Kako reizbor Makrona može da utiče na sukob u Ukrajini i da li će preuzeti ulogu Merkelove u Evropi?

Analitičari smatraju da ono što Makronu ide u prilog u njegovoj ambiciji je da pred sobom ima pet godina tokom kojih ne mora više da pazi na glasače jer su već dali svoj glas, a i pošto više i ne može da bude izabran na mesto predsednika Francuske, vrlo je izvesno očekivati da će u nekim akcijama ići malo hrabrije

Nije nepoznato da je reizabrani francuski predsednik Emanuel Makron tokom prethodnih pet godine trasirao svoj put da želi da bude ono što je ranije bila Angela Merkel i da će upravo on, sa evropske strane, da bude onaj koji će da učestvuje aktivno u donošenju mira između Ukrajine i Rusije. Ipak, ono što mu ne ide na ruku i u njegovu korist u tom podvigu je da Amerika ima svoj sopstveni plan.

Sa druge strane, ono što mu negde daje krila je u tome da ima pred sobom narednih pet godina, da ne mora više da pazi na glasače jer su već dali svoj glas, a i pošto više ne može ponovo da bude izabran na mesto predsednika Francuske, vrlo je izvesno očekivati da će u nekim akcijama ići malo hrabrije.

Preporučujemo

Ono što je pitanje jeste da li je shvatio istorijski trenutak u kojem se nalazi Francuska i da mu dišu za vrat druga i treća stranka, koje su nacionalističke i suverenističke, te da se u Evropi širi ideja da bi zemlje članice trebalo da budu pojedinačno malo više samostalnije u svojim odlukama i da ne zavise u odnosima između velikih sila, kako Amerike, tako u neku ruku i Rusije.

- Zbog sukoba u Ukrajini i distanciranju od Rusije, dosta odluka EU ne ide u samu korist zemalja u Evropi. Neke zemlje su i 100 odsto zavisne od ruskog gasa i na žalost nemaju drugi izvor ili je mnogo skuplji, što će uticati na porast nezaposlenosti i visoku inflaciju kako u Evropi, tako i u Francuskoj. A i ako se Evropa odvoji od te jedne sile, na drugoj strani neće dobiti, sem obećanja, ništa sem kredita za zaduživanje za novu vojsku. Pritom, ovo su možda poslednji izbori koji su u Evropi održani onako kako ih mi znamo. Možda, ponegde, još i sledeći, ali to je kraj, jer činjenica je da su evropske zemlje, kao što je recimo Nemačka, svega jedna trećina ostala hrišćanska, dok su druge dve, najverovatnije, većinski muslimanske, što ujedno znači da se stanovništvo menja i da će na sledećim izborima birati oni, a ne oni stari Evropljani koji možda i žele neku nezavisnost - objašnjava za Telegraf.rs prof. dr Mina Zirojević, viši naučni stručni saradnik Instituta za uporedno pravo.

O tome kako će rezultati francuskih izbora i nove tendencije zapravo da utiču na trenutni sukob u Ukrajini, Zirojević ističe pre svega u daljoj nespremnosti Evrope da se samostalno bori.

- Logički je očekivati pojačan broj terorističkih napada. Rat će prestati onda kada Amerika i Britanija to reše. Na žalost ide se do poslednjeg Ukrajinca, a bojim se i do poslednjeg Evropljanina u borbi protiv Rusije, na koju se vrši veliki pristisak, koja, kako vidimo, neće, odnosno ne može da odustane. Rusija je saterana u ćošak, a Evropa šta god da uradi, i te sankcije koje uvodi, više su na štetu evropskih država nego na štetu Rusije, kao što vidimo. Amerika naravno da izlazi kao pobednik iz svega, jer ne zavisi ni od Evrope ni od Rusije, a dižu cene oružja koja se kupuju od strane Evrope. Još kada dođe sve to oružje iz Ukrajine na tlo Evrope, pitanje je šta će biti, jer Britanija i nije toliko podložna, ali Francuska jeste - primećuje Zirojević.

Ona smatra da je, pored dva Svetska rata, ovo zapravo prvi globalni rat koji će najviše koštati Evropu.

- Evropa je, bojim se, potpuno na kolenima u slučaju da se ne otrgne i osmisli neki svoj put koji podrazumeva da mi delimo isti kontinent i sa Rusijom i sa Ukrajinom i da sve to utiče na nju. Svet će se reorganizovati, recimo Kina će sarađivati sa Rusijom, ili sa Afrikom i Indijom, što znači da neće promenili broj konzumenata, samo tržište, dok Evropa gubi tržište i dobija inflaciju. A ono što je još opasnije je da je ovaj rat i potencijalno nuklearni. Postoji opasnost da se nuklearno oružje lakše baci, svi ga imaju, a pogotovo neke rizične grupe kao što su Koreja i druge zemlje među kojima postoji i ogromna mržnja, ne samo prema Americi i Britaniji, već prema i Francuskoj i Nemačkoj, koje su negde ni krive ni dužne išle u korak sa njima. Ogroman je broj ljudi koji za sve svoje neuspehe krive baš te zemlje - rekla je ona.

O tome kako direktno reizbor Makrona može da utiče na trenutnu situaciju u Ukrajini za Telegraf.rs govori i geopolitičar i savetnik u poslaničkoj kancelariji Češkog parlamenta Milutin Ilić. On kaže da odgovor na to pitanje treba gledati iz ugla samog uloge Francuske koja je zajedno sa Nemačkom, Rusijom i Ukrajinom učestvovala u stvaranju tzv. dogovora iz Minska 2014 godine, koji je doživeo istu sudbinu kao i Briselski sporazum.

- S razlikom što Rusija nije isto što i Srbija. Francuska je bila garant sporazuma koji je trebao da donese autonomiju Rusima u Luganskoj i Donjeckoj oblasti, bez ozbiljnije kritike ukrajinske strane, što prilično podseća na opstruisanje u briselskom sporazumu, i nepreduzimanje jednog dogovorenog koraka ka sprovođenju tog sporazuma, koji je bio dobro rešenje i za rusku manjinu i za Ukrajinu kao državu. To se sve dešavalo za vreme predsednikovanja Makrona, a on je reizabran i sada nosi taj teret i dalje - ističe Ilić i dodaje da je takođe važno podvući i da je Francuska jedna od glavnih vojnih snabdevača Ukrajine.

Takođe, smatra da nije beznačajna uloga francuskih vojnih instruktora u formiranju vojnih koncepta obaveštajno-psihološko propagandnog rata, i kao veoma značajnu odrednicu Makronove dalje politike prema ovom sukobu ističe da će u čeličani u Azovstalu verovatno biti uhvaćeni nekoliko živih oficira francuske vojske iz obaveštajne uprave "koji će teško pred ruskim istražiteljima moći da se pokriju sa time da su bili dobrovoljci".

- Ovo zaključujem na osnovu iskustva iz ratova na teritoriji bivše SFRJ i onoga što je Ruse zanimalo da se dešavalo tokom ratova na teritoriji Bosne, Hrvatske i Kosova. Rusi su vrlo dobro uočili komponentu zapadnih sila i njihovu ulogu u jugoslovenskim ratištima i sada se koriste tim iskustvima, a uloga Francuza i njihovih službi na jugoslovenskom ratištu nije bila beznačajna. Stoga Makron ima dosta razloga da bude zabrinut ko će biti uhvaćen živ u regionu Mariupolja, pokušaće da trguje sa Rusijom da informacije ne izađe u javnost, ali mišljenja sam da će to ići teško jer je ruskoj strategiji veoma bitno da imaju živu reč Francuza - objašnjava Ilić.

Upitan da li reizbor Makrona može da ima direktan uticaj na produbljivanje ili stišavanje sukoba u Ukrajini, geopolitičar ističe da nema sumnje da će Francuska nastaviti da pomaže Ukrajinu intezivno, jer je pre svega veoma lojalan član NATO Alijanse, ali i da je veoma bitna njena uloga u tzv. jačanju krila prema Istoku, svih tih zemalja koje su u dodiru sa zemljama na Istoku.

- Francuska, odnosno Makron, nastaviće da igra tu dvostruku igru, diplomatsku i vojno obaveštajnu. Diplomatija će se svoditi na to da je jedna od strana koja želi da učestvuje u pregovorima, počev od dogovora u Minsku na ovamo, a sa druge strane nastaviće da sprovodi NATO vojne interese.  Sa druge strane, u interesu Francuske je da kako se bude razvijala kriza oko Ukrajine, tako će i Makron da se ponaša, zavisno od uspeha ruske i ukrajinske vojske. Isto će se ponašati i druge zemlje EU. Vidimo da je Nemačka suzdržana po naoružavanju, po blokadi ruskog gasa, ne krije da je zavisna jer je teritorijalno bliže Rusiji nego Francuska, ali i Francuska će ići istim putem - kaže on.

Ono što ističe kao važan faktor daljih poteza Makrona i pitanje svih pitanja -  da li će Amerika kao vodeća sila u NATO alijansi i maltene garant bezbednosti evropskog prostora, jer EU nema svoju vojsku (sem nekoliko država) već su većinski članice NATO alijanse - ako bude ugrožena neka od članica NATO alijanse - aktivirati Povelju 5. koja garantuje da ukoliko jedna država članica bude napadnuta, sve ostale članice Alijanse se priključuju odbrani.

- To je sledeća granica. Koju, smatram, iz ugla Evrope, Amerika ne bi smela da prekorači. Jer, ukoliko je prekorači u bilo kom smislu, posrednom ili direktnom, Evropa će morati da razmišlja o sopstvenoj odbrani i tu na scenu nastupaju Francuska i Nemačka - zaključuje Ilić.

(Telegraf.rs)