Mine, pokradeni domovi, ispisano slovo "Z": Šta Ukrajinci zatiču po povratku svojim kućama?

Ljudi su po povratku kućama na pijaci prodavali hranu i sve što su mogli, dok istovremeno pokušavaju da ponovo izgrade svoju zajednicu nakon odlaska ruskih trupa

Specijalista za eksplozive iz ukrajinske vojske proveo je sat vremena puzeći po podu spavaće sobe Andrija Riženka u Irpinju u potrazi za ruskim zamkama za mine, preturajući po njegovim stvarima razbacanim od zida do zida.

Riženko je penzionisani kapetan ukrajinske mornarice koji se obučavao sa snagama NATO i SAD. On i njegova žena pobegli su iz Irpinja, predgrađa Kijeva 24. februara, prvog dana specijalne operacije ruske vojske.

Preporučujemo

Njegovi prijatelji u američkoj vladi verovali su da bi mogao da bude potencijalna ruska meta, rekao je on. To ga je brinulo i tokom proteklog vikenda kada se vratio kući i počela je potraga za ruskim eksplozivima.

Jedna zamka za mine pronađena je u zgradi preko puta ulice, a bila je dizajnirana da eksplodira paljenjem svetla. Međutim, činilo se da je njegov dom ipak bezbedan, nakon pretresa stručnjaka.

- Bilo je šokantno i emotivno videti kuću pokradenom - rekao je Riženko, dodajući da je kuću kupio nakon što je prodao porodični dom na Krimu, nakon ruske aneksije 2014. godine.

Mnogi koji se kao Riženko sada vraćaju svojim kućama u okolini Kijeva, koji je bio pod okupacijom ruskih snaga, otkrivaju šta je ostalo od njihovih domova.

Gradonačelnik Irpinja Oleksandr Markušin rekao je ranije ovog meseca da su 71 odsto grada uništili meci, eksplozije, granate i rakete tokom ruske okupacije. Oštećeno je više od 1.060 zgrada, uključujući i četiri škole i tri zdravstvena centra.

Meštani koji se vraćaju kućama moraju da poprave i rupe na ogradama i garažama koje su rusi navodno napravili kako bi imali bolje pozicije za pucanje.

Sežij Klimač (71) je bezbedno pobegao iz grada dve nedelje nakon što su došli Rusi. Krio se u podrumu sa komšijama. Penzionisani radnik opštine rekao je da je pažljivo pratio vesti iz Irpinja, ali da je ipak bio šokiran kada je video grad pretvoren u ruševine.

Većina njegovih komšija je viđena kako čisti smeće, iskrivljeni metal, razbijeno staklo, polomljene grane drveća, čaure i istrošene eksplozivne granate i stavlja ih na gomile.

- Teško je videti svo uništenje u gradu. Nadam se da će se još više ljudi vratiti i pokušati da ga obnovi - rekao je Klimač.

Mnogi koji su se vratili kućama pronašli su pokidane zastave, razbacanu garderobu, pokradene stvari, pocepane knjige, polomljene slike... Mnogi su ostali bez svojih dragocenosti.

U kući Riženka dušeci su bili izvrnuti, a nakit, stotine dolara u kešu, sve američke čizme i brojne flaše vina su nestali. Na jednoj čizmi za planinarenje kanadske proizvodnje ispisano je slovo "Z".

Vojne značke i kolekcionarske kovanice koje je Riženko čuvao tokom karijere nestali su zajedno sa dvogledom koji mu je otac dao iz vremena u sovjetskoj mornarici.

Međutim, Rusi su ostavili repliku broda Moskva koji je potonuo u Crnom moru pre nekoliko nedelja.

- Ovde su propustili nešto važno. Ovo je deo istorije otkako je pod vodom - rekao je on za Moskvu.

Dok je potonuće Moskve postalo simbol ukrajinske pobede, glavni put ka bezbednosti u Irpinj i iz njega postao je simbol ukrajinskog otpora.

Mnogi su se tokom bombardovanja sakrili ispod glavnog mosta koji povezuje Irpinj i Kijev. Nakon što je uništen, stotine, ako ne i hiljade Ukrajinaca, uključujući starije i invalide kojima su pomagali dobrovoljci, prešli su preko ruševina i dasaka kako bi se evakuisali u bezbedniji Kijev.

U međuvremenu je izgrađen privremeni put pored srušenog mosta, koji je povezao Irpinj i Kijev. Radnici opštine su već očistili područje sa uništenim vozilima i prebacili ih na obližnji parking, kako bi vlasnici mogli da ih identifikuju.

Putevi su sada čisti, a ponovna izgradnja zajednice je nastavljena. Međutim sve i dalje ostaje izazov, čak i obezbeđivanje osnovnih stvari ili hrane.

Prošle nedelje je gradonačelnik Irpinja pozvao ljude da dođu u grad i prodaju hranu i kućne uređaje i razne stvari u šatorima u blizini centra. To je postalo mali ulični market na kojem su ljudi prodavali jaja, sir, meso, hleb, brašno, kafu, med i sušeno voće. Drugi su prodavali sve, od cipela i donjeg veša, do novčanika, kesa za smeće i toalet papira.

Na pijaci Igor Krhtatovič (73), naučnik koji je proveo godine u Sijetlu pre nego što se penzionisao u Irpinju, rekao je da je proteklih nedelja bilo teško kupiti hranu. Nakon što je proveo nekoliko nedelja u podrumu sa porodicom, rekao je da su najzad dobili vodu i mobilnu uslugu.

Tokom ruske okupacije nije mogao da pozove ćerku i kaže joj da su on i njegova majka bezbedni, dok su oko njihove kuće odjekivale eksplozije, pucnjave, teška artiljerija i uništenje.

- Najveće olakšanje je tišina - rekao je on.

Međutim i dalje nije poznato kada će doći struja. Postoji nada da će to biti u maju, ali neki predviđaju da struje neće biti do juna.

(Telegraf.rs)