Ovaj ukrajinski grad je postao tvrđava: Ljudi žive normalno, imamo iskopane rovove, spremni smo za napad

Uprkos blizini ruskih trupa, kaže Ariefjev, regionalno vojno zapovedništvo je uvereno da može da drži ruske snage na distanci

Ukrajinski grad Zaporožje danas okružuje nekoliko linija duboko iskopanih rovova, omeđenih vrećama peska i naoružanim ljudima. Ipak, život u gradu je iznenađujuće normalan, čak i živahan, poprilično neuobičajeno za jedan ukrajinski grad za vreme sukoba u toj zemlji.

Kao jedini veliki grad na jugoistoku Ukrajine pod ukrajinskom kontrolom, Zaporožje je postalo odredište za stotine hiljada ljudi koji su pobegli od ruske okupacije, prenosi Gardijan, koji napominje da su neka imena u članku o "gradu tvrdđavi" promenjena kako bi se zaštitile osobe koje bi mogle da putuju u područja Ukrajine pod ruskom okupacijom. Ali, 70 odsto šire regije Zaporožja je pod ruskom kontrolom pa postoji bojazan da će ruske snage pokušati da zauzmu i grad.

Preporučujemo

Ukrajinska pojačanja kreću se prema gradu i počele su ozbiljne borbe. Ukrajinski vojnici rekli su za Guardian da su se nedavno povukli iz jednog grada u regiji Zaporožje. Sela i gradovi udaljeni oko sat vremena vožnje od grada, koji su pre tri nedelje posećivali novinari, više nisu sigurni, navode iz područne vojne uprave.

- Možete da vidite da su ljudi napolju, idu na posao, grad je spreman, ali neće doći do toga - kaže Ivan Ariefjev, portparol regionalne vojne uprave Zaporožja, na jednom u nizu kurseva obuke koji se nude gradskim učiteljima i novinarima. Polaznici, od kojih se nakon toga očekuje da obučavaju širu zajednicu, uče kako da napune pištolj, pruže prvu pomoć i kako da pruže osnovnu medicinsku procenu.

Uprkos blizini ruskih trupa, kaže Ariefjev, regionalno vojno zapovedništvo je uvereno da može da drži ruske snage na distanci.

- Niko se ne evakuiše iz samog grada. Samo oni evakuirani sa juga odlaze u druga mesta - kaže on.

Male štete u odnosu na druge gradove

U novoiskopanom lavirintu rovova oko Zaporožja, često se čuju udari granata za koje vojnici kažu da padaju tri do pet kilometara dalje. Grupa vojnika koja je kopala rovove navodi kako se nadaju da se ovi rovovi nikada neće koristiti i da će ukrajinski vojnici smešteni južnije izdržati napade.

Vojnici koji nisu bili  kažu da imaju samo dio medicinske i zaštitne opreme koja im je potrebna. Za celi vod imaju tek šest podveza, neophodnu prvu pomoć kojom se sprečava gubitak krvi. Na pitanje misle li da će Rusi uskoro napredovati, kažu samo da su očekivali da će morati da se bore.

- Treba nam samo oružje od naših zapadnih saveznika i obavićemo to. (Rusi) imaju previše stare sovjetske opreme. Ako niste primetili, stigli su do Harkova, Kijeva, opkolili Sumi i Černihiv, četiri velike regije, a mi smo ih izbacili. Smatrali su ih moćnom vojskom- kaže on.

Prethodnog dana došlo je do dvostrukog raketnog udara ruskih snaga. Grad je pretrpeo male štete u poređenju sa drugim gradovima istočne Ukrajine, kao što su Harkov ili mesta u Donbasu. Neke od osam osoba ranjenih u raketnom napadu hitno su prevezene u vojnu bolnicu u Zaporožju, u koju povremeno uz vojnike primaju i civile.

Nikita, zadužen za odnose s medijima u bolnici, inače bivši IT menadžer koji se pridružio otporu nekoliko dana nakon početka sukoba, kaže da nijedan od raketnih udara nije pogodio mete i da su protivvazdušni sistemi bili uspešni, što je smanjilo učinak napada.

- Da su pogodili onako kako su nameravali, bilo bi mnogo više ranjenih - kaže Nikita.

Glavni hirurg u bolnici navodi da mogu da se nose sa ranjenicima, ali da rade 24 sata dnevno. Kaže da je od početka rata bio samo dva puta kod kuće i gotovo odmah su ga zvali natrag.

Uprkos relativnoj sigurnosti koju osigurava obrana grada, neki od onih koji su došli s područja pod ruskom okupacijom žele da se vrate kući.

Novinarska ekipa Guardiana upoznala je jednu ženu među mnoštvom ljudi na parkiralištu na periferiji grada, koje inače služi za primanje konvoja s teritorija pod ruskom okupacijom. Irina je deo skupine od oko 400 ljudi koji žele da se vrate u Berdjansk, grad u južnom Zaporožju koji su ruske snage zauzele početkom marta.

"Ukrajinci smo, ali moramo natrag"

- Mi smo Ukrajinci, želimo biti deo Ukrajine, ali morate da razumete da je moja majka prikovana za krevet i gotovo bez insulina. Došla sam ovde prošle nedelje da kupim pelene i jekove (za nju) jer u Berdjansku nema ničega- kaže Irina.

Ali, ukrajinske vlasti rekle su da ne mogu da dopusti grupi da napusti Zaporožje zbog teških borbi koje se vode na ulicama. Irina je nazvala svog supruga Vitalija, koji je ostao u Berdjansku. On je preko telefona rekao da je Irininoj majci ostalo još nekoliko dana života.

Šest dana zaredom stanovnici Berdjanska, koji su se udružili u nadi da će im to prolaz učiniti sigurnijim, došli su na parkiralište iz privremenog smeštaja koji je ponuđen evakuisanima i čekali da im se dozvoli da odu.

Vozači autobusa i minibusa i sami su iz Berdjanska, a pomogli su u evakuaciji ljudi od tamo i iz susednih gradova uključujući i Mariupolj. I oni su željni da krenu jer planiraju da pokupe još evakuisanih s područja pod ruskom kontrolom.

- Nije me briga da li opasno, samo nas pustite da idemo - rekla je Irina predstavniku ukrajinske vojske, okruženom drugim ženama, od kojih su nekoliko njih takođe izjavile da se vraćaju da čuvaju svoje rođake koji su prikovani za krevet. Vojna predstavnica rekla je ženama da ne može da rizikuje da  ih pusti da putuju zbog granatiranja ulica.

Porodica sa malom decom iz nedaleke Volnovahe, grada u Donjeckoj regiji takođe pod ruskom okupacijom, kaže da su se ukrcali u konvoj u Berdjansku i da planiraju da pronađu drugi prevoz od tamo da ih odvezu kući, još 150 kilometara dalje.

- Nestalo nam je novca. Naravno da ne želimo da živimo pod okupacijom, ali ne možemo više da spavmo u skloništu- kaže Vlad dok drži trogodišnjeg sina u naručju.

Navodi da su u Zaporožju već nedelju dana.

- Najam stana koštao bi nas 300 grivna (nešto više od 9 evra) po noći. To ne možemo sebi da priuštimo - kaže Vlad.

(Telegraf.rs)