Između ruskih bombi i britanske birokratije: Kristina je drugi put izbeglica, sa sinom želi da ode iz Ukrajine

Četrdesetogodišnja nastavnica engleskog jezika pobegla je iz svog doma u Kijevu, zajedno sa mužem i sinom, 24. februara

Drugi put u životu, Ukrajinka Kristina Dubina je izbeglica u svojoj zemlji, samo ovoga puta strahove i strepnju za sopstvenu i budućnost njenog četvorogodišnjeg sina Leva pojačava britanska birokratija.

Četrdesetogodišnja nastavnica engleskog jezika pobegla je iz svog doma u Kijevu, zajedno sa mužem i sinom, prvog dana ruskih vojnih operacija, 24. februara.

Preporučujemo

- Morali smo da napustimo grad. Već imam status izbeglice i znam šta bombe znače - rekla je Kristina koja je poreklom iz Luganska u regionu Donbasa.

Prvi put postala izbeglica pre 8 godina

Pol Braun je upoznao Kristinu kada su oboje bili u poseti prijateljima u Kijevu 2012. godine. Ostali su u kontaktu nakon toga. I baš sa Polom je Kristina boravila u Londonu 2014. godine, kada je prvi put postala izbeglica, prenosi Sky news.

Kada se vratila u Ukrajinu rečeno joj je da ne može da ide kući, u Lugansk. Separatisti koje podržava Rusija pokušali su da anektiraju istok zemlje i nije bilo bezbedno putovati tamo.

Nakon što je pronašla mesto u kijevskom hostelu, hrabrošću i odlučnošću, obnovila je svoj život, radeći u privatnoj školi engleskog jezika. Udala se i dobila sina Leva.

Osam godina kasnije, kada je Rusija napala Ukrajinu, Pol, koji je godinama održavao kontakt sa Kristinom preko društvenih mreža, ponudio je svoj dom njoj i njenom sinu.

Međutim, na putu im stoji britanski vizni sistem za ukrajinske izbeglice.

"Bila sam veoma srećna kada je Pol predložio da dođemo"

Kristinin muž je morao je da se vrati u Kijev zbog opšte mobilizacije koja je naređena pošto je Ukrajina proglasila ratno stanje, ostavljajući suprugu i sina u kući njene pratetke u Ozerni, u zapadnoj Ukrajini.

Ona kaže da su stvari toliko teške da će možda morati da se vrati u ukrajinsku prestonicu, ali se i dalje nada da će doći u Veliku Britaniju.

- Bila sam veoma srećna kada je Pol predložio da dođemo i ostanemo kod njega u Londonu dok se rat ne završi. Tako da sam podnela zahtev za britansku vizu prvog dana kada je šema sponzorstva počela da funkcioniše, 18. marta - ispričala je.

Služba za vize i imigraciju Velike Britanije potvrdila je prijem njenog zahteva istog dana. Tada je shvatila da će morati da podnese drugu aplikaciju za četvorogodišnjeg Leva.

Sve je završeno i poslato, uz Polovu pomoć, 22. marta, i ponovo je potvrđen prijem.

U mejlu od 23. marta stoji da je njena prijava bila u centru za donošenje odluka, ali ničega nije bilo o Levu. Od tada iz Ministarstva unutrašnjih poslova nije čula ništa.

U Londonu, Pol je učinio sve što je mogao da olakša proces što je više moguće. Rečeno mu je da je Kristinina viza izdata, ali da je Levova na čekanju.

S druge strane, u zapadnoj Ukrajini, Kristina počinje da gubi nadu.

- Ako ne dobijemo vize u narednih nekoliko dana, vratićemo se u Kijev jer nećemo imati gde da ostanemo. Ima toliko izbeglica i jednostavno nemam dovoljno novca za život i niko ne zna koliko ćemo morati da čekamo - rekla je.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Velike Britanije, pak, kažu da su "kao odgovor na dešavanja u Ukrajini, pokrenuli jednu od najbržih i najvećih šema za izdavanje viza u istoriji Ujedinjenog Kraljevstva".

- Za samo četiri nedelje izdato je preko 40.000 viza kako bi ljudi mogli da ponovo izgrade svoje živote u Velikoj Britaniji. Prijave se obično obrađuju prema redosledu datuma od trenutka kada su dokumenti podnosioca zahteva učitani. Ministarstvo unutrašnjih poslova je svesno da su neki podnosioci zahteva čekali skoro tri nedelje da njihove prijave dođu na red ili da se saopšti rezultat - rekli su iz Ministarstva unutrašnjih poslova Velike Britanije za Sky news.

(Telegraf.rs)