Marin Le Pen sve bliža predsedničkoj fotelji, ali i Putinu: Sutra ključan dan u Francuskoj

Kako se izbori približavaju, kandidat krajnje desnice povuzuje se sa ruskim predsednikom kroz mrežu finansijskih veza i istorije podrške, koja se jedva smanjila uprkos ratu u Ukrajini

Kada su se evropski lideri krajnje desnice okupili u Madridu u januaru, nisu imali problem da iznesu ujedinjeni stav o svemu što im je drago... Bilo da je to obračunavanje sa imigrantima ili podrška „evropskim hrišćanskim idealima“. Ali kako su se ruske trupe gomilale na ukrajinskoj granici, bili su podeljeni oko jednog pitanja: pretnje koju je predstavljao predsednik Rusije Vladimir Putin.

Marin Le Pen, protivkandidatkinja ekstremne desnice za francusko predsedništvo, usprotivila se paragrafu u završnoj izjavi u kojem se poziva na evropsku solidarnost u suprotstavljanju „ruskim vojnim akcijama na istočnoj granici Evrope“. Čak i na skupu neliberalnih nacionalista, ona je bila van sebe u svojoj odanosti Putinu.

Preporučujemo

Sada, na web stranici njene kampanje, izjava lidera se pojavljuje sa tim paragrafom urezanom u nepriznatu promenu u tekstu. Ovo malo podmetanje je u skladu sa podrškom Putinu, tolikom da je čak ni njegovo pustošenje Ukrajine nije umanjilo.

Tokom protekle decenije, partija Marin Le Pen, Nacionalni savez, nekadašnji Nacionalni front, pozajmila je milione od ruske banke, a Le Penova je podržala Putinovu aneksiju Krima 2014. godine, kao i njegovo mešanje te godine u regionu Donbas u istočnoj Ukrajini, gde je upravo ove nedelje Rusija udvostručila ofanzivu.

Njena podrška Putinu je jedno u vremenu mira, a drugo u vremenu rata. Rusija, koja je nuklearna sila, trenutno sprovodi operacije u jednoj evropskoj državi, a Le Penova je bliža nego ikad predsedničkoj fotelji i sve je bliža Makronu.

Hoće li Francuska postati "slaba karika"?

Ankete koje pokazuju da je Le Pen dobila oko 44,5 odsto glasova u odnosu na Makronovih 55,5 odsto, predstavljaju gotovo jednak "šok" poput onog koji je izazvao Bregzit i pobeda Donalda Trampa 2016. Kao i u Britaniji i Sjedinjenim Državama, otuđenje i ekonomske poteškoće "nahranile" su francusku spremnost da se kocka sa nacionalističkim snovima.

Ukoliko Marin Le Pen pobedi, što nije verovatno ali je i dalje svakako moguće, to će skoro sigurno slomiti savezničko jedinstvo koje je osmislio predsednik SAD Džo Bajden u pokušaju da porazi Putina. To bi predsedniku Rusije dalo njegovog daleko najvažnijeg saveznika u Evropi, jednog kojeg bi mogao da iskoristi u cilju da odvoji Evropu od Sjedinjenih Država i razbije decenijama star projekat jedinstva Evrope.

Francuska, ključan član EU i NATO, odjednom bi postala "slaba karika" Zapada.

Džulijen Noseti, stručnjak za Rusiju na Francuskom institutu za međunarodne odnose, rekao je da postoji „potpuna ideološka usklađenost između Putina i Le Penove“ – koja bi bila duboko zabrinjavajuća za američke i evropske saveznike Francuske.

Rat u Ukrajini naterao je Marin Le Pen da malo "zaokrene kurs" rekavši da je "Putin prešao crvenu liniju", ali ona i dalje kaže da je njen spoljnopolitički prioritet približavanje Rusiji kada borbe prestanu.

Otkako je Le Penova 2011. godine došla na čelo stranke, samo je produbila njenu sklonost prema Putinu, putovala je četiri puta u Moskvu i jednom na Krim. Ona bi, kako kaže, podržala sankcije Rusiji, ali ne i prekid uvoza ruske nafte i gasa, što je izjednačila sa ekonomskom smrću Francuske.

- Moramo da mislimo na naš narod - rekla je nedavno u jednom intervjuu, a ta izjava je u skladu sa snažnim fokusom na prihode, koji je pokrenuo njenu kampanju. Većina Francuza je više fokusirana na to da preživi do kraja meseca nego da izvuče Rusiju iz Ukrajine.

Svakako, Le Penova je hvalila svoju vezu sa Putinom sve dok nije došao 24. februar. Ona je u svoju izbornu brošuru uključila fotografiju na kojoj se rukuje s njim kao dokaz njenog "međunarodnog stasa". Ovaj materijal je naglo nestao iz vidokruga nakon što je Putin naredio operacije u Ukrajini.

Fotografija je nastala u Kremlju 24. marta 2017. godine. To je bilo nemalo pre pre prvog kruga poslednjih predsedničkih izbora, u kojima je Makron pobedio Le Penovu sa 66,1 prema 33,9 odsto. Liderka Nacionalnog saveza tada je rekla da će odmah razmotriti ukidanje "nepravednih sankcija Rusiji ako bude izabrana".

Što se tiče Putina, on je sa znalačkim podsmehom rekao da Rusija „ni na koji način ne želi da utiče na događaje“.

Putin je podržao jer su mu rekli da će pobediti?

Žan Maris Ripert, ambasador Francuske u Moskvi od 2013. do 2017. godine, rekao je u jednom intervjuu da je jedan njegov evropski kolega, koji mu je blizak prijatelj, pitao Putina nakon izbora zašto je podržao Le Penovu.

- Zato što su mi rekli da će pobediti -  navodno mu je odgovorio Putin.

Pobeda bi, verovatno, Putinu i odgovarala. Le Penova, posvećena "jednakoj udaljenosti" između velikih sila i neprijateljski raspoložena prema "američkom protektoratu na evropskom tlu“, u Putinu vidi branioca nacionalne države, porodice i hrišćanstva od multilateralizma koji erodira granice i nereligioznog kulturnog propadanja.

- Sve se vrti oko suvereniteta. Suverena država protiv međunarodnih organizacija, suverena tradicionalna porodica protiv prava LGBTQ zajednica - kaže Marlen Laruel, francuska direktorka Instituta za evropske, ruske i evroazijske studije Univerziteta Džordž Vašington.

Milioni stigli iz Moskve

Tu je potom i novac. Kako nije mogla da dobije kredit od francuskih banaka, Le Penova i njeni najbliži saradnici potražili su spas kod Rusa. Kako navodi New York Times, uzeli su zajam od 9,4 miliona evra, tada 12,2 miliona dolara, uz kamatu od 6 odsto, od Prve češko-ruske banke u septembru 2014. Trebalo je da bude otplaćen do 2019. godine.

Valeran de Saint-Džasst, koji je dugo bio blagajnik stranke pre nego što je napustio funkciju prošle godine, pregovarao je o dogovoru u Moskvi. U pisanom odgovoru na pitanje zašto su francuske banke odbile bilo kakav zajam za Nacionalni savez, rekao je: "Moje iskustvo sa šest velikih francuskih bankarskih grupa je da se povinuju naređenjima političke izvršne vlasti".

New York Times dalje piše da, "imajući u vidu nedostatak transparentnosti i odgovornosti u ruskom finansijskom sektoru", kao i uticaj Putina na njega, ta suma već dugo postavlja teška pitanja o tome koliko je Le Penova zapravo dužna ruskom predsedniku, i da li je neka njena otvorena podrška za njega bila posledica.

Upitana na jednoj konferenciji ovog meseca da li je neizmireni kredit stvorio barem utisak zavisnosti od Rusije, obaveze za svakog budućeg predsednika, Le Penova je kratko odgovorila sa: "Apsolutno ne!".

- Potpuno sam nezavisna od bilo kakve veze sa bilo kojom moći - rekla je kandidatkinja za predsednika Francuske.

Za ovu kampanju, ponovo u nemogućnosti da dobije kredit od francuske banke, Le Pen se obratila Mađarskoj. Mađarska banka je sada pozajmila Nacionalnom savezu još 11,4 miliona dolara, tako da bi, ako bi pobedila, bila dužna i Putinu i Viktoru Orbanu.

Njena podrška Putinu je već bila na graničnom nivou. Le Pen je posetila Moskvu i Krim u junu 2013, Moskvu opet u aprilu 2014 i maju 2015. Primio ju je predsednik Dume, donjeg doma ruskog parlamenta, tokom prve od ovih poseta, i "posipala" je te posete pro-putinovskim primedbama.

Ona je 2013. okrivila Evropsku uniju za novi Hladni rat protiv Rusije. Dve godine kasnije, takođe dok je bila u Moskvi, kritikovala je proamerički stav Francuske i sugerisala da će se to promeniti „2017. sa Marin Le Pen kao predsednicom“.

U jeku pandemije 2021. godine, preporučila je rusku vakcinu Sputnjik protiv koronavirusa, rekavši da "naša antiruska ideologija ne bi trebalo da uništi našu sposobnost da vakcinišemo naše sugrađane".

Njena poseta 2014. odigrala se u veoma delikatnom trenutku, uzimajući u obzir šta se događalo oko Krima. To je bila jedna od nekoliko demonstracija podrške Putinu od strane istaknutih članova stranke Marin Le Pen, koji su te godine posetili Krim i Donbas.

Među njima je bio i Ajmerik Šoprad, njen bivši najviši diplomatski savetnik, koji je otišao na Krim da posmatra  referendum u martu 2014. koji je masovno podržao rusku aneksiju. Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija glasanje je proglašeno nevažećim.

- Zapad je bio taj koji je počeo da menja evropske granice sa nezavisnošću Kosova 2008. godine. Postojala je otvorenost za prihvatanje poziva iz Rusije, dobra atmosfera - rekao je tada Šoprad u jednom intervjuu.

Mediapart, francuski istraživački web-sajt, bio je prvi koji je izložio ruski zajam Nacionalnom savezu u septembru 2014. U ranijem intervjuu za Mediapart, Šoprad je rekao da su posete Donbasu te godine i poseta Žan-Lika Šafhauzera, bivšeg člana Nacionalnog saveza u Evropskom parlamentu, 2015 bile „quid pro quo“ za zajam.

- Odlazak u Donbas predstavlja snažnu podršku Rusiji - rekao je on.

Šafhauzer nije odgovorio na zahtev za komentar.

Šoprad je, odgovarajući na pitanje da li je zajam zaista bio „quid pro quo“, rekao da, iako je postojala „sklonost da se pomogne“, nije bilo „nikakvih uslovljavanja“.

Ruski zajam, bez obzira kako je do njega došlo, imao je zamršenu istoriju. Ubrzo nakon što je Prva češko-ruska banka propala 2016. godine, kredit za Nacionalni savez je preuzeo Aviazapchast, privatna ruska kompanija koja je u sovjetsko vreme bila deo ministarstva vazduhoplovstva, podržavajući sovjetske avione koji rade u inostranstvu.

Na svojoj web stranici, Aviazapchast opisuje svoje glavne aktivnosti kao "snabdevanje vazduhoplovnom tehničkom opremom i materijalom za civilnu i dvostruku upotrebu, kao i popravku aviona“.

Kao generalni direktor naveden je Džeruk V. Ivanović, koji je služio u ruskim oružanim snagama od 1983. do 1996. Bivši zamenik generalnog direktora Jevgenij N. Barmjancev radio je kao sovjetski špijun u Sjedinjenim Državama, pre nego što je proteran 1983. godine.

U tadašnjem izveštaju Njujork tajmsa piše da je „uhvaćen u činu izvlačenja onoga što je mislio da su ukradene američke vojne tajne iz drveta u ruralnom Merilendu“.

Sent-Džast je u svom pismenom odgovoru rekao da je Aviazapchastu „držanje kredita u potpunosti odobrio apelacioni sud u Moskvi“.

- Ovo je veoma očigledan i jasan slučaj zavisnosti od Rusije. Kompanija koja drži zajam ima organsku vezu sa ruskom vladom kroz svoje vojno poreklo - rekao je Noseti, ekspert za Rusiju.

Makron je u predizbornoj debati u sredu sa Le Penovom rekao: "Kada razgovarate sa Rusijom, razgovarate sa svojim bankarom". Le Penova je insistirala da je "potpuno slobodna žena“.

Le Penova je rekla i da je spremna da bilo koja francuska ili američka banka preuzme kredit.

- Nastavljamo da vraćamo kredit. To je jedina obaveza mog pokreta - rekla je ona za New York Times.

Moguće je da bi vršenje vlasti, ako ona bude izabrana, umanjilo dugotrajne pro-Putinove, anti-NATO pozicije Le Penove, posebno ako Putin nastavi rat u Ukrajini sa nemilosrdnom brutalnošću.

Prošle nedelje je, međutim, rekla da će povući Francusku iz integrisane vojne komande NATO-a, što je tehnički korak sa moćnom simbolikom u trenutku kada je prvobitna misija NATO-a da brani slobodnu Evropu od Moskve oživela.

Američki savez sa Francuskom bio je stavljen na mnoge testove tokom vekova, ali svi dokazi sugerišu da bi Francuska kojom upravlja Le Pen predstavljala ogromne probleme za Bajdena baš kada mu je najpotrebniji saveznik sa nuklearnim oružjem.

Jedno suštinsko pitanje je koliko bi Le Penova zaista bila slobodna kada je u pitanju Rusija.

- Ako i dalje nadoknađuje troškove, ona nije slobodna, ona je zavisna - rekla je Silvi Berman, koja je nasledila Riperta na mestu ambasadora Francuske u Rusiji 2017.

Seint-Džast, bivši blagajnik Nacionalnog saveza, imao je još jedno objašnjenje ruske politike Le Penove.

- Ona veruje u ravnotežu i ekvidistancu. Oduvek je imala u glavi frazu generala de Gola: „U spoljnim poslovima Francuska nema prijatelje, samo interese“ - kaže on.

(Telegraf.rs)