Natalija tvrdi da je njen sin nasilno deportovan u Rusiju: Ovo me ubija!

Natalija Demiš kaže da je njen sin Jurij prisilno deportovan u Rusiju i da se brine da će biti primoran da se bori protiv svoje zemlje

Natalija Demiš (40) je prošlog meseca pobegla od užasa opkoljenog Mariupolja, ali dok je sada relativno bezbedna u centralnom ukrajinskom gradu Dnjepru, odsečena je od svog 21-godišnjeg sina Jurija, zbog borbi koje su bile u toku kada je pobegla.

Demiš kaže da je Jurij sada prisilno deportovan u Rusiju i da se brine da će biti primoran da se bori protiv svoje zemlje. Njena optužba je još jedna u nizu, pošto je Kijev ranije optužio Rusiju da, iako napada Ukrajinu iz vazduha i zemlje, takođe nasilno deportuje i veliki broj civila iz zemlje.

Preporučujemo

Ako su istinite, ove optužbe bi mogle predstavljati ratni zločin prema međunarodnom pravu.

Kijev optužuje Rusiju da blokira napore za slanje humanitarne pomoći u Mariupolj i autobuse za evakuaciju civila na teritoriju pod kontrolom Ukrajine. Prema lokalnim zvaničnicima, grad je bio pod opsadom skoro dva meseca, a hiljade je ubijeno. Preostali stanovnici su praktično ostali bez hrane, vode i struje.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je u četvrtak da je više od 140.000 stanovnika Mariupolja evakuisano kroz humanitarne koridore - privremene demilitarizovane zone - u poslednjih mesec dana.

Demiš, računovođa pre rata, rekla je da je provela 34 dana krijući se u podrumu u Mariupolju sa svojim mužem, njegove dve ćerke i roditeljima. Nakon što su pribegli topljenju snega da bi napravili vodu za piće, konačno im je bilo dosta i iskoristili su svoju šansu da pobegnu u centralni grad Zaporožje u konvoju automobila 29. marta.

Ali Jurij, koji je živeo sa Natalijinim bivšim mužem u naselju teško oštećenim u napadima, u to vreme bio je odsečen od nje, bez telefonske ili internet veze. Tako je Demiš otišla bez njega, verujući da nema načina da dođe do sina niti drugog izbora ako želeli da preživi.

Kasnije tog dana, konačno se čula sa Jurijem. Rekao je da su on i otac pešačili do grada Novoazovska, nekih 25 milja istočno, nakon što je pucano na njihovu zgradu, a ruske trupe su im rekle da moraju da odu tamo ako žele da ostanu živi. Novoazovski je pod kontrolom snaga koje podržava Rusija, a koji se bore protiv ukrajinskih snaga na istoku zemlje od 2014.

Nakon toga, Demiš danima nije imala komunikaciju sa sinom, studentom mašinstva. Zatim je 4. aprila Jurij poslao poruku preko Viber-a, u kojoj je rekao: „Danas prisilno idemo u Rusiju“.

Kada je istog dana konačno dobila sina telefonom, rekao joj je da su ih ukrcali u voz i saopštili im da će ih odvesti u Rusiju, ali im nije dato konačno odredište. Demiš je rekla da mu je rekla da beži i skoči iz voza.

- Ali rekao je: "Mama, svi prozori su zatvoreni. To nije opcija “. Ne znajući gde mi je sin, to me je ubijalo - rekla je Demiš.

Jurij je konačno pozvao svoju majku 15. aprila da joj ispriča da su posle tri dana u vozu stigli do sela Semjonovka u ruskoj Nižegorodskoj oblasti, nekih 1700 kilometara severoistočno od Mariupolja. Rekao je da su on i drugi evakuisani smešteni u drvene kuće okružene šumom, a da im ruski dobrovoljci pomažu dajući hranu i lekove.

On je takođe dodao da mu je telefon pretresen i da su ga ispitivali o njegovoj porodici u Ukrajini, kao i o prijateljima u ukrajinskoj vojsci. Dozvoljeno im je da se kreću po regionu, ali ne van njega jer su procesuirani kao izbeglice.

Demišin sin ima svoje putne isprave sa sobom, a ona je očajnički tražila bilo kakav način da ga izvuče iz Rusije, potencijalno preko susednih zemalja poput Gruzije ili Turske.

Poslednji kontakt sa Jurijem imala je u ponedeljak, kada joj je telefonom rekao da je dobro, ali da su im pokazani propagandni video snimci u kojima se navodi da je Ukrajina kao nacija „veštački koncept”.

Rekao je da su im rekli da Ukrajina nikada nije postojala kao država i da je deo Rusije. Kada se usprotivio i rekao da se istorija ne može prepisati, rekao je da su mu prišla dva muškarca i da je ispitivan dva sata. Takođe su ga ispitivali zašto je pisao svojoj majci da je prisilno poslat u Rusiju,  prenela je Demiš.

- Rekao je da ga nikada nisu pitali da li želi da ode u Ukrajinu. Rečeno mu je da će ga, ako to uradi, regrutovati u vojsku u Ukrajini i da će postati topovsko meso, ali on je sada bio u Rusiji - priča Demiš.

NBC News nije mogao nezavisno da proveri šta se dogodilo Natalijinom sinu u Rusiji. Prošlog meseca, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da izveštaji da su ukrajinski državljani nasilno odvedeni iz Mariupolja u Rusiju nisu tačni, iako je rekao da ruska vojska pomaže civilima da napuste grad.

Ranije ovog meseca, Majkl Karpenter, američki ambasador pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju rekao je da je misija za utvrđivanje činjenica pronašla dokaze o prisilnoj deportaciji ukrajinskih civila u Rusiju.

Karpenter je rekao da ne može da potvrdi brojeve ili detalje o tome šta se dešava sa ovim deportovanima u Rusiju, ali da je to „nešto što će zahtevati detaljnu istragu i praćenje, jer je to samo izvan okvira ne samo civilizovanog ponašanja, već samo obris svega što bismo smatrali normalnim.”

Koliko god Demiš negodovala zbog nevolja svog sina, rekla je da je takođe svesna da je on mogao da umre u Mariupolju da je ostao.

- U gradu nema toplote, struje i vode. Sve prodavnice su opljačkane. Tamo je nemoguće preživeti. Mislim da su ljudi bili spremni da odu bilo gde samo da bi im bilo toplo i da bi jeli - ističe Demiš.

Majčina najveća briga je da bi njen sin mogao da bude primoran da se bori protiv sopstvene zemlje.

- Brinem se da će odvesti naše Ukrajince, obući ruske uniforme, ubaciti ih u autobus i odvesti u Ukrajinu. Bojim se da će doći do ispiranja mozga i da će ih naterati da uzmu oružje i reći će, ako hoćete da oslobodite grad, idite u borbu.

Ali ona se nada da će Jurija uskoro izvući iz Rusije i videti ga ponovo, i da će se svi jednog dana moći vratiti u Mariupolj.

(Telegraf.rs)