Izbori u Francuskoj podsećaju na one od pre 5 godina: Da li će i ovog puta biti lake pobede za Makrona?

Na izborima 2017. godine, Emanuel Makron je u drugom krugu ubedljivo pobedio Marin Le Pen

Nakon prvog kruga ovogodišnjih predsedničkih izbora u Francuskoj, scenario je jako sličan onom od pre pet godina - Emanuel Makron i Marin Le Pen idu u drugi krug.

Na izborima 2017. godine, Emanuel Makron je u drugom krugu ubedljivo pobedio Marin Le Pen, međutim, piše BBC, ovoga puta čini se da to neće biti tako lako.

Preporučujemo

Procene iz prvog kruga pokazuju kako je taktičko glasanje promenilo izbornu mapu.

Birači su se okupili u tri široka tabora: Makron, krajnja desnica i krajnja levica. Poslednjih dana kampanje, mnogi koji su razmatrali druge kandidate konačno su odlučili da bi radije podržali favorita.

Zbog toga je došlo do velikog transfera glasova od Erika Zemura, ekstremnog desničara, u tabor Marin Le Pen. Neki desničari u konzervativnoj republikanskoj stranci su možda učinili isto.

Na levičarskoj strani, glasači su odlučili da ni socijalistkinja An Idalgo ni "zelena" Janik Žado nemaju šanse da prođu u drugi krug. Tako su se masovno prebacili na Žan-Lik Melanšona, jednostavno da bi zadržali levičara u trci i to uprkos tome što mnogi socijalisti i Zeleni aktivno ne vole tog čoveka.

A u centru, mnogi koji bi inače izabrali republikanku Valeri Pekres, ipak su se odlučili za sadašnjeg predsednika. Zašto? Zato što su se iskreno plašili da Le Pen i/ili Melanšon dolaze "previše jaki s leđa".

U francuskom sistemu prolaze samo prva dva, a mala margina može da napravi ogromnu razliku. Izgledi za drugi krug Le Pen-Melanšon nisu bili potpuno nategnuti.

Rezultat znači dve stvari.

Jedna je potpuna devastacija sa kojom se suočavaju dve tradicionalne francuske vladajuće stranke od 1958. godine - konzervativna desnica i socijalistička levica. Ovo je bio proces koji je Makron započeo pre pet godina, ali je sada sveobuhvatno završen.

Kandidati obe stranke, a svakako i socijalista An Idalgo, možda nisu uspeli da dostignu cenzus od 5 odsto, što im omogućava da povrate troškove izbora. Cena će biti na milione evra, ali još gora je "sramota". Možemo očekivati ozbiljne unutrašnje trzavice, navodi BBC.

Makron je to tako konstruisao da je podela u francuskoj politici sada definitivno ona koju je tražio: između njegovog sopstvenog "realističkog centrizma" i "otvorenosti prema svetu" i "ekstremizma" njegovih protivnika. "Nacionalistički ekstremizam" Le Penove i "utopijski ekstremizam" Melanšona.

Ova podela je Makronu do sada veoma dobro služila. To mu omogućava da nagomila takozvane "odgovorne" snage levice i desnice, uništavajući mejnstrim opoziciju i ostavljajući ga kao "gospodara terena".

Ali druga lekcija ovog prvog kruga glasanja mora da mu donese razlog za zabrinutost - to je da takozvane "neodgovorne" snage ekstrema - njegova opozicija - sve vreme jačaju.

Kako je to rekao veteran politički komentator Alen Duhamel u nedelju uveče: "antisistemske stranke sada imaju lojalnost većine Francuza".

Ako glasu Marin Le Pen dodate glas Erika Zemura i trećeg kandidata "suverentista" Nikolasa Dipon-Enjana, krajnja desnica čini 33 odsto glasova - sedam poena više nego 2017.

A onda ako dodate krajnju levicu - Melanšona i dvojicu trockista - lako ćete imati više od 50 odsto.

Mnogi od ovih ljudi će na kraju glasati za Makrona u drugom krugu, iz istog razloga kao i 2017 - jer je za njih nesavesno da vide krajnju desnicu na vlasti. Ali biće i drugih koji će biti uzdržani, ili će poništiti glas, ili glasati za Le Pen.

Istina je da glasovi protiv Le Penove i glasovi protiv Makrona postaju konvergenti. Zbog toga ovoga puta, drugi krug neće biti isti kao onaj pre 5 godina, navodi BBC.

(Telegraf.rs)