Putin se u Ukrajini drži istog pravilnika koji koristi decenijama? Šta pokazuju primeri u Buči i Groznom

Čini se da je ruski predsednik delovao po strogom pravilniku u severnoj Ukrajini koji mu je služio decenijama

Dok užasne fotografije i svedočanstva dolaze iz Buče, ukrajinskog grada u blizini Kijeva, postaje sve verovatnije da je Vladimir Putin u severnoj Ukrajini, kao i drugde u zemlji, delovao po strogom pravilniku. Iako ga je taj pravilnik služio dobro decenijama, ostavio je velike gubitke po njegovu vojsku.

Prvo, tu su početne greške, uključujući i potcenjivanje neprijatelja. Putinov napad na prestonicu Čečenije, Grozni, 1999. godine bio je neuspešan kao i pokušaj svrgavanja ukrajinskog vođstva u Kijevu u prvim danima specijalne operacije.

Preporučujemo

I u Čečeniji i u Ukrajini postojalo je ogromno verovanje u superiornost oružanih snaga zemlje, koje su pokušale da odvezu dugačke konvoje vozila direktno ka njihovim ciljevima.

Kada su se ruski padobranci spustili na aerodrom Hostomel, na periferiji Buče, u početku su nestali iz vidokruga, kažu meštani. Trebalo je da brzo napreduju prema Kijevu kao deo pokušaja da se zbaci vlada Volodimira Zelenskog i postavi proruska.

Umesto toga, ruske snage su se suočile sa teškim otporom i morale su da se bore u Buči i drugde, severno i severoistočno od Kijeva, samo da zadrže početni teren koji su obezbedili. Rusi su se ponovo pojavili posle nekoliko dana, kažu stanovnici, sa fatalnim posledicama.

To je dovelo do brutalnih korektivnih poteza koje je Moskva povukla i u Groznom, a sada je optužena da je činila na raznim lokacijama u Ukrajini.

Ujedinjene nacije su 2003. godine nazvale Grozni gradom koji je najviše uništen na zemlji, a između 5.000 i 8.000 civila je ubijeno tokom opsade. Tokom bitke za Alep 2016. godine, Rusija je zauzela delove grada u ime sirijskog predsednika Bašara al Asada koje su držali pobunjenici tokom jednomesečne kampanje vazdušnog bombardovanja, ubivši muškarce, žene i decu.

U Ukrajini Buča je poslednja, ali su Černigov, Mariupolj i Harkov bili su ranije prošli kroz sličan tretman, piše Guardian.

Prvo je došlo do prekida u komunikaciji i nestanka struje, gasa i vode. Usledilo je bombardovanje grada, a Ukrajinci su tvrdili da su Rusi gađali civilne mete, što ruska strana sve vreme negira. Tokom bombardovanja bilo je nekoliko pokušaja otvaranja humanitarnih koridora za evakuaciju civila i dostavu humanitarne pomoći, ali su se oni skoro svaki put završili neuspešno.

Infrastruktura je uništena, gađane su bolnice, škole i skloništa, trvdi ukrajinska strana.

Ukrajinska vlada tvrdi da je Rusija sprovodila nasilnu deportaciju ljudi iz Mariupolja u Rusiju. Mnoge od onih u autobusa za evakuaciju za Rusiju možda u prvi mah ne zanima kuda idu, sve dok je daleko od pakla u gradu.

Asad je ostao na vlasti u Siriji. U Čečeniji Putin se okrenuo Ramzanu Kadirovu, koji je pružio podršku ruskim snagama u Siriji i Ukrajini.

A to dovodi do završnog čina - normalizacije nove administracije.

Za to je, piše Guardian, potreban nivo cinizma i slabosti sa Zapada na koje se Putin, kako se veruje, dugo kladio - da će Sjedinjene Američke Države i Evropska unija zažmuriti na jedno oko na ono što se dogodilo s obzirom na neumoljivost nove normale.

U slučaju Ukrajine, međutim, uopšte nije jasno da li će teror prevladati, uz prisilno pregrupisavanje Putinovih snaga na istoku, što sugeriše da je on možda odustao od svoje prvobitne ambicije potpune kapitulacije. Umesto toga, on bi mogao da pokuša da se uspostavi na istoku, ako uspe da pobedi otpor tamo.

Ali to će i dalje biti težak problem, ne samo zato što domaća ekonomija propada zbog ekonomskih sankcija zapada.

Postoji i mogućnost da će Zapad ovog puta možda ostati veran svojim tvrdnjama o solidarnosti sa Kijevom i eskalirati svoj režim sankcija. Imena Buče, Mariupolja i Harkova mogla bi da postanu vapaj Zelenskog ka tom cilju, zaključuje Guardian.

(Telegraf.rs)