Šta je u Putinovoj glavi? Da li je obećanje da će smanjiti aktivnosti u Ukrajini iskreno ili kupovina vremena?

Zamenik ruskog ministra odbrane Aleksandar Fomin rekao je da obećanje da se smanje operacije oko dva velika grada treba da "poveća poverenje" u pregovorima koji imaju za cilj da okončaju borbe

Zapadni lideri reagovali su skeptično na obećanje Moskve da će "drastično smanjiti" borbene aktivnosti u okolini Kijeva i u severnom gradu Černigovu.

Predsednik SAD Džo Bajden je upitan juče da li je povlačenje znak da pregovori o obuzdavanju višemesečne specijalne vojne operacije možda pokazuju napredak, ili pokazatelj da Rusija samo pokušava da kupi vreme za nastavak napada na Ukrajinu.

Preporučujemo

- Videćemo. Ne čitam ništa o tome dok ne vidim šta su njihovi postupci. Konsenzus zapadnih saveznika bio je da vide šta imaju da ponude - rekao je predsednik SAD Džo Bajden.

Bajden je juče razgovarao sa francuskim, nemačkim, britanskim i italijanskim liderom, a nakon toga svi su bili pažljivi u vezi sa obećanjem Rusije nakon nove runde pregovora.

Emanuel Makron, Boris Džonson, Olaf Šolc, Mario Dragi i Bajden upozorili su protiv bilo kakvog "slabljenja zapadne odlučnosti dok se užas nanet Ukrajini ne završi", prema verziji poziva iz Dauning strita.

"Postoji ono što Rusija kaže, i ono šta Rusija radi"

Američki državni sekretar Entoni Blinken takođe je bio pažljiv u vezi sa vestima iz Istanbula.

- Ostavio bih našim ukrajinskim partnerima da okarakterišu da li postoji istinski napredak i da li je Rusija angažovana, značajno angažovana - rekao je on tokom posete Maroku.

Dodao je da postoji "ono što Rusija kaže i ono što radi".

Zamenik ruskog ministra odbrane Aleksandar Fomin rekao je da obećanje da se smanje operacije oko dva velika grada treba da "poveća poverenje" u pregovorima koji imaju za cilj da okončaju borbe.

Međutim, prošle nedelje je načelnik ruske vojske već najavio da će se glavni ratni napori sada fokusirati na istočnu Ukrajinu, pre nego što je Kijev izneo svoje najnovije predloge.

Segej Rudskoj je rekao da uspeh prve faze operacije u smanjenju borbenog potencijala ukrajinske vojske "omogućava da naše suštinske napore usmerimo na postizanje glavnog cilja, oslobođenje Donbasa".

Zapadni komentatori veruju da je pravi razlog za promenu položaja Moskve to što su ruske trupe zaglavile i bore se da ostvare veliki napredak poslednjih nedelja. U stvari, ukrajinske snage su napale i povratile teritoriju.

"Nula poverenja Rusiji"

Međutim, kako je juče rekao šef ruske delegacije Vladimir Medinski, deeskalacija sukoba ne znači i prekid vatre. Strani dopisnici u Kijevu javili su da i dalje čuju eksplozije oko prestonice.

- I dalje se dešava, i dalje su tamo - rekla je članica ukrajinskog parlamenta Ina Sovsun za Euronews iz Kijeva. Kako je rekla, borbe su nastavljene u severnozapadnom predgrađu.

Ona je razdvojena od svog sina, koji je evakuisan na sigurno, ali kaže da nema razloga da se žuri sa dogovorom.

- Imamo nula razloga da verujemo u bilo šta što govore Rusi. Do sada je trebalo da naučimo ovu lekciju, ti ljudi sve vreme lažu - rekla je ona.

Prema njenim rečima, Putin je nedelju dana pre rata rekao da Rusija ne planira da napadne Ukrajinu.

- Sve dok ruski lider nije anektirao Krim i započeo rat u Donbasu 2014, Ukrajina je zvanično bila neutralna država. Jasan nedostatak bezbednosnih garancija doveo je do porasta podrške članstvu u NATO-u - dodala je ona.

Sada će, kaže ona, sporazum sa Rusijom biti bezvredan ako dovede do ponovnog pokretanja rata za mesec dana.

- Moramo da sklapamo realistične sporazume, gde će naša bezbednost biti zagarantovana. Sada to ne dobijamo od Rusa, dobijamo samo obećanja koja se ne ispunjavaju - dodala je.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je njegova zemlja spremna da proglasi svoju neutralnost i da je otvorena za kompromis u vezi sa spornim regionom Donbas. Međutim, Ukrajina zahteva bezbednosne garancije i insistira da se ruske trupe prvo moraju povući.

Putinovi saveznici pozivaju ga da nastavi rat

Predlozi Kijeva doveli su do nekog pozitivnog odgovora sa ruske strane. Vladimir Medinski, šef ruske delegacije na pregovorima u Turskoj, rekao je na ruskoj televiziji da ih Moskva vidi kao "kao korak ka susretu na pola puta, jasno pozitivnu činjenicu".

Međutim, mnogi ne veruju da će ruski predsednk narediti trupama da se vrate kući.

Istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da je domaća podrška ruskoj specijalnoj operaciji u Ukrajini porasla sa 68 odsto na 73 odsto.

Od nekih Putinovih saveznika takođe postoji ne samo javna podrška ratu, već i cinizam zbog pregovora ili čak direktno protivljenje.

- O razgovorima u Istanbulu. Neka Ukrajina napravi ustupke - to je dobro. Ali! Zadatak denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine mora biti završen do kraja. To je stav naše stranke i većine ruskih građana. A glavni rezultat je potpuno oslobađanje DNR i LNR od osvajača! - napisao je na Tviteru šef prokremljske partije Pravedna Rusija Sergej Mironov.

"Denacifikacija i demilitarizacija" zapravo znače rušenje ukrajinske vlade i razoružavanje vojske zemlje, prenosi Euronews.

Lider Čečenije Ramzan Kadirov, još jedan Putinov saveznik koji je bio u poseti Mariupolju, takođe je izrazio svoje neprijateljstvo prema pregovorima.

- Mi ratnici se ne slažemo sa ovim razgovorima i ovim dogovorima, ali ovo je politička volja i zato imamo svog predsednika, treba da bude kako on kaže. Ali mi ratnici nemamo nameru da odstupimo i pitamo čelnika države da nam dozvoli da završimo ono što je započeo - rekao je Kadirov u utorak.

Dodao je da "neće stati sve dok poslednji nacionalisti i teroristi ne budu ubijeni ili zatvoreni".

(Telegraf.rs)