Kako su 50 dana sukoba u Ukrajini zauvek promenili svet?

Evo kako se svet promenio poslednjih 50 dana

Pre pedeset dana, tačnije 24. februara, ruski predsednik Vladimir Putin započeo jespecijalnu vojnu operaciju u Ukrajini. Ruska artiljerija i avijacija napali su ukrajinske gradove, a nakon što su se prve sirene za uzbunu oglasile, veliki broj ljudi počeo je da beži u susedne zemlje, stvorivši na taj način jednu od najvećih izbegličkih kriza još od Drugog svetskog rata.

Potresne fotografije i snimci srušenih zgrada, izbegličkih kolona i navodnih masovnih grobnica su od početka sukoba u više navrata šokirali svet. Ruski predsednik i njegovi najbliži saradnici osmah su etiketirani kao ratni zločinci, a veliki broj zapadnih lidera optužilo je Rusiju da je na teritoriji Ukrajine izvršila genocid.

Preporučujemo

Međutim, posledice koje je ovaj sukob izazvao, odavno prelaze granice Ukrajine i Rusije. Ova činjenica primorala je države da ispitaju vojnu neutralnost i svoju politiku prema izbeglicama, a mnoge od njih bile su prinuđene da se bore sa destabilizacijom globalne ekonomije.

Evo kako se svet promenio poslednjih 50 dana:

Topla dobrodošlica za ukrajinske izbeglice

Od početka sukoba više od 4,6 miliona ljudi, uglavnom žena i dece napustilo je Ukrajinu, pokazuju podaci UN. Većina njih otišla je u okolne države, uglavnom u Poljsku, Rumuniju, Slovačku i Mađarsku. Iako je većina zapadnih država raširenih ruku primila ljude koji beže iz ratom zahvaćemne zemlje, istorija nam je pokazala da mnoge od njih nisu uvek bile blagonaklone prema izbeglicama i migrantima.

Kako bi se prilagodili velikom prilivu Ukrajinaca i potencijalnoj izbegličkoj krizi koja je pretila Evropi, lideri su se, čini se, brže nego ikad dogovorili i usaglasili oko uprošćavanja procesa za traženje azila. Među ovim zemljama je i Japan, koji je prihvatio na desetine raseljenih lica iz Ukrajine, iako ranije nisu bili blagonakloni prema tražiocima azila.

Početkom aprila, Tokio je primio oko 400 Ukrajinaca, a mnogi od njih su u ovaj grad došli čarter letom iz Poljske, piše Washington post.

Topla dobrodošlica ukrajincima izazvala je veliko nezadovoljstvo među migrantima drugih zemalja, a ovo je čak primetio i generalni direktor SZO Tedros Gebrejesus koji je rekao da zemlje poput Estonije i Jemena nisu dobile ni delić pažnje koju je dobila Ukrajina.

Preispitivanje političke neutralnosti

Nekoliko zemalja koje su se pridružile "finansijskom ratu" protiv Rusije bile su ili tradicionalno politički i vojno neutralne ili su imale bliske veze sa ruskim oligarsima. Ubrzo nakon početka sukoba Švajcarska je najavila da će se pridružiti članicama EU u uvođenju sankcija Moskvi, čime su odstupili od svoje dugogodišnje politike neutralnosti. Monako, često svratište za mnoge ruske oligarhe, odlučio je da zamrzne njihovu imovinu koju imaju u toj zemlji u skaldu sa smernicama EU.

Slično je postupio i Singapur, koji je odlučio da uvede sve sankcije bez presedana.

Sankcije koje su države uvele nastavljaju da zadaju muke Rusima. Dok se ruska valuta polako oporavlja, nakon što je na početku sukoba doživela kolaps, Svetska banka predviđa da bi ruska ekonomija ove godine mogla da doživi pad od 11,2 odsto.

Nastavak deglobalizacije ruske ekonomije

Nakon pada berlinskog zoida, Rusi su prešli na konzumiranje zapadnih brendova od Mekdonaldsa do Epla. Međunarodna reakcija na Putinovu aneksiju Krima 2014. godine započela je razdvajanje ruskog društva i ekonomije od Zapada, a sukob u Ukrajini samo je ubrzao ovaj proces.

Pod pritiskom vlada iz svojih matičnih država i velikog broja potrošača širom sveta, velike kompanije i organizacije privremeno su zatvorile svoja predstavništva u Rusiji, dok traje rat u Ukrajini.

Međunarodni sportski događaji i istaknute kulturne manifestacije takođe su prekinule veze sa ruskim učesnicima.

Nemačka povećala novčana izdvajanja za odbranu

Iako je najveća evropska ekonomska sila i uticajna članica NATO-a, Nemačka već dugo vodi računa o izdvajanju novca za odbranu. Posle Hladnog rata, Berlin je takođe razvio čvrste ekonomske i energetske veze sa Moskvom.

Putinov napad na Ukrajinu je međutim, primorao Nemaku da preokrene kurs. Krajem februara nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da će njegova vlada znatno povećati troškove finansiranja odbrane. On je takođe dao zeleno svetlo za isporuku oružja Ukrajini, samo nekoliko nedelja nakon što je njegova zemlja bila ismevana jer je ponudila da pošalje šlemove u Kijev.

Pored dugoročnih obaveza, Nemačka će u budžet za odgranu dodati još 110 milijardi dolara, što je skoro dvostruko više od budžeta koji su izdvojili prošle godine.

Pretnja globalizaciji

Pre rata, Ukrajina je bila četvrti po veličini izvoznik kukuruza i pšenice u svetu. Rusija, najveći svetski izvoznik nafte, bila je najveći dobavljač đubriva. Ali dugotrajni sukob je podstakao rast cena i ugrožavajući sigurnost hrane i napore za smanjenje siromaštva u Africi i na bliskom istoku.

Svetski program za hranu saopštio je da bi 41 milion ljudi u zapadnoj i centralnoj Africi moglo da bude pogođen krizom u pogledu hrane ove godine, jer su cene žitarice, ulja i đubriva ove godine najviši u poslednjih deset godina. Sukob je pokrenuo paničnu kupovinu osnovnih životnih namirnica u zemljama poput Egipta, Sirije i Libana koji u velikoj meri zavise od uvoza iz Ukrajine i Rusije.

Svetska trgovinska organizacijasmanjila je u utorak ovogodišnju prognozu rasta na 2,8 odsto rekavši da je sukob u Ukrajini naneo ozbiljan udarac svetskoj ekonomiji.

A što rat bude duže trajao, stručnjaci predviđaju da će i šteta koju on prouzrokuje smao rasti.

(Telegraf.rs)