicinskih radnika se nada da će uspeti da organizuju medicinski konvoj koji će najugroženije prevesti preko granice u Poljskoj. Taj prelazak granice će ih učiniti izbeglicama, ali mnogima od njih, to je jedini način da se izbore sa teškom bolešću.

Preporučujemo

Iako se ova bolnica nalazi u Lavovu, kilometara daleko od mesta gde se vode najteže borbe, boravak u ovoj ustanovi za njih i dalje nije bezbedan. Osoblje je na početku rata zalepilo prozore kako bi pokušali da spreče da se u slučaju granatiranja razbiju, ali svi oni vrlo dobro znaju da to nije dovoljno.

Rat je otežao snabdevanje bolnica lekovima, a svakodnevne sirene koje upozoravaju na vazdušnu opasnost otežavaju lečenje pacijenata.

- Kada se oglasi sirena svi pacijenti moraju da izađu iz svojih soba - kaže Julij aNovogicina iz dečje humanitarne organizacije.

To je bio treći put da su umorna i bolesna deca sa članovima porodice koji su sve vreme sa njima, morali da siđu u vlažno i hladno sklonište. Ova bolnica izhrađena je u vreme SSSR-a i služila je za lečenje visokih zvaničnika i članova njihove porodice. U suterenu se nalazi i zapuštena banja.

Dok ne prođe opasnost, porodice sede na klupama u sobama u kojima je nekada bila sauna, a u starom bazenu raspoređeni su kreveti.

Oksana Babič juče je sa svojom ćerkom stigla u ovu bolnicu. Čvrsto se drže za ruke u mraku i sa nestrpljenjem čekaju da opasnost prođe.

- Od svih mesta, ovo je najsigurnije. Mada mislim da se u Ukrajini trenutno niko ne oseća bezbedno - rekla je Oksana.

Njenoj sedmogodišnjoj ćerki Eleni, krajem prošle godine dijagnostifikovan je maligni tumor na mozgu. Njih dve su prvo bile na lečenju u Kijevu, ali su nakon izbijanja rata prebačene u ovu bolnicu na zapad Ukrajine.

- Imala je operaciju i niz hemioterapija. Uskoro treba da prođe kroz nova testiranja. Rekli su nam da ćemo uskoro da budemo evakuisani odavde, prvo u Poljsku, a onda odatle ne znam gde ćemo - kaže zabrinuta majka.

One na žalost nisu jedine, nijedna od porodica koje se nalaze u ovoj bolnici ne znaju gde će na kraju da završe. Lekari na sve načine pokušavaju da ih povežu sa bolnicama u inostranstvu.

- Idemo tamo gde nas pošalju, zar ne - kaže Oksana dok gleda u svoju ćerku.

Elena se osmehuje i klima glavom, ali se na njenom licu jasno vidi koliko je iscrpljena.

Dan evakuacije

Sledećeg dana organizovan je humanitarni konvoj i već nekoliko porodica čeka u hodniku. Ona deca koja su u najtežem stanju, moraće da se evakuišu kolima Hitne pomoći. S obzirom da postoji mogućnost da se stanje dece iznenada pogorša, ceo konvoj pratiće policijski automobili i diplomatska vozila, kako bi se što brže kretali kroz ratnu zonu.

- Mi smo odgovorni za ovu decu. Sve može da se izokrene, čak i u poslednjem trenutku - kaže lekar Hitne pomoći.

On dodaje da svima treba da bude jasno da su u ratnoj zoni i da su blizu mesta u kom je nakon raketnog udara navodno ubijeno mnogo ljudi.

- Veliki pritisak je na nama - kaže on.

Među okupljenima u hodniku nema Oksane i Elene. Reporter Sky news-a ih pronalazi u njihovoj sobi kako pokušavaju da skupe hrabrost da odu. Majci se tresu ruke i sve vreme se zbog ćerke suzdržava da ne zaplače.

- Bojim se neizvesnosti. Samo se bojim - kaže majka.

To je sve što ona može da uradi pre nego što završi poslednje pripreme za ono što ih čeka. One odlaze do hodnika, gde porodice počinju da se spuštaju do konvoja.

Evakuisaće se majke i deca, ali očevi moraju da ostanu jer ne mogu da napuste Ukrajinu.

Mihajlo Vavčarenko morao je da se oprosti od supruge Ivanke, sina Marka (4) i šestomesečne ćerke.

Marko koji je nedavno operisao tumor na mozgu, osmehuje se dok maše ocu u autobusu.

- Dobro je dok je tata tu, ali ne znamo kako će nam biti dalje - kaže Ivanka.

Kada je Mihajlo morao da izađe iz autobusa i ostavi dečaka, Marko je odmah počeo da plače. Zagrlio ih je poslednji put pre nego što je smogao snage da ih ostavi.

- Nadamo se da je ovako najbolje i da će sve biti u redu. Nadamo se da će svi biti srećniji, iako je teško - rekao je Mihajlo.

Dok autobus sa porodicom polako odlazi on im maše.

Od početka sukoba veliki broj porodica je moralo da se razdvoji, ali njihova ljubav i potreba da zaštite jedni druge ostaje.

To je ono što daje snagu ovim ljudima i čini ih nesalomivim, čak i kada odlaze u nepoznato.

(Telegraf.rs)