Od političkog autsajdera do "predsednika bogatih": Makron na ovim izborima ne može da računa na 2 stvari

Neke ključne odluke, donete ubrzo nakon što je postao predsednik, postale su amblemi njegove navodne "izdaje" francuske radničke klase - i donele mu nadimak "predsednik bogatih"

Dan nakon što je pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj, Emanuel Makron se našao u neprijatnoj situaciji tokom koje se nadvikivao sa zubarkom.

Iskreno, vikala je samo jedna osoba i to nije bio Makron, ali razgovor između njih dvoje, u starom rudarskom gradu Danenu otkriva osobinu koja je dovela francuskog predsednika na vlast pre pet godina. To je ista osobina koja je sada mnoge birače postavila protiv njega.

Preporučujemo

Elodi, zubarka, bila je besna. Uzvikivala je o predsednikovom "uvredljivom" jeziku tokom opisivanja onih koji su ostali nevakcinisani protiv kovida.

Makron joj je rekao da je njegove reči shvatila pogrešno. Elodi je vikala o porezu i porastu cena. Pitala ga je da li je skoro bio na benzinskoj stanici, on joj je odgovorio da ne kontroliše globalno tržište. Pitala ga je koliko zarađuje svakog meseca i rekla da se njih dvoje ne slažu.

- Ali važno je da objasnim - rekao je Makron.

Francuski predsednik je oduvek verovao da ima odgovor na probleme zemlje. I da će i oni to videti, ako samo može da objasni svoje razmišljanje drugima.

To samopouzdanje dovelo je do mnogih dugih govora, oštrog pristupa demonstrantima - i percepcije među nekim ljudima da Makron jednostavno neće da sluša.

Makron je dok je bio ministar ekonomije, pokrenuo svoj politički pokret, En Marche, Republika u pokretu.

Mnogi su na njega gledali kao na previše mladog i neiskusnog, ali njegova vizija za Francusku je bila jasna i nova i predstavljao ju je sa energijom i strašću.

Na svojim predizbornim skupovima, budući lider kao da se potpuno predao trenutku. Promukao od emocija, gotovo mesijanski, vikao bi publici, zabačene glave, raširenih ruku, govoreći svojim obožavaocima da ih voli, da su mu potrebni. Bila je to politika rok zvezda, prenosi BBC.

Utisak je bio da kroz francusku politiku duva novi vetar, koji obećava inkluziju i demokratiju. Sve ih vodi jedan čovek.

Emanuel Makron je prvi put kada se kandidovao imao dve prednosti na koje ovog puta više ne može da računa.

Tada je bio novo lice na umornoj političkoj sceni - mlad i relativno nepoznat. A njegova vizija i obećanja takođe su bili neprovereni u odnosu na tešku političku realnost Francuske.

Iskreno govoreći, od početka su ga optuživali da je neodređen u pogledu svojih pozicija, da je svim ljudima sve, da govori "sve i ništa".

Makronova misija, da razbije stare partije vlade i od komada napravi novu centrističku partiju, značila je premošćavanje tradicionalne podele u francuskoj politici i privlačenje birača sa obe strane.

Imao je liberalne poglede na socijalna pitanja - prava homoseksualaca i rodnu ravnopravnost, na primer - što je naišlo na podršku levice; ali je takođe bio ekonomski liberal, koji je verovao u labavljenje ograničenja za poslovanje da bi se pokrenula ekonomija, i to se dopalo mnogim glasačima na desnici. Ta vrsta „dvoliberalne“ pozicije bila je nova za Francusku.

Pobedio je na izborima 2017, kako je planirao, uz podršku centrističkih birača sa obe strane, ujedinjenih iza liberalnog, proevropskog predsednika. Ali nakon pet godina na vlasti, njegova podrška se pomerila udesno i suočava se sa dubokim razočarenjem birača na levici.

Makron je stvorio radna mesta, potrošio milijarde da podrži radnike i preduzeća tokom korona virusa, a subvencionisao je i cene gasa i benzina u Francuskoj u poslednjih šest meseci.

Ali njegovo suštinsko uverenje je da je ekonomska reforma, da se oslobodi poslovanje i zahteva više od radnika, način da se ublaži siromaštvo i finansira ona vrsta socijalne politike koju vole levičarski glasači. Umesto da premosti stare političke i klasne podele, taj pristup ih je ponovo otvorio.

A neke ključne odluke, donete ubrzo nakon što je postao predsednik, postale su amblemi njegove navodne "izdaje" francuske radničke klase - i donele mu nadimak "predsednik bogatih".

Njegova odluka da smanji porez na bogatstvo za najbogatije građane Francuske još uvek gori u glavama mnogih levičarskih glasača. Više od fiskalne politike, kako kažu, činilo se da ukazuje na to gde leže njegovi stvarni prioriteti i pokazuje prezir prema njihovom glasanju.

Upravo ove razočarane glasače Makron sada juri na mestima poput starog rudarskog grada Danena, uoči drugog kruga sa liderkom krajnje desnice Marin Le Pen ove nedelje.

A svađa koju je imao sa Elodi, zubarkom, ista je svađa koju vodi sa svojim protivnicima otkako je došao na vlast - od sindikata do demonstranata žutih prsluka: Francuska mora da zaradi novac da bi ga potrošila.

Da li može da pobedi drugi put?

Dve stvari na koje je računao prošli put su nestale: on više nije novo lice u politici, a njegov program više nije nejasna i neproverena vizija Francuske.

Jedna stvar koja je ovog puta ista je njegova protivnica u drugom krugu, francuska liderka krajnje desnice Marin Le Pen.

Pre pet godina, politički mentor Alen Minc rekao je da bi uspešno predsedavanje Makrona značilo "više Evrope, manje nezaposlenosti i manje ekstremne desnice".

- Ako uzmem iste kriterijume, više Evrope je uspeh, manje nezaposlenosti je takođe uspeh; manje ekstremne desnice - to je neuspeh - rekao je on.

Ovoga puta divlja karta je sve veći broj glasača koji sve manje osećaju ko bi bio gori za Francusku: lider krajnje desnice koji govori o promenama ili lider centra koji ne sluša.

Čak i pre nego što je njegov štićenik prvi put izabran, Alen Minc je predvideo da će Makron biti "veoma autoritaran, veoma politički, veoma predsednički".

- Kad ljudi kažu da je suviše mlad, biće meki predsednik - rekao je on.

Pet godina kasnije, čak i Minc kaže da je predsednikov stil "suviše napoleonski".

Emanuel Makron je proveo poslednjih nekoliko nedelja obraćajući se svojim kritičarima, vraćajući se na planove za penzionu reformu i obećavajući da će ekologiju staviti u centar svog programa.

- Biti ponovo izabran, nakon petogodišnjeg upravljanja državom, bio bi ogroman uspeh. Nadam se da ogroman uspeh neće povećati njegovo poverenje u sebe. Nadam se da će se promeniti, ali sumnjam - zaključio je Minc.

(Telegraf.rs)