Margarita je bila beba kad su bežali od nacista, sad s 82 godine je ponovo morala da napusti svoj dom

Nakon Drugog svetskog rata njen život je bio jednostavan i miran sve do 24. februara

Kao beba je bežala od nacista, preživela je Holokaust, a sada je 82-godišnja Margarita ponovo morala da beži iz svog doma u Ukrajini.

Margarita Zatučna je u poljskom gradu Krakovu dočekana ispred Centra Jevrejske zajednice gde je svog počasnog gosta pozdravilo više od deset članova. Ona je izašla iz žutih kola hitne pomoći, a na njenom licu se mogao videti beskrajni osmeh. Uručena su joj dva buketa ruža, jedan narandžasti, a drugi beli.

Preporučujemo

Ona blago saginje glavu i duboko udahne da pomiriše svaki buket. Konačno je bezbedna.

Margarita je rođena u januaru 1940. u severoistočnom ukrajinskom gradu Harkovu. Njen život je počeo kada je Adolf Hitler naredio istrebljenje jevrejskih zajednica širom Evrope.

Nekoliko dana pre nego što su nacisti izvršili invaziju na njen rodni grad u oktobru 1941. godine, ona je sa porodicom evakuisana u selo na Uralskim planinama (koje su sada deo Rusije), u tadašnjoj sovjetskoj fabrici turbina, gde je bio zaposlen njen otac.

- Njegova fabrika je evakuisana sa svom opremom na istok - rekla je ona i dodala da su i ona i njena majka otišle takođe, piše CNN.

Između 1941. i 1943. godine radnici fabrike su prešli sa pravljenja turbina na proizvodnju minobacača i popravku tenkova za sovjetske trupe, rekla je ona.

- Smestili su nas u malo selo sa malim kolibama, na njegovom kraju je bila šuma. Ponekad bi nam došli vukovi, ali deca nisu shvatala opasnost - priseća se ona.

Tokom istog perioda, u Harkovu, nacisti su sakupili i ubili oko 16.000 Jevreja. Mnogi su streljani iz neposredne blizine ili gurnuti u masovne grobnice i ostavljeni da umru.

Nakon što je Crvena armija ponovo preuzela kontrolu nad gradom 1943. godine, Margarita se sa porodicom vratila u Harkov i odrasla pod sovjetskom vlašću.

Stekla je fakultetsko obrazovanje i postala inženjer, udala se i dobila sina. Кasnije se razvela i ponovo udala u svojim četrdesetim godinama za Valerija Verbickog, koga je opisala kao "dobrog čoveka".

Njen život je bio jednostavan i miran.

"Eksplozija za eksplozijom"

Taj mir je trajao do 24. februara, kada su ruske snage pokrenule ničim izazvan napad na Ukrajinu, probijajući se kroz njen grad, granatirajući kvartove, dižući u vazduh zgradu vlade i okružujući oko 1,4 miliona stanovnika Harkova.

- Nije bilo vode ni struje, nismo mogli da kupimo hranu. Postalo je nemoguće živeti. Sirene za vazdušni napad nikada nisu prestajale, bila je eksplozija za eksplozijom. Pravi rat - rekla je.

U početku, Margarita je odlučila da ostane i brine o svom sada slabašnom i bolesnom mužu, dok se oslanjala na podršku svog velikodušnog komšije. Ali borbe su postajale sve bliže njihovom domu.

- Eksplozija nam je raznela sve prozore. Posle tog šoka, Valerij je oslabio. Bio je kao da su mu noge isečene - priseća se ona.

Opsada i nemilosrdno bombardovanje učinili su svoje: Margarita se probudila ujutru 20. marta i otkrila da je njen muž preminuo u snu.

- Nismo mogli da ga sahranimo zbog borbi. Njegovo telo je još uvek u mrtvačnici - rekla je ona.

Višednevno putovanje

Margarita je znala da je vreme da ide. Ona se obratila svom mlađem bratu u Nju Džersiju, u Sjedinjenim Državama, i on je žurno pokrenuo njenu evakuaciju uz pomoć više dobrotvornih organizacija u tri zemlje.

- Veoma je teško videti da je moj ljupki grad, moj prelepi grad, u kome sam živela ceo svoj život, uništen. Ne mogu da razumem takvo uništenje, zbog čega? - zapitala se.

U sredu, 30. marta, vozač je pokupio Margaritu u plavom terencu, oštećenom u ranijem raketnom napadu.

- Bio je to veoma težak put. Dobijali bismo informacije usput o mestima koja su bombardovana i išli po neravnim, neasfaltiranim putevima. Bilo mi je tako mučno - rekla je.

Putovala je dva dana, zaustavljajući se preko noći, preko stotina kilometara opasne teritorije dok nisu stigli do grada Lavova na zapadu Ukrajine.

Posle noći u hotelu, dobrovoljac norveški vozač hitne pomoći ju je prevezao preko poljske granice do Krakova. Ovaj deo putovanja je bio lakši, sedela je udobno nasmejana i ćaskala o geografiji - zaustavljajući se samo da bi povremeno nakratko odspavali.

Njeno putovanje, međutim, još nije završeno, Margarita čeka da dobije američku vizu da poseti svog brata u SAD. Čini se da nije zabrinuta zbog svega što je pretrpela.

- Nisam bila prestravljena - rekla je o svojih pet nedelja pod ruskim bombardovanjem.

Na pitanje gde je pronašla svoju hrabrost, jednostavno je odgovorila: "Dolazi do mene".

Margarita insistira da ne želi da postane izbeglica. Preživela je i Holokaust i sada ruski napad, i nada se da će se vratiti u Harkov kako bi sahranila svog muža sa kojim je provela skoro 40 godina i ponovo videla svoj voljeni grad u miru.

(Telegraf.rs)