Rusija: Ako Finska i Švedska uđu u NATO, nema više govora o Baltiku bez nuklearnog oružja

Ne može više biti govora o bilo kakvom nenuklearnom statusu za Baltik, ravnoteža mora da se uspostavi, kaže zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev

Rusija je rekla da "više neće biti govora o Baltiku bez nuklearnog oružja" ako Švedska i Finska uđu u NATO.

Takav razvoj događaja bi više nego udvostručio dužinu kopnenih granica vojnog saveza sa Rusijom, dodala je Moskva. Finska ima granicu od oko 1.300 kilometara sa svojim susedom.

Preporučujemo

Švedska i Finska razmatraju svoje bezbednosne aranžmane nakon što je Vladimir Putin pokrenuo specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini. Ankete u obe zemlje pokazale su podršku ulasku u NATO.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev rekao je da će Moskva odgovoriti ako se to dogodi.

- Ne može više biti govora o bilo kakvom nenuklearnom statusu za Baltik, ravnoteža se mora uspostaviti - rekao je on.

- Rusija do danas nije preduzela takve mere i nije nameravala - dodao je.

Govoreći o kopnenim granicama, Medvedev je rekao da će one "prirodno morati da se ojačaju".

On je još rekao da će u slučaju ulaska Finske i Švedske u NATO Rusija morati ozbiljno da pojača kopnene, pomorske i PVO snage u Finskom zalivu.

Litvanija: Ruske pretnje su "prilično čudne"

Kao odgovor, litvanski ministar odbrane Arvidas Anusauskas rekao je da Rusija već ima nuklearno oružje u baltičkom regionu.

Ono je bilo raspoređeni u ruskoj enklavi Kalinjingrad na Baltičkom moru od pre početka ruskih vojnih operacija u Ukrajini, rekao je Anusauskas novinskoj agenciji BNS.

Kalinjingrad, na obali Baltičkog mora, nalazi se između Litvanije i Poljske, članica NATO-a, i udaljen je nešto manje od 500 kilometara od Berlina, prenosi Sky news.

- Trenutne ruske pretnje izgledaju prilično čudno kada znamo da i bez sadašnje bezbednosne situacije drže oružje 100 kilometara od granice Litvanije - rekao je ministar.

- U Kalinjingradu je oduvek držano nuklearno oružje. Međunarodna zajednica, zemlje u regionu, savršeno su svesne toga. Oni ga koriste kao pretnju - dodao je.

Kada Rusija "preti" to nije "ništa novo", rekla je novinarima litvanska premijerka Ingrida Simonite.

Finska bi mogla da uđe u NATO "u roku od nekoliko nedelja"

Finska je stekla nezavisnost od Rusije 1917. godine i vodila dva rata protiv nje tokom Drugog svetskog rata, kada je izgubila deo teritorije od Moskve. Švedska nije ratovala 200 godina.

Švedska i finska premijerka, Magdalena Anderson i Sana Marin, učestvovale su u sredu na zajedničkoj konferenciji za novinare u Stokholmu.

Marin je rekla da je Finska spremna da donese odluku o pridruživanju NATO-u "u roku od nekoliko nedelja" nakon opsežne debate u parlamentu.

Medvedev je rekao da bi Moskva imala "više zvanično registrovanih protivnika" ako bi NATO primio dodatne članice. Pišući na Telegramu, on je tvrdio da se NATO sprema da primi Finsku i Švedsku uz "minimalne birokratske procedure".

Odgovor Rusije treba razmotriti "bez emocija, hladne glave", nastavio je on.

Medvedev je tvrdio da je mišljenje Švedske i Finske o pristupanju alijansi "pocepano na pola" uprkos "maksimalnim naporima domaćih propagandista".

On je takođe negirao da je napad na Ukrajinu doveo do razmatranja članstva.

- Pokušaji da se oni uvuku u alijansu činjeni su i ranije - zaključio je on.

(Telegraf.rs)