Makron ga je nazvao "gradom srca", ali ljudi su ga izviždali: Kažu da od ovih glasača zavisi ishod izbora

Ta grupa glasača ga je podržala protiv Marin Le Pen pre pet godina. Sada se na njihov izbor između Makrona, Le Pen i apstinencije gleda kao na odlučujući za ishod glasanja u nedelju, 24. aprila

Osam dana pre odlučujućeg kruga predsedničkih izbora u Francuskoj, predsednik Emanuel Makron je u subotu apelovao na birače da spreče pobedu krajnje desnice Marin Le Pen koja bi uzdrmala Evropu.  "Izaberite svoje neprijatelje!" rekao je pristalicama na mitingu u Marseju, drugom po veličini gradu u Francuskoj.

Njegovo predsednikovanje je na mnogo načina bilo isprepletano Marsejem, koji je u subotu uporedio sa "laboratorijom republike" i opisao ga je kao "gradom srca". Nakon toga je govorio o socijalnim i ekonomskim planovima, obećao milijarde investicija koje će ga pretvoriti u "prestonicu Mediterana".

Preporučujemo

Međutim, čini se da se Makron tamo mučio sa podrškom. Dok je apelovao na glasače iz Marseja da mu povere drugi mandat, demonstranti su ga izviždali, nosili postere na kojima su ga upoređivali sa vampirom i na kojima se rukuje sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Pristalice su se okupile oko Makrona u parku, ali veliki deo njega je bio prazan i s vremena na vreme se činilo da su manje zainteresovani za njega nego što su bili za Marin Le Pen prethodnih dana.

U prvom krugu izbora pre nedelju dana, Makron je završio na drugom mestu, iza kandidata krajnje levice. On je malo napredovao u odnosu na 2017, dok je krajnja desnica napravila značajan prodor, kao što je to učinila širom Francuske.

Makron (44) ostaje favorit za pobedu u drugom krugu francuskih izbora sledeće nedelje, što bi označilo prvi reizbor sadašnjeg predsednika Francuske od 2002. Međutim, Marin Le Pen je sada najbliže pobedi neko što je ikad bila.

Na mnogo načina, borba da Makron osvoji više birača u Marseju odražava šira pitanja koja su ometala njegovu kampanju i predstavljala prilike za njegovog izazivača.

- Ako pogledate šta je obećao 2017, većinu je ispunio - rekao je Žozef de Vek, autor knjige o Makronovom predsedništvu, navodeći čvrstu odbranu Evropske unije i nisku nezaposlenost u Francuskoj, koji su bili glavna briga pre pet godina.

- Ali način na koji je uveo ove promene i uspeo da sprovede ove politike bio je potpuno drugačiji od onoga što je obećao - rekao je de Vek.

Kada je Makron, bivši investicioni bankar i ministar ekonomije, pokrenuo sopstveni politički pokret 2016. godine, obećao je da će u Jelisejsku palatu doneti novi stil politike, bez ikakvih obaveza prema etabliranim partijama. Sebe je prikazao kao progresivnog antiestablišmenta i pro-E.U. kandidata, i obećao da će francusku politiku učiniti reprezentativnijom za biračko telo i transparentnijom za javnost.

Njegova pobeda 2017. godine protiv Marin Le Pen došla je ubrzo nakon što su SAD izabrale Donalda Trampa, a Britanija izglasala izlazak iz EU. U Francuskoj i drugde, mnogi glasači su se nadali da će izbor Makrona označiti kraj nacionalističkog niza.

U narednim godinama Makron je ostao snažan branilac EU, učinio je francusku ekonomiju konkurentnijom i izgledalo je da želi da Francuska preuzme veliku ulogu na međunarodnoj sceni, uključujući i tokom rata u Ukrajini.

- U sadašnjem kontekstu, mislim da treba da imamo čvrstog predsednika koji ima iskustvo - rekao je Denis Morando, 48, pristalica Makrona na skupu.

Ali u zemlji, njegov stil politike je često opisivan kao neproziran i gluv na sve veću kritiku.

- Cena uspeha je bio proces koji je bio odozgo na dole, i danas postoji mnogo negodovanja zbog toga - rekao je De Vek.

U svojim govorima u proteklih pet godina, Makron je često naglašavao nacionalno jedinstvo, jednakost i prosperitet, teme kojima se vraćao u događaju u subotu u Marseju.

Ta grupa glasača ga je podržala protiv Marin Le Pen pre pet godina. Sada se na njihov izbor između Makrona, Le Pen i apstinencije gleda kao na odlučujući za ishod glasanja u nedelju, 24. aprila.

Mnogi su rekli da su zabrinuti da je ekonomski rast došao na račun socijalnih beneficija i da je Makron usvojio konzervativni okvir imigracije i bezbednosti.

Prošlog meseca, Makron je iznenadio posmatrače kada je pokrenuo svoju kampanju za reizbor sa nepopularnim naglaskom o podizanju starosne granice za odlazak u penziju na 65 godina. Nekoliko dana kasnije, usred sve većih kritika, sugerisao je da više nije tako siguran u to.

- Srednja klasa nestaje, to je katastrofa. Samo malo novca je dao školama, ali puno više policiji - rekla je Morgan Kalmetes (27), koja je rekla da neće glasati sledećeg vikenda.

Šarlin Venzal (40), koja radi sa ljudima u finansijski nesigurnim situacijama, rekla je da nije "videla nikakvo poboljšanje" u svom radu kao rezultat njegovih odluka. Ali rekla je da će najverovatnije glasati za njega kako bi sprečila pobedu krajnje desnice, prenosi Washington post.

Kritike da je Makron bio uglavnom slep za zabrinutost srednje klase i ljudi koji žive u siromaštvu održale su se tokom cele kampanje, uprkos značajnoj vladinoj podršci francuskim preduzećima tokom pandemije koja je pomogla da se sačuvaju radna mesta i omogućila da se zemlja više oporavi, brže od nekih njenih suseda.

Jedan od razloga zašto birači nisu pripisali Makronu više zasluga za takve poteze mogu biti opaske iz prošlosti koje su ga učinile arogantnim i neiskrenim u pogledu pomaganja običnim ljudima, uprkos nekim od njegovih nedavnih odluka o potrošnji. Na primer, 2017. je rekao da neće popustiti nikome, uključujući i "lenje".

- On je zastupao moto da, ako to zaista želite i zaista se trudite, možete postići sve. I to je možda funkcionisalo u njegovom slučaju. Ali za velike delove francuskog društva to je samo laž, to je iluzija koja nije realnost - rekao je De Vrek.

Činilo se da je Makron u svom govoru u Marseju hvatao beleške. Napao je Le Pen, čija se kampanja fokusirala na inflaciju i rastuće troškove života, zbog predloga za koje je on rekao da bi proširili nejednakosti.

On je istakao svoje napore da se uhvati u koštac sa uzrocima društvenog nezadovoljstva u Marseju i drugde. I nagovestio je spremnost da se učini više u borbi protiv klimatskih promena, što je ključna zabrinutost među levičarskim glasačima koji smatraju da je Makron učinio premalo na rešavanju problema.

Marsej ima neke od najsiromašnijih okruga u Evropi i zaostajanje u pomoći vlade oseća se snažnije nego u većini mesta u Francuskoj. Tri godine nakon što je Makron 2017. predložio da će iskoreniti "medicinske pustinje", područja bez pristupa bolnicama ili lekarima opšte prakse, problem se samo pogoršao kada je pandemija pogodila Francusku početkom 2020.

Makron je prošle godine najavio dodatna ulaganja, uključujući značajan udeo za bolnice. Medicinski profesionalci koji su bili svedoci višestrukih talasa korona virusa, koji su opustošili nedovoljno opskrbljene okruge u Marseju u poslednje dve godine, to smatraju nedovoljnim.

- Očigledno je da postoji volja i uloženi su napori. Ali ono što je potrebno je jasna promena paradigme kao što je Maršalov plan za zdravlje - rekao je Žan Luk Žuv, šef bolničke komisije u Marseju.

Kritike u Marseju su nagovestile koliko je duboko ukorenjena percepcija Makrona kao "predsednika za bogate", čak i kada razmišlja o rešenjima koja su uobičajena u drugim nacijama.

Le Penova je porasla u anketama u poslednjih nekoliko nedelja. Ona se predstavlja kao umerenija nego pre pet godina i kao jedina alternativa za promene.

Obraćajući se pristalicama u subotu, Makron je pokušao da razbije tu ideju.

- Ne želim da radim još pet godina. Želim da to budu pet godina potpune obnove - poručio je Makron.

(Telegraf.rs)