Lučki grad, čelični kavez, palata: Koraci koji su učinili Putina "najbogatijim čovekom na svetu"

Njegovo finansijsko carstvo izgrađeno je metodičkim sistemom, koristeći javne resurse i blizak krug prijatelja, prema rečima stručnjaka. Mogu li oštre finansijske sankcije zaista dirnuti čoveka koji, kako se čini, kontroliše bogatstvo Rusije?

Sankt Peterburg bio je jedan od najbogatijih morskih luka u Rusiji, ali je početkom 1990-ih gladovao. Grad, nekada poznat kao Lenjingrad, borio se za opstanak nakon kraha Sovjetskog Saveza. Police sa namirnicama bile su prazne, pa je tadašnji zamenik gradonačelnika smislio plan. Sankt Peterburg bi licencirao izvoz nekih prirodnih resursa iz regiona i koristio novac da prehrani svoje ljude.

Drvo, ruda i nafta odlazili su morem, ali veliki deo novca za hranu nikada nije stigao. Umesto toga, kako su istražitelji kasnije otkrili, otišli su biznismenu za izvoz koji je navodno bio omiljen zameniku gradonačelnika - bivšem KGB agentu Vladimiru Putinu.

Preporučujemo

Putin je tek nedavno tamo dospeo u vladinu hijerarhiju, i dok su njegove zvanične odgovornosti uključivale spoljnu trgovinu i ulaganje, gradski zvaničnici su sumnjali da je on zaista tu da pazi na grad za interese špijunske agencije.

Nestašica hrane nije bila samo zbog postsovjetskih ekonomskih previranja, kako piše USA Today.

- Putin je obustavio isporuke i preusmerio ih kako bi roba na policama državnih prodavnica bila na minimumu - rekla je Karen Grinvej, bivša agentica FBI koja je u to vreme predavala u gradu i provela veliki deo svoje karijere istražujući ruski organizovani kriminal.

Uz pritisak da se snabdeva hrana, pretpostavljeni u Moskvi su rado odobravali ideju o ugovoru o dozvoli za izvoz.

Plan je izdavao nekonkurentne ugovore kompanijama koje je uglavnom izabrao Putin. Drugi gradski zvaničnik je kasnije zaključio da je čak 122 miliona dolara koji su mogli da odu na hranu, umesto toga otišli u uski krug koji okružuje Putina, a verovatno i njemu samom.

- A šta je on uradio sa delom novca? Poslao ga je u Španiju, gde je kupio svoju prvu vilu - rekla je Grinvej za USA Today.

Za tri decenije od njegovog prvog preseljenja u Sankt Peterburg, Putin je stekao bogatstvo za koje neki veruju da je toliko veliko da ga čini jednim od najbogatijih ljudi na svetu.

Njegovo bogatstvo je sada na nišanu Zapada. Ruska specijalna operacija u Ukrajini dovela je do uvođenja ekonomskih sankcija Putinu, njegovoj deci i bliskim saradnicima i prijateljima.

Međutim, sistem koji je izgradio Putinovo bogatstvo takođe je uticalo na napore SAD i EU da ga kazne. Svaka nova runda sankcija dovela je do novih pitanja o tome da li ovi napori mogu da pogode čoveka koji, prema pisanju medija, tretira bogatstvo cele nacije kao svoje.

To bogatstvo nije izgrađeno samo jednostavnom korupcijom ili krađom, prema izjavama niza vladinih zvaničnika, intervjuima sa stručnjacima američkih obaveštajnih službi i zakona i uvidom USA Today u hiljade stranica izveštaja i dokumenata. Umesto toga, Putin je metodično gradio finansijsku imperiju.

Istražitelji su rekli da je on "pljačkao i kooptirao javne resurse u Sankt Peterburgu, kao funkcioner Kremlja, a potom i na nacionalnom nivou kada je preuzeo predsedničku funkciju".

Tu je, navode, došao do prekretnice. Dok je Putin bio daleko od prvog koji je kapitalizovao bogatstvo bivše komunističke zemlje, on je okrenuo ploču protiv ruskih oligarha, koristeći moć svoje kancelarije da stavi sebe u kontrolu nad njihovom budućnošću - i njihovim bogatstvom, piše portal.

Svoje najbliže saveznike iz Sankt Peterburga postavio je kao novu klasu oligarha čija su poslovna bogatstva postala Putinova. Danas, dok Putin ističe platu od 123.000 dolara, njegovo stvarno bogatstvo je teško zamisliti koliko i kvantifikovati. Milijarde dolara su navodno prošle kroz bankovne račune ljudi koji su mu bliski, sa malo načina da se proceni koliko tog novca zaista pripada predsedniku.

A poslednji korak sticanja bogatstva prevazilazi bankovni račun bilo koje osobe. Sa javnim resursima i čitavim industrijama koje su efektivno pod Putinovom kontrolom, kažu veterani obaveštajnih službi, njegovo lično bogatstvo postalo je nerazlučivo od bogatstva Rusije.

- Očigledno je da je bio u poziciji u kojoj može da sakupi koliko god želi - rekao je Stiven Hol, nekadašnji šef moskovske stanice koji se povukao iz CIA 2015. nakon 30 godina vođenja i upravljanja obaveštajnim operacijama u Centralnoj Evroazije i Latinske Amerike.

Mreža holdinga povezanih sa Putinom širom sveta čini da one drugih svetskih tiranina i tajkuna izgledaju malo u poređenju sa njima, kaže Dejvid Ašer, koji je pomogao u vođenju mnogih kampanja ekonomskog i finansijskog pritiska vlade SAD protiv prkosnih država, terorističkih organizacija, narko kartela i mreže za širenje oružja u poslednjih 25 godina. Među njima su i one koje ciljaju na Iran, Severnu Koreju, Islamsku državu i Al Kaidu.

- Svoje finansijke poslove vodio je na način koji je u potpunosti konzistentan sa najvećim šefovima organizovanog kriminala na zemlji - rekao je Ašer.

Prema njegovim rečima, Putinove mreže su veoma sofisticirane i postavljene su na način na koji je svetu veoma teško da ih poremeti.

- Toliko su ogromne po obimu i veličini da je gotovo zapanjujuće kada ih pogledate - dodao je on.

Možda je među njima najpoznatija "Putinova palata", vila na Crnom moru koja je, prema rečima političkih protivnika, sagrađena pod direktnim nadzorom predsednika i možda vredi više od milijardu dolara.

Druga bogatstva, prema rečima istražitelja i ruskih političkih protivnika, uključuju možda 20 palata i vila širom Rusije i Evrope, 42 aviona i raznih jahti, uključujući i misterioznu Šeherezadu. Ne zna se ko je vlasnik luksuznog broda, a spekuliše se da je to upravo ruski predsednik.

Eksperti takođe veruju da se Putin pobrinuo da sakupi zalihe lične imovine u inostranstvu u slučaju da njegova politička podrška prestane. Procene se uveliko razlikuju, delom zato što se mogu nalaziti u imenima rođaka, saradnika i slojeva anonimnih lažnih kompanija.

Ašer, Grinvej i drugi bivši američki zvaničnici kažu da cela Putinova strateška izgradnja bogatstva i zaštita zavisi od ključne grupe oko njega. Poreklo te grupe je isprepleteno sa korenima Putinove političke karijere i mestom gde je njegovo carstvo počelo.

Korak 1: Sankt Peterburg i javna bogatstva

Nakon pada Berlinskog zida u novembru 1989, Vladimir Putin se vratio u svoj rodni grad. Više od 100.000 KGB agenata je raspušteno nakon pada SSSR. Putin je međutim ostao u špijunskoj agenciji nakon što je napustio svoju petogodišnju službu u Drezdenu istočnoj Nemačkoj. Tamo je, upravljajući agentima iz Zapadne Nemačke, naišao na materijalna bogatstva koja većina Rusa nikada nije videla.

Početkom 1990-ih Sankt Peterburg je smatran "državom u državi", gde je KGB bio na vlasti i, prema rečima istražitelja, blisko radio sa mafijama na crnom tržištu.

Muškarci iz grada, kao što su Grenadij Timčenko, Jurij Kovalčuk i Vladimir Smirnov će kasnije postati neki od najbližih prijatelja i saradnika Putina.

Prvo je nadgledao spoljne odnose na Lenjingradskom univerzitetu, a ubrzo je postao glavni pomoćnik gradonačelnika Sankt Peterburga, Anatolija Sobčaka, kome je bio potreban neko ko će se povezati sa federalnim službama bezbednosti.

Kao zamenik gradonačelnika, Putin je imao širok portfelj, uključujući novu poziciju promovisanja spoljnih odnosa i trgovine sa Zapadom u postkomunističkoj eri. Ali njegova bliska povezanost sa bivšim špijunskim kolegama i poznatim ličnostima iz organizovanog kriminala izazvala je zabrinutost među nekim gradskim zvaničnicima.

- Svi su znali da je Putin bio tamo kao KGB i da je pazio na Sobčaka - rekao je kasnije član Gradskog veća Sankt Peterburga Nikolaj Andruščenko u istraživačkom dokumentarcu „Ko je gospodin Putin?"

U to vreme Sankt Peterburg je bio morska luka u procvatu na čelu Finskog zaliva i unosnog naftnog terminala sa kojih se najbogatiji resurs zemlje otpremao u Evropu i šire. Kroz luku i međunarodni aerodrom Pulkovo tekla su i druga prirodna bogatstva za prodaju na Zapadu.

Nakon što je Putin ponudio da skupi novac za ljude izdavanjem izvoznih dozvola za prodaju kvote tih sirovina, političko rukovodstvo u Moskvi je dalo dozvolu. Međutim, kako je malo ili nimalo hrane stiglo, gradska zvaničnica Marina Sejl je rešila da istraži.

- Saznala sam da smo dodelili kvote za drvo, naftu, metale, retke metale i aluminijum. Dozvole je izdao komitet za spoljne ekonomske odnose Sankt Peterburga - odnosno Putin. Onda je roba otišla u inostranstvo, ali namirnice nikada nisu stigle - rekla je ona.

Sejl je zaključila da je nestalo čak 122 miliona dolara koje je nadgledao Putin. Dalja istraga je pokazala da je čak 900 miliona dolara iz drugih ugovora o kvotama koje su orkestrirali Putin i saradnici takođe nestalo - i da je on zaradio provizije vredne milione dolara i na njima, prema brojnim izvorima.

Istrage nisu pokazale nikakve dokaze da je Putin imao ličnu korist. Međutim, naširoko se sumnjalo da je primao mito i od kompanija koje su zaradile bogatstvo dobijajući od njega ugovore za prodaju ruskih resursa u inostranstvu, rekli su Sejl i drugi.

Putin je kasnije negirao bilo kakvu nepravdu, sugerišući u jednom snimljenom intervjuu da ugovori o izvoznim kvotama nikada nisu izdati. Ali Sejl je imala dokumentaciju o svemu, uključujući i ugovore sa Putinovim potpisima na njima.

2. Okretanje ka oligarsima

U oktobru 2003. godine, ruski agenti su se ukrcali na privatni avion u Sibiru. Bili su tamo da bi pokupili njenog putnika, muškarca koji je, u to vreme, bio najbogatiji čovek u Rusiji.

Bio je to Mihail Hodorkovski, nekadašnji sovjetski lojalista koji se obogatio na čelu naftne kompanije Jukos, ali je takođe postao reformator. Usudio se da se javno suprotstavi Putinu, kritikujući, kako je rekao, rasprostranjenu korupciju u vladi, na sastanku početkom 2003. Hodorkovski je takođe počeo da otvara knjige naftnog giganta firmama van Rusije kao deo razgovora o mogućoj prodaji. To je razbesnelo Putina, koji se plašio gubitka kontrole nad kompanijom i pristupa njenom ogromnom profitu - i mogućeg razotkrivanja koruptivnih poslova sa njegovom vladom - navodi Hil.

Dakle, kada je Hodorkovski izvučen iz svog aviona, otišao je pravo u zatvor i, na kraju, na sud zbog optužbi za poresku prevaru. Putin je zatim zamrznuo akcije Jukosa i preduzeo druge korake koji su Hodorkovskog efektivno lišili sopstvene kompanije.

U sudnici, Hodorkovski je sedeo u metalnom kavezu. Slike sa suđenja objavljene su širom sveta. Dok su Hodorkovski i njegovi advokati tvrdili da su optužbe neosnovane i politički motivisane, on je osuđen na devet godina u sibirskom zarobljeničkom logoru. Putinova poruka je bila jasna.

- Nakon što je Hodorkovski osuđen, ovi drugi oligarsi su otišli ​​kod Vladimira Putina i rekli: "Šta treba da uradimo da ne bismo sedeli u kavezu?" - rekao je istaknuti ruski finansijer rođen u Americi Bil Brauder kasnije pred komitetom američkog Senata.

- I rekao je, veoma direktno, 50%, a ne 50% za rusku vladu, ili 50% za predsedničku administraciju Rusije, već 50% za Vladimira Putina. U tom trenutku je postao najbogatiji čovek na svetu - rekao je Brauder.

Putinovi napori da ukroti oligarhe zapravo su počeli samo nekoliko meseci nakon što je on preuzeo predsedničku funkciju. Tog leta je pozvao 21 najbogatijeg ruskog industrijalca u Kremlj i podsetio ih da ste "vi sami izgradili ovu državu, u velikoj meri, kroz političke ili polupolitičke strukture pod vašom kontrolom".

Putin je prisutnim oligarsima poručio da mogu da zadrže svoje konglomerate, svoje jahte i svoje vile sve dok ćute, nisu u politici i rade šta on traži. Neki za koje se smatralo da se odriču sporazuma, poput naftnog barona Borisa Berezovskog, umrli su ubistvom ili samoubistvom u izgnanstvu u inostranstvu. Drugi, poput Alekseja Uljukajeva, otpušteni su sa posla i bačeni u zatvor, rekao je Hil za USA Today.

3. "Ozero oligarha"

Ubrzo nakon što je Putin napustio posao zamenika gradonačelnika u Sankt Peterburgu, opuštao se u sauni svoje dače (kolibe) nedaleko od jezera Komsomolskoe kada se ona zapalila i izgorela do temelja. Putin je odmah izgradio drugu i nekoliko prijatelja iz Sankt Peterburga napravilo je kućice odmah pored njegove i osnovalo njihovu sopstvenu zajednicu. Oni su 10. novembra 1996. godne osnovali dačku zajednicu Ozero ili Jezero, sa zajedničkim bankovnim računom za korišćenje svim članovima.

Bili su toliko bliski da bi se često vozili zajedno do svojih idiličnih utočišta sat i po severno od grada, rekla je Hil u svojoj knjizi iz 2013. "Mr. Putin: Operativac u Kremlju".

- Mi smo jednostavno bili mala grupa ljudi ujedinjenih zajedničkim interesima - rekao je jedan od osnivača Vladimir Jakunjin za rusku novinsku agenciju Prajm godinama kasnije.

U naredne dve decenije ista grupa je, uz Putinovu pomoć, došla u kontrolu nad nekim od ruskih najvećih sredstava,  uključujući naftu, gas, izgradnju, medije i železnicu.

Grinvej, koja se penzionisala u decembru 2018. kao nadzorni specijalni agent na čelu FBI-jeve međunarodne jedinice za korupciju, rekla je da na ruskom postoji posebno ime za prijateljstvo bliže od braće koje uživaju Putin i njegovi saradnici iz Sankt Peterburga – družba. To je odnos, rekla je ona, u kojem je poverenje sve i gde će članovi učiniti sve jedni za druge, bez pitanja.

Jakunjin je postao zamenik ministra saobraćaja nakon što je njegov bivši kolega iz KGB-a postao predsednik. Ubrzo je preuzeo Ruske železnice i vodio ih deceniju. U toj ulozi pomogao je Putinu da organizuje Zimske olimpijske igre u Sočiju 2014. godine tako što je izgradio putnu i železničku liniju vrednu više od 8 milijardi dolara do ski staza.

Do 2002. godine Smirnov je vodio Tehsnabeksport, koji izvozi milijarde dolara robe i usluga proizvedenih ruskim nuklearnim programom.

Smirnov i Putin su takođe bili umešani u dugotrajnu istragu o pranju novca u Nemačkoj u vezi sa Holding kompanijom za nekretnine u Sankt Peterburgu, ili SPAG, početkom 2000-ih.

Nemački tužioci su tvrdili da je SPAG - gde je Putin služio kao savetnik do svoje inauguracije - korišćen za pranje nezakonito stečene dobiti u Sankt Peterburgu i iz njega.

Treći osnivač zadruge Ozero, Jurij Kovalčuk, bio je još bliži Putinu. Finansijer povezan sa KGB-om postao je predsednik i najveći akcionar Banke Rosija 2004. godine, koja je izrasla u moćnu kuću nakon što je Putin usmerio poslove ruske vlade na nju. U roku od osam godina, prema Putinovoj biografkinji Ketrin Belton, njena imovina je porasla 40 puta na skoro devet milijardi dolara.

Usput, Kovalčuk je stekao reputaciju "Putinovog novčanika", jer je navodno koristio brojne pipke Banke da bi kamuflirao bogatstvo grupe i Putina.

4. Bogatstvo nacije

Projekat koji će postati poznat kao "Putinova palata" započeo je kao mali spa kompleks sa skromnim budžetom od 14 miliona dolara, koji je plaćen donacijama oligarha koje su šle preko kompanija koje nadgled Nikolaj Šamalov, još jedan član Ozero grupe. Novac je naplaćen kao deo šire inicijative za finansiranje projekata javnih usluga za ruski narod.

Drugi projekti visokog profila uključivali su obezbeđivanje nove medicinske opreme i visokotehnoloških radnih mesta, "sve kao direktan rezultat velikodušnosti određenih oligarha", navodi se u detaljnom pismu uzbunjivača, ruskog biznismena Sergeja Kolesnikova, koji je pomogao u nadgledanju inicijative.

Ali sredinom 2009. godine, Šamalov je Kolesnikovu i drugima preneo novi Putinov ukaz - da obustavi rad na svim drugim projektima i usmeri sredstva i napore u Projekat Jug, nadimak banje i obližnjeg vinograda stvorenog za uzgoj najboljih vina u Rusiji.

Godinu dana kasnije, projekat se pretvorio u ogromnu palatu u italijanskom stilu sa kazinom, zimskim pozorištem i letnjim amfiteatrom, crkvom, bazenima, sportskim terenima i uređenim parkovima, heliodromima, čajdžinicama, stanovima za osoblje i tehnološkim zgradama.

- Savremena verzija Peterhofa, carske palate u blizini Sankt Peterburga - tako ju je opisao Kolesnikov u svom pismu tadašnjem ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu iz decembra 2010. godine.

Do tada je cena narasla na više od milijardu dolara prema detaljnim izveštajima i budžetima koje je nadgledao Kolesnikov, napisao je on, sa svim unutrašnjim i spoljašnjim projektantskim radovima koje je odobrio sam Putin.

Da bi prikrio vrednost isporučenog mermera, zlatnih listića i drugih luksuznih materijala, Šamalov ih je uvozio bez odgovarajuće carine, tvrdi Kolesnikov, i plaćao gotovinom ili sa ofšor računa.

Kada je Kolesnikov protestovao da je šema "očigledno prekršila ruski zakon", napisao je, bio je izolovan od svoje nadzorne i finansijske uloge i na kraju je otpušten.

- To što korumpirani zvaničnici grade palate za ličnu upotrebu dok deca umiru jer nema novca za lečenje nije ništa nego nacionalna sramota - napisao je on.

Međutim, rad na kompleksu je nastavljen, uprkos kritici ruskih opozicionara, nekih grupa i dela medija.

U avgustu 2012, tri meseca nakon što je Putin ponovo preuzeo dužnost, opozicioni lider Boris Nemcov - bivši zamenik premijera Rusije - održao je konferenciju za novinare u Moskvi na kojoj je predstavio detaljan istraživački izveštaj o Putinovom bogatstvu.

Nemcov i koautor dali su obilje detalja - i desetine fotografija - koji pokazuju kako je Putin proširio funkcije predsednika u svoju korist i kako je to pomoglo da se objasni njegovo insistiranje na povratku na vlast.

Putin je imao pristup 15 helikoptera i 43 druga aviona, rekao je Nemcov, uključujući dva izvršna aviona i avion Iljušin Il-96 sa kabinom od 18 miliona dolara ukrašenom draguljima i kupatilom od 75.000 dolara sa pozlaćenim priborom.

Izveštaj je identifikovao 11 luksuznih satova koji su javno viđeni na Putinovom zglobu koji su vredni više od 600.000 dolara. I u njemu se navodi da je Putin skoro udvostručio spisak državnih kuća i vikendica na 20. Jedna je bila rezidencija od 2.300 hektara na slikovitom jezeru Valdaj sa bazenom, dva restorana, bioskopom i kuglanom i "predsedničkom crkvom".

U odgovoru, Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao je da su "informacije o rezidenciji i transportu predsednika države apsolutno otvorene za sve, da ovde nema tajni".

- Ovo je sve državna svojina i kao izabrani predsednik Putin to koristi po zakonu. Štaviše, u mnogim slučajevima je dužan da to čini - rekao je Peskov.

Nemcov je nastavio da vrši pritisak na Putina sve do februara 2015, kada je pogođen četiri puta u leđa i ubijen na mostu ispred Kremlja.

Sledećeg januara, britanska javna istraga je zaključila da je Putin "verovatno" odobrio nalog da FSB ubije jednog od svojih bivših oficira, specijaliste za organizovani kriminal Aleksandra Litvinjenka, u Londonu 2006. kako bi ućutkao njegove kritike korupcije u Kremlju.

Novine širom sveta objavile su Panamske dokumente tri meseca kasnije, uključujući otkrića o tajnim ofšor računima povezanim sa Putinovim saradnicima. Nakon toga je usledilo Brauderovo dramatično svedočenje u Kongresu 2017. godine, u kojem je rekao da je njegova sopstvena opsežna istraga pokazala da je Putin postao "najbogatiji čovek na svetu", vredan procenjenih 200 milijardi dolara.

Brauder je angažovao mladog ruskog advokata da istraži krađu 230 miliona dolara iz njegovog investicionog fonda Ermitaž, najvećeg u Rusiji u to vreme. Rad advokata implicira Putina kao direktnog korisnika šeme, rekao je Brauder.

Ali umesto da pokrene dalju istragu o Putinu, na meti je bio mladi poreski advokat. Bačen je u zatvor zbog optužbi za prevaru, pretučen i lišen medicinske nege, rekao je Brauder. Umro je od srčanog udara.

Taj mladi istražitelj se zvao Sergej Magnitski. Globalni zakon Magnitskog, koji nosi njegovo ime, je savezni zakon koji je progurao Brauder i koji omogućava američkom predsedniku da danas izrekne sankcije za rusko kršenje ljudskih prava.

"Finansijski rat"

Kada je Nemcov umro, drugi politički reformatori, uključujući Navaljnog, nastavili su da kritikuju Kremlj.

Fondacija FBK za borbu protiv korupcije koju je osnovao 2011. nastavila je da emituje istraživačke dokumentarne filmove i javne izveštaje koji su prikazivali informacije o Putinu, njegovim prijateljima iz Ozera Sankt Peterburga i njihovom širem krugu.

U avgustu 2020. Navaljni je otrovan i zamalo je umrlo od trovanja novičokom dok je bio u Sibiru. Optužio je Putina da je pokušao da ga ućutka. Navaljni se vratio u Rusiju u januaru 2021, odmah je uhapšen i otada se nalazi u zatvoru.

Nekoliko dana nakon hapšenja, njegova fondacija objavila je dokumentarac "Putinova palata", sa novim detaljima o luksuznoj vili na Crnom moru.

Navaljni ju je nazvao "istorijom najvećeg mita na svetu" i pružio dokumentaciju o tome kako je izgrađena za Putina sa 1,35 milijardi dolara nezakonitih sredstava koje su obezbedili članovi njegovog užeg kruga.

Putin je još jednom demantovao optužbe, a jedan od ostalih članova zadruge Ozero javio se da tvrdi da je palata njegova.

Zbog specijalne operacije ruske vojske u Ukrajini SAD i EU uvela je sankcije Putinu, njegovoj porodici, prijateljima i saradnicima.

Ašer, bivši američki stručnjak za nelegalne finansije, rekao je da će Vašington i njegovi saveznici morati da učine mnogo više ako žele da značajno poremete Putinovu sumnjivu mrežu finansijskih holdinga.

- Ne idete u finansijski rat protiv onoga što je u suštini mafijaška porodica osim ako niste spremni da krenete na 10-ak ljudi oko Putina koji su ekonomski važni - rekao je Ašer, izdvajajući Kovalčuka i Timčenka.

- Oni su u suštini momci koji orkestriraju globalnu mrežu - rekao je on.

Ašer je rekao da Putin uspeva da premesti svoj novac po celom svetu i prkosi sankcijama SAD.

- Evropljani su uzeli nekoliko jahti dalje od njega. Šta ga briga za to? - rekao je on.

(Telegraf.rs)