Isključenja struje, nepodnošljive vrućine: Ova zemlja "gori" na skoro plus 50 stepeni, a tek je početak leta

Temperature su u indijskoj prestonici Nju Delhi prešle 40 stepeni Celzijusovih, a očekuje se da će biti oko 44 stepeni do nedelje

Isključenja struje, požari u kontejnerima i poređenja sa fikcijom o klimatskim katastrofama. To je Indija 2022. godine, dok ekstremna vrućina izazvana klimatskim promenama preti ljudskim životima, a zemlja se priprema za još veće temperature u narednim danima.

- To je zaista prilično nepodnošljivo. Toliko je vruće i vlažno da, čak i kada ne radiš ništa već samo sediš ispred ventilatora ili klime, takođe je zamorno - toliko je loše - rekla je hidroklimatolog Arpita Mondal sa Instituta za tehnologiju u Mumbaju.

Preporučujemo

Onima koji nemaju drugog izbora nego da se pojave na radnim mestima napolju jer su plaćeni po dnevnici puno je gore.

Dugotrajna izloženost ekstremnim temperaturama kao što su one zabeležene u Indiji ove nedelje donosi značajne zdravstvene rizike.

- Može da bude fatalno po neke - rekla je dr Mondal.

Više od milijardu ljudi je sada u riziku od zdravstevnih problema povezanih sa vrućinom, rekli su zvaničnici.

Temperature su u indijskoj prestonici Nju Delhi prešle 40 stepeni Celzijusovih, a očekuje se da će biti oko 44 stepeni do nedelje. Vrhunac letnje vrućine tek treba da dođe pre nego što stignu monsunske kiše krajem juna ili u julu.

Preko granice u Pakistanu, temperature u području Dadu dostigle su 47,5 stepeni u četvrtak, a prognozira se da će skala dostići 50 stepeni tokom vikenda u delovima zemlje.

- Temperature brzo rastu i puno ranije nego što je obično - rekao je premijer Indije Narendra Modi u sredu.

Modi je upozorio da se zemlja već suočila sa povećanim brojem požara, uključujući i u bolnicama u proteklim danima. Desetine ljudi umire svake godine u požarima u indijskim bolnicama i fabrikama, uglavnom zbog ilegalne gradnje i izostanka bezbednosnih standarda, prema novinskim agencijama.

Prema rečima dr Mondal, toplotni talas koji pogađa Indiju ističe se iz dva razloga, prenosi Independent.

Prvi je što dolazi rano. Glavni letnji meseci u Indiji - april, maj i jun - uvek su veoma topli u većini delova zemlje pre nego što monsunske kiše donesu hladnije temperature. Međutim, ove godine je Indija zabeležila najtopliji mart otkako postoje merenja u poslednje 122 godine.

Drugi je da pogađa veći deo zemlje, a ne uobičajena žarišta koja su u centralno-severnom, severozapadnom regionu koji uključuje Radžastan i jugoistok, uključujući Andra Pradeš, rekla je ona.

Ove godine većina indijske populacije od 1,4 milijardi ljudi, osim možda onih u planinskim regionima, biće pod uticajem velike vrućine, dodala je dr Mondal.

Za naučnike je još uvek rano da odrede koliko je ovaj toplotni talas pod uticajem klimatskih promena. Međutim, klimatski naučnici su upozorili da su toplotni talasi u Indiji i širom sveta veći po intenzitetu i učestalosti zbog globalnog zagrevanja, uglavnom izazvanih sagorevanjem fosilnih goriva.

- Skoro je izvesno da su ekstremi vrućine (uključujući toplotne talase) postali češći i intenzivniji u većini kopnenih regiona od 1950-ih - navodi se u klimatskom izveštaju Ujedinjenih nacija, objavljenom prošlog avgusta.

U izveštaju se navodi da postoji "veliko uverenje" da su klimatske promene izazvane ljudima glavni pokretač ovih promena.

- Svaki toplotni talas danas događa se zbog klimatskih promena - rekao je Frederik Oto sa instituta za klimatske promene u Londonu.

U Indiji su toplotni talasi stigli rano i postali posebno intenzivni u protekloj deceniji, ubijajući stotine svake godine.

Frančesko Tamilija, koji je nedavno radio na izveštaju koji je ispitivao uticaj klimatskih promena na toplotne talase i implikacije po ljudsko zdravlje, rekao je da pored toga što izazivaju srčani udar, kada telo nije u stanju da reguliše temperaturu i pogoršava kardiovaskularne i respiratorne bolesti, postojali su dokazi da ekstremna vrućina može doprineti prevremenom rođenju, maloj težini pri rođenju i povećanju rizika od mrtvorođenih beba.

Takođe utiče na mentalno zdravlje, dodao je on, a porast temperatura povezan je sa povećanom stopom samoubistva, prema jednoj studiji.

Ekstremne vrućine takođe mogu imati negativan uticaj na ekonomiju i povezane su sa niskom produktivnošću jer postaje previše vruće da bi neki ljudi mogli da rade, rekao je Tamilija.

Prema lokalnim izveštajima, visoke temperature već oštećuju prinos pšenice, ostavljajući smežurane useve. Ovo je zabrinjavajuće s obzirom da ruska operacija u Ukrajini već ugrožava svetske zalihe pšenice.

(Telegraf.rs)