"Sada ili nikad": Da li bi Marin Le Pen mogla da pobedi Makrona i postane predsednica Francuske?

Le Pen je rekla da će joj ova treća predsednička kandidatura biti poslednja, pa je za njene fanove u blizini Pirineja i španske granice, gde je desničarska podrška jaka, "sada ili nikad". I nikada nisu osećali da su bliže pobedi, kao sada

Foto: Tanjug/AP

Kandidatkinja krajnje desnice Marin le Pen ostvarila je svoj najveći rezultat ikada u prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj u nedelju.

U drugom krugu predsedničkih izbora 24. aprila protivkandidant će joj biti aktuelni predsednik Francuske Emanuel Makron.

Le Pen je rekla da će joj ova treća predsednička kandidatura biti poslednja, pa je za njene fanove u blizini Pirineja i španske granice, gde je desničarska podrška jaka, "sada ili nikad". I nikada nisu osećali da su bliže pobedi, kao sada.

Niz anketa uoči završetka kampanje u petak u ponoć sugeriše da je Le Penova smanjila jaz u odnosu na Emanuela Makrona na granice greške. Elabe je stavio Makrona na 26 odsto, a Le Pen na 25 odsto u prvom krugu glasanja u nedelju. Anketa malog uzorka sugerisala je da bi rezultat u drugom krugu mogao biti jednako blizak, pri čemu bi Makron pobedio sa 51 odsto, a Le Penova sa 49 odsto. Veća anketa Ifop-a pokazala je da je Makron dobio 52 posto u odnosu na 48 posto.

Le Pen obećava da će formirati vladu "nacionalnog jedinstva". U petak, vršilac dužnosti predsednika RN, Džordan Bardela, rekao je za Obzerver da će to uključiti političare iz celog političkog spektra, uključujući "levicu i desnicu". I bio je siguran da će ona biti u poziciji da to učini.

- Ako Francuzi izađu i glasaju, pobedićemo. Razlog njenog uspeha jeste što govori sa Francuzima o njihovim svakodnevnim problemima, ceni života, zdravlju, brine za mlade ljude - rekao je on.

Ali uspon političke zvezde Le Penove nije samo posledica tektonskog pomeranja političkog pejzaža Francuske udesno. To se takođe svodi na upornu nesklonost aktuelnom predsedniku. Makron, nekada novo lice, autsajder koji je uzdrmao levo-desnu političku scenu, sada se vidi kao deo te scene.

Otac Marin Len Pen, Žan-Mari Le Pen, nikada nije bio blizu vlasti. Njegova iznenađujuća pobeda 2002. godine u prvom krugu ima malo veze sa podrškom desnici: do toga je došlo jer se levica podelila i francuski glasači su iskoristili prvi krug kako bi "poslali poruku", uvereni da je socijalističkom kandidatu Lionelu Žospenu obezbeđeno mesto u drugom krugu. Kako su otkrili, nije.

Foto: Tanjug/AP

Marin Le Pen je 2011. preuzela tadašnji Nacionalni front i počela da čisti njen imidž, ukaljan ksenofobičnim neonacističkim nasilnicima sa obrijanim glavama i čizmama. Članovi su izbačeni zbog rasističkih i antisemitskih primedbi ili zato što su branili Filipa Petena, šefa francuske vlade Višija koja je sarađivala na nacistima 1940-ih. Čak je izbacila i sopstvenog oca 2015.

"Dedemonizacija", kako su je zvali, je uspela. Marin Le Pen se 2012. godine prvi put kandidovala za predsednika, osvojivši treću poziciju sa 17,9 posto u prvom krugu iza socijaliste Fransoa Olanda, koji je na kraju pobedio, i konzervativca Nikolasa Sarkozija. U maju 2014. Nacionalni front je dobio dva senatora, što je prvi put da su predstavnici stranaka ušli u gornji dom, i dodala 11 gradonačelnika svom izbornom broju. NF je te godine pobedio i na evropskim izborima sa 24,9 odsto glasova, poslavši 25 predstavnika u Evropski parlament.

Le Penova se ponovo kandidovala 2017. godine, osvojivši 21,3 posto u prvom krugu, dovoljno za prelazak u drugi krug. U drugom krugu je postigla 33,9%, što je daleko niži rezultat od predviđenog protiv Makrona, tada političke novajlije.

Nakon poraza promenila je ime stranke u Nacionalni savez. Prestala je da poziva na smrtnu kaznu i da Francuska napusti EU - iako je i dalje posvećena ignorisanju Brisela. Ona nastavlja da se zalaže za nacionalističku diskriminaciju "prvo u Francuskoj", ali postoji i posvećenost ekonomiji koja je više levičarska, uključujući povećanje penzija, protivljenje privatizaciji javnih usluga i protekcionizam kao alternativu globalizaciji.

Za razliku od Zemura, ona ne predlaže nultu imigraciju - ona želi referendum o tom pitanju - i ukrala je ideju britanske sekretarke unutrašnjih poslova Priti Patel da se bavi zahtevima za azil u inostranstvu.

Ilegalni imigranti i oni koji krše zakon biće proterani, kaže ona, ali je napustila partijsko protivljenje ravnopravnosti u braku i abortusu.

Donedavno je bila glasni pristalica Rusije i Vladimira Putina - fotografija sa ruskim liderom u Moskvi pojavila se u njenom manifestu - pozicija koja je zahtevala preokret nakon ruske operacije u Ukrajini. Čini se da ovo i obećanje da će se Francuska povući iz NATO-a, koje je ponovila radikalna levica, imalo malo uticaja na njenu popularnost, piše Guardian.

Kritičari kažu da je promenila svoj stil, ali ne i otrovnu supstancu stranke.

U razgovoru sa biračima izvan Pariza, opšti utisak je da Francuzi traže promene - mnogi samo zbog promena. Aktuelni predsednici, istorijski gledano, imaju težak posao da budu ponovo izabrani i neki su smatrali da je Makron prekasno napustio kampanju, videći to kao dokaz arogancije.

Na svom jedinom skupu prošle nedelje, Makron je upozorio pristalice da ne pretpostavljaju da će osvojiti drugi mandat ili poraziti Le Pen. Nakon toga je za list Le Parisien rekao: "Marin Le Pen ima rasistički i izuzetno brutalan program. Ona te laže".

Za mnoge Francuze, na ime Le Pen se više ne gleda s prezirom. Nakon što se Le Penova plasirala u drugi krug izbora 24. aprila, Makron će se suočiti sa najvećom političkom borbom u karijeri da je zadrži podalje od Jelisejske palate.

Video: Putin i Makron oči u oči zbog krize u Ukrajini: Evo šta je predsednik Rusije rekao

(Telegraf.rs)