Ko ima šanse da pobedi, i zašto je to nama bitno: Sve što treba da znate o izborima u Francuskoj

Makron i Le Pen, dva kandidata koja su prikupila najviše glasova, sada se bore u drugom krugu koji će odlučiti ko će biti u Jelisejskoj palati narednih pet godina

Emanuel Makron se ponovo suočava sa kandidatom krajnje desnice Marin le Pen na predsedničkim izborima u Francuskoj, u svojevrsnoj reprizi bitke iz 2017.

Francuzi glasaju u drugom krugu danas, i biraju između dva kandidata koja su prošla u prvom krugu 10. aprila.

Iako nijedan aktuelni predsednik nije reizabran od Žaka Širaka 2002. godine (i konzervativac Nikola Sarkozi i socijalista Fransoa Oland izabrani su samo jednom) Makron je ove godine favorit. Međutim, trka takođe izgleda mnogo bliže nego 2017. godine, sa svim anketama koje pokazuju da se očekuje da će liderka krajnje desnice Marin Le Pen proći mnogo bolje nego pre pet godina.

Šta bi sve trebalo da znate o izborima u Francuskoj.

Kako funkcioniše sistem?

Francuzi su 10. aprila glasali u prvom krugu predsedničkih izbora. Izabrali su Makrona i Le Pen među 12 kandidata - uključujući političare veterane i početnike.

Makron i Le Pen, dva kandidata koja su prikupila najviše glasova, sada se bore u drugom krugu koji će odlučiti ko će biti u Jelisejskoj palati narednih pet godina.

Izborna tišina počela je u petak u ponoć i završava se u nedelju kada se poslednje biračko mesto zatvara u 20 časova. U tom periodu političarima nije dozvoljeno da vode kampanju niti da govore javno. Novine i TV kanali će morati da sačekaju kraj izborne tišine da bi prikazali rezultate anketa ili emitovali procene, kako ne bi uticali na građane koji još nisu glasali.

Procene prvog glasanja vodećih instituta za ispitivanje javnog mnjenja, koje su obično tačne, biće objavljene u nedelju u 20 časova, a zvanični rezultati će biti objavljeni kasnije te noći.

Ko se kandiduje?

Predsednik Emanuel Makron se nada reizboru. Kandidat za predsednika je pokrenuo reformsku agendu, uključujući neke veoma sporne ideje o zakonu o radu, i izbacio veliki ekonomski paket za suočavanje sa krizom kovida. On je preuzeo dominantnu ulogu na međunarodnoj sceni – iako ne uvek uspešno, što pokazuju njegovi napori da zaustavi rat Vladimira Putina u Ukrajini.

Marin Le Pen iz Nacionalnog saveza nagovestila je da će ova predsednička kampanja biti njena poslednja - i izgleda da će ostati upamćena. Njena kampanja, usredsređena na troškove života i ekonomske poteškoće, pogodila je u srž usred rastućih cena energije izazvanih ratom u Ukrajini.

Takođe je uspela da delimično gurne pod tepih svoju dugotrajnu podršku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i zaseni svog rivala sa krajnje desnice, TV stručnjaka koji je postao političar Erika Zemora, koji se nije kvalifikovao za drugi krug. Iako je povukla svoje radikalnije predloge za izlazak iz evra i izlazak iz EU od svog mandata 2017. godine, veliki deo njenog programa — uključujući drastične promene na jedinstvenom tržištu — je u velikoj meri nekompatibilan sa blokom kakav je trenutno i zadao bi dramatičan udarac u EU.

Ko ima šanse da pobedi?

Očekuje se da će pobediti Makron. Ankete koje je sproveo Politico govore da bi Makron mogao u drugom krugu da uzme 55 odsto glasova.

To je velika razlika u odnosu na rezultat iz 2017, kada je osvojio 66 odsto, a Le Penova samo 33.

Francuski predsednik je ove godine ušao u političku arenu u poslednjem trenutku i njegova slaba kampanja nije uspela da izazove varnice. Nedavna otkrića o prevelikom oslanjanju države na konsultantske firme takođe su opteretila njegovu kandidaturu za reizbor.

Jaz između dva kandidata značajno se smanjio uoči prvog kruga. Ali od tada je podrška Makronu ponovo porasla.

Šta se događalo između dva kruga?

Tokom protekle dve nedelje, Makron i Le Pen su činili sve u pokušaju da ubede one koji nisu glasali za njih u prvom krugu ili nisu izašli na birališta.

Makron je napravio seriju poseta u kampanji usmerenih na ključne biračke jedinice i dao niz intervjua, od stare radio stanice Frans Inter do veb stranice specijalizovane za rep muziku. Le Pen je nastavila sa obilaskom terena i provela je poslednji dan svoje kampanje u departmanu Pas de Kale, na severu Francuske.

Ali najznačajniji trenutak je bila tradicionalna televizijska debata u kojoj su se Makron i Le Pen suočili..

Smatrana jednim od najvažnijih događaja u kampanji, debata je nekada bila veoma popularna među gledaocima. Ovog puta gledalo ga je samo 16,5 miliona Francuza, što je najgora stopa gledanosti od početka debate.

Le Penova je prošla mnogo bolje nego 2017, kada je njen katastrofalan učinak doveo do naglog pada u anketama i narušio njen kredibilitet po ekonomskim pitanjima. Ali Makron nije propustio priliku da napadne kandidata krajnje desnice i njen ekonomski program, kao i njen predlog da javno zabrani marame i da je optuži da je na Putinovom platnom spisku. Le Penova je kritikovala Makronov prvi mandat i njegovu reformu penzionog sistema.

TV duel je tradicija od 1974. godine, ali nije zakonski obavezan — Žak Širak je 2002. odbio da se suoči sa liderom krajnje desnice Žan-Mari Le Penom, ocem Marin le Pen.

Idu li Francuzi na birališta?

Francuzi su obično prilično marljivi glasači, a na predsedničke izbore izađe oko 80 odsto birača. U prvom krugu ranije ovog meseca, 26 odsto biračkog tela odlučilo je da ostane kod kuće, što je prilično velika uzdržanost kako predsednički izbori idu, ali niže nego što su predviđale ankete.

Ipak, Francuzi su istrošeni korona virusnom krizom i ratom u Ukrajini. I percepcija Makrona kao neizbežnog pobednika, kao ni njegova skromna kampanja nisu pomogli. Oba kruba takođe se poklapaju sa školskim raspustom u raznim delovima zemlje.

Za Makrona, koji se suočava sa najvećim izazovima sa krajnje desnice i krajnje levice, apatija birača predstavlja pretnju. Ne samo da bi to moglo favorizovati njegovog izazivača koji može da računa na motivisane osnove da će izaći umesto nje; to daje njegovim protivnicima priliku da očekivani reizbor proglase nedostatkom legitimiteta.

Da li je Ukrajina nešto promenila?

Ruska operacije u Ukrajini koje su počele krajem februara zasenile su francusku predsedničku kampanju i to objašnjava zašto je odziv bio prilično nizak.

To je koristilo Makronu u njegovim ranim danima, jer su kandidati krajnje desnice i krajnje levice morali da objasne ili opravdaju prethodne komentare hvaleći Putina, dok je francuski predsednik sebe predstavljao kao ratnog lidera koji može da zaštiti Evropu.

Sve u svemu, rat je pomerio francuski politički razgovor sa pitanja identiteta i kovida na energiju i kupovnu moć — što je zapravo najvažnije pitanje za glasače.

Zašto bi mene bilo briga za izbore?

Ono što je u pitanju je ime osobe koja će voditi Francusku u narednih pet godina i kao takva će verovatno imati odlučujući uticaj na EU. Izbori će takođe odrediti oblik političkog pejzaža zemlje u narednim godinama.

Nepotrebno je reći da se pobeda Le Penove u Briselu doživljava kao noćna mora. Čak i kada bi desničarska kandidatkinja ublažila neke od svojih evroskeptičnih stavova, mnogi njeni predlozi bi konkretno izbacili Francusku iz Unije.

Kao i 2017. godine, prvi krug ostavio je dubok trag na domaćoj političkoj areni.

Tradicionalne partije levog i desnog centra su u prvom krugu postigle katastrofalan gol. Paralelno, levičarski pokret France Unbowed, predvođen Žan-Likom Melanšonom, zabeležio je rezultat bez presedana od 22 odsto. Melanšon se našao na trećem mestu, posle Makrona i Le Penove, i sanja da se osveti na parlamentarnim izborima u junu, koje je nazvao "trećim krugom" koji bi ga mogao dovesti u premijersku fotelju.

(Telegraf.rs)