Valentina je negovala ranjenu decu u Mariupolju pre nego što je pobegla na sigurno: Sad se bori da ih izbavi

Valentina i njena deca pretrpeli su nezamislive strahote

Valentina Mašarenkova se brinula za bolesnike i povređene u Mariupolju, gradu koji je najviše bombardovan i oštećen u Ukrajini od početka specijalne vojne operacije Rusije, pre nego što je član porodice organizovao njenu evakuaciju u Lavov.

U slabo osvetljenom podrumu upravne zgrade oštećene bombom u blizini železničke stanice u Mariupolju, četvoro povređenih braće i sestara pod bombama čekaju spas.

Preporučujemo

Najgore je jedanaestogodišnjoj Anji. Šrapneli od eksplozije koja se dogodila blizu njih presekli su njenu femoralnu arteriju, što je izazvalo katastrofalno krvarenje.

Spasilo ju je samo brzo podvezivanje i paketić praha za zgrušavanje krvi nakon što je grupa muškaraca odnela prestravljeno okrvavljeno dete u sklonište, piše The Guardian.

Anjin stariji brat Valerij (16) ima slomljena rebra, posekotine i modrice, dok Elena (13) ima posekotinu na butini. Geler je pogodio Vladislava (9) u rame i pocepao mu mišić.

Deca leže na prljavim dušecima razbacanim po betonskom podu podruma zajedno sa još oko 150 ljudi. Jedino svetlo dolazi od pamučne vate natopljene uljem koja gori u šoljama i trake LED svetla koje napaja akumulator automobila.

Hrane je malo. Voda se uzima kad god je to moguće iz prljavog plitkog bunara. Ali stalna galama bombardovanja sa kopna, mora i vazduha više ne uznemirava decu, oni samo čekaju ono što dolazi sledeće, kaže Valentina Mašarenkova (32), koja je spasila Anju i zbrinjavala rane ostale dece do pre nekoliko dana.

Molila je da povede povređenu decu sa sobom

Danas je Valentina relativno na bezbednom, u zapadnoukrajinskom gradu Lavovu. Ona i njeno troje dece, osmogodišnja Evelin, trogodišnja Marija i jednogodišnji Mihailo, pobegli su pre četiri dana iz podruma koji je delila sa Anjom, Valerijem, Elenom, Vladislavom i njihovim roditeljima.

Molila je vozača minibusa koji je 24. marta ujutru stigao i prozvao njeno ime, da pusti i četvoro povređene dece da pođu sa njom. On je odbio. Imao je spisak ljudi koje treba da spasi, a oni nisu bili na njemu.

Došlo je do tuče jer su neki od najočajnih među starijim ljudima u podrumu pokušali nasilno da uđu u vozilo, ali ih je vozač držao podalje. Valentina je kasnije saznala da je član porodice koji se sklonio negde drugde organizovao njeno spasavanje.

Dok je minibus sa 15 sedišta koji je prevozio 28 ljudi prolazio kroz ruske kontrolne punktove daleko od obale, jedan vojnik je pitao grupu odakle su došli.

- Rekli smo iz Mariupolja - priseća se Valentina.

- Vidi, vidi, grad duhova - odgovorio je vojnik, mahnuvši im.

Valentinin muž Denis se bori severno od Mariupolja u gradu Donjecku. Valentina i njena deca pretrpeli su nezamislive strahote. Gledala je kako roditelje jedne Anjine drugarice iz razreda odnosi ruska granata samo stotinu metara od nje. Dvorište kod kuće njene porodice pretvoreno je u improvizovano groblje.

Direktan pogodak 8. marta ubio je 45-godišnju ženu u susedstvu u njenom krevetu. Eksplozija je zasula Valentinu i njenu decu malterom i staklom.

Tada je svoju porodicu preselila u obližnje podrumsko sklonište i preuzela ulogu medicinske sestre za ranjene i bolesne, među kojima je bio i dvoipogodišnjak sa cerebralnom paralizom.

Imala je neke lekove protiv bolova i masti da im ponudi, ali ništa nije bilo protraćeno. Kada je pogođena kancelarija lokalnog tužioca, uzela je biljku aloje vere u saksiji čije je lišće koristila za ublažavanje opekotina.

"Mariupolj više ne postoji"

Sukobi u Mariupolju i dalje besne. Najnoviji podaci sugerišu da je najmanje 5.000 ljudi poginulo tokom ruske opsade grada, od kojih su 210 njih bila deca.

Otprilike 290.000 stanovnika grada je pobeglo. Više od 170.000 je ostalo uprkos tome što je 90 odsto stambenih blokova sravnjeno sa zemljom.

- Mariupolj više ne postoji - kaže Valentina.

Ona brine da će se rane četvoro povređene dece zagnojiti bez njenog lečenja i daje sve od sebe da ih spase.

Neke organizacije nude spasilačke misije po ceni od 10.000 evra, ali ona nema novca. Umesto toga, mnogo računa na Irinu Prudkovu (50) koja koordiniše grupu volontera na terenu.

U paklu Mariupolja, međutim, nema garancija.

- Zamolili smo naše momke dobrovoljce da ih pokupe, ali oni nisu mogli ni da odu do ovog podruma zbog borbi - kaže Prudkova.

Dok čeka vesti, Valentina pokušava da se oporavi. Ona brine za svoju osmogodišnju Evelin.

- Stalno je uplašena, plače i viče da avioni dolaze da nas bombarduju. Smirujem je, govorim da je ovde bezbedno, da ovde nema aviona. Ali to ne nestaje - kaže Valentina.

(Telegraf.rs)