Putinove operacije u Ukrajini imaju suprotan efekat? Finska i Švedska sve bliže ulasku u NATO

Javno mnjenje u obe zemlje značajno se promenilo od početka ruske operacije u Ukrajini, a saveznici i zvaničnici NATO-a u celini podržavaju pridruživanje dve zemlje

Kada je Vladimir Putin pokrenuo specijalnu operaciju u Ukrajini, njegovi ciljevi su bili jasni. Želeo je da "pokori" svog suseda, potvrdi ruski autoritet u istočnoj Evropi i natera Zapad da dvaput razmisli o vojnom i političkom širenju ka ruskim granicama. 

Međutim, u jednom važnom pogledu, čini se da je Putinov plan propao jer je rat ujedinio Zapad protiv Moskve na načine koji su izgledali nezamislivo u januaru ove godine, piše CNN.

Preporučujemo

Sada Finska i Švedska, nacije koje su zvanično nesvrstane, sve su bliže pridruživanju NATO - vojnoj alijansi koju predvodi SAD.

Govoreći juče na zajedničkoj konferenciji za novinare sa svojom švedskom koleginicom u Stokholmu, finska premijerka Sana Marin rekla je da će odluka njene zemlje o tome da li će podneti zahtev za članstvo biti doneta u narednim "nedeljama, ne mesecima".

- Moramo da imamo pogled na budućnost i koristimo ovo vreme da analiziramo i gradimo zajedničke poglede na budućnost kada je u pitanju bezbednost. Neću davati nikakav raspored kada ćemo doneti naše odluke, ali mislim da će se to desiti prilično brzo. U roku od nekoliko nedelja, a ne meseci - rekla je Marin.

Finska vlada predstavila je u sredu parlamentu zemlje opsežan izveštaj u kojem se razmatraju efekti članstva u NATO-u.

U izveštaju se navodi da ako Finska i Švedska postanu punopravne članice NATO-a, "prag za korišćenje vojne sile u regionu Baltičkog mora bi se povećao", povećavajući "dugoročnu stabilnost regiona".

U izveštaju se kaže da bi "najznačajniji efekat" članstva u NATO "bio to što bi Finska bila deo kolektivne odbrane NATO-a i bila pokrivena bezbednosnim garancijama sadržanim u članu 5", dodajući da bi efekat odvraćanja članstva u NATO bio "znatno jači nego što je sada, jer bi se zasnivao na sposobnostima cele Alijanse".

U izveštaju se upozorava da zbog "negativnog pogleda Rusije prema proširenju NATO-a", ukoliko bi Finska podnela zahtev za članstvo u NATO, trebalo bi da bude spremna na "rizike koje je teško predvideti". Dodaje se da bi Finska "stremila da nastavi da održava funkcionalne odnose sa Rusijom u slučaju da postane članica NATO-a".

Takođe se dodaje da bi "bliska saradnja Finske i Švedske tokom mogućih procesa pridruživanja bila važna", kao i da bi "istovremeni procesi pristupanja" dve zemlje takođe mogli "olakšati pripremu i odgovor na moguću reakciju Rusije".

Švedska, u međuvremenu, treba da završi analizu svoje bezbednosne politike do kraja maja. Švedski zvaničnik je ranije rekao za CNN da bi njihova nacija mogla da objavi svoj stav ranije, u zavisnosti od toga kada to učini susedna Finska.

Švedska premijerka Magdalena Anderson rekla je u sredu na konferenciji za novinare da se "bezbednosni pejzaž potpuno promenio" nakon ruskog napada na Ukrajinu i "s obzirom na ovu situaciju, moramo zaista da razmislimo šta je najbolje za Švedsku i našu bezbednost i naš mir u ovoj novoj situaciji".

- Ovo je veoma važno vreme u istoriji. Postoji vreme pre i posle 24. februara. Moramo da imamo proces u Švedskoj da ovo razmislimo - rekla je Anderson, misleći na datum početka ruskih specijalnih operacija.

Anderson je takođe zamoljena da prokomentariše izveštaje u švedskim medijima da je Švedska već odlučila da se pridruži alijansi.

- Ponekad, ako pročitate neke izjave u švedskim medijima, to izgleda kao da bi trebalo što je brže moguće da se odlučite. Mislim da zaista morate da analizirate novonastalu situaciju, uradite to veoma ozbiljno, razmislite o posledicama, prednostima i nedostacima svih potencijalnih puteva napred - odgovorila je.

Javno mnjenje u obe zemlje značajno se promenilo od početka ruske operacije u Ukrajini, a saveznici i zvaničnici NATO-a u celini podržavaju pridruživanje dve zemlje.

S obzirom na to da je Putin započeo svoj rat zahtevajući da NATO vrati svoje granice na mesto gde su bile 1990-ih, činjenica da se ovo čak razmatra predstavlja diplomatsku katastrofu za Moskvu. A naročito ako bi se Finska pridružila, Putin bi iznenada zatekao Rusiju kako deli dodatnih 1.300 kilometara granice sa NATO.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio je u ponedeljak da proširenje NATO-a neće doneti više stabilnosti Evropi.

- U više navrata smo govorili da je sama alijansa više od sredstva za konfrontaciju. Ovo nije savez koji obezbeđuje mir i stabilnost, a dalje širenje alijanse, naravno, neće dovesti do veće stabilnosti na evropskom kontinentu - rekao je on.

Rob Bauer, šef vojnog komiteta NATO-a, rekao je novinarima u utorak da alijansa nije isključila nove članice, ali je rekao da je na kraju na Finskoj i Švedskoj da odluče da li žele da se pridruže, preneo je Reuters.

- To je suverena odluka bilo koje nacije koja želi da uđe u NATO da podnese zahtev za članstvo, što oni do sada nisu uradili... Mi nikoga ne teramo u NATO - rekao je Bauer.

Ni Putinova specijalna operacija nije motivisala Ukrajinu da odustane od svoje želje za bližom integracijom sa Zapadom. Iako je malo verovatno da će se zemlja pridružiti NATO-u, njeni napori da se pridruži Evropskoj uniji ubrzali su se od početka rata. Ovo bi moglo da potraje veoma dugo, a moglo bi se suočiti i sa oštrim protivljenjem Mađarske, koja je već u borbi sa Briselom zbog kršenja vladavine prava, što bi dovelo do toga da EU predloži obustavu centralnog finansiranja Budimpešte.

Međutim, još jednom, činjenica o kojoj se govori i nivo podrške među liderima i zvaničnicima EU je još jedan pokazatelj koliko je Zapad postao ujedinjen protiv Rusije, navodi CNN.

Vredi napomenuti da je od početka sukoba Zapad uglavnom ostao jedinstven u svom odgovoru Rusiji, bilo da se radi o ekonomskim sankcijama ili vojnoj podršci Ukrajini.

Međutim, predstoji nekoliko izazova koji će testirati koliko je ovaj savez protiv Rusije zaista jedinstven.

Prvo, ako se ispostavi da je Rusija upotrebila hemijsko oružje u Ukrajini, postojaće ogroman pritisak na Zapad, posebno NATO, da preuzme još aktivniju ulogu u ratu, nešto što je alijansa do sada oklevala da uradi.

Članice NATO-a su već razgovarale o crvenim linijama i o tome šta treba preduzeti u slučaju hemijskog oružja, ali ti detalji su i dalje privatni kako bi sprečili Rusiju da preduzme preventivne zaštitne akcije.

Međutim, bilo kakva intervencija NATO-a bi gotovo sigurno dovela do manje stabilne bezbednosne situacije u Evropi, jer bi Zapad rizikovao vojnu konfrontaciju sa Rusijom - nuklearnom silom, koja bi verovatno odgovorila intenziviranjem svojih napada na Ukrajinu, a možda i na druge oblasti u kojima postoji tradicionalni ruski uticaj.

Drugo, kriza troškova života u mnogim evropskim zemljama mogla bi uskoro da testira jedinstvo budućih zapadnih sankcija Rusiji i embarga na ruske energente.

Ako se, na kraju, ekonomija zapadne Evrope smatra važnijom od pozivanja Rusije na odgovornost za vođenje rata protiv svog suseda, onda bi Putin mogao da se u izvesnoj meri "izvuče" sa svojim specijalnim operacijama.

Ali za sada, pošto se to jedinstvo uglavnom drži, jasno je, navodi CNN, da se Putinova želja da "omalovaži" zapadni savez izjalovila i da je "moćnik" obezbedio status "izgnanika" za svoju naciju, verovatno u godinama koje dolaze.

(Telegraf.rs)