Od kasapina do ratnog zločinca: Zašto su Bajdenove opaske o Putinu toliko opasne?

Tokom govora u Poljskoj, Bajden je za svog ruskog kolegu rekao "Za ime Boga, ovaj čovek ne može da ostane na vlasti"

Tokom protekle nedelje, američki predsednik Džo Bajden dao je niz primedbi koje su podigle temperaturu američko-ruskih odnosa skoro do tačke ključanja.

Međutim, rečenica koju je izgovorio na kraju svog govora u subotu u Poljskoj, naizgled pozivajući da se predsednik Rusije Vladimir Putin smeni sa vlasti, možda je jedna od "najtežih".

Preporučujemo

U svom govoru okupljenim zvaničnicima poljske vlade u Kraljevskom zamku u Varšavi, američki predsednik je još jednom upozorio da se svet nalazi usred sukoba koji definiše eru između demokratija i autokratija.

On je obećao da će NATO braniti "svaki pedalj" tla svojih država članica. On je takođe obećao nastavak podrške Ukrajini, iako je napomenuo da američka vojska neće angažovati sa tamošnjim ruskim snagama.

Bio je to konfrontirajući, ali odmeren govor, u skladu sa onim što su američki zvaničnici, počevši od državnog sekretara Entonija Blinkena, govorili mesecima.

Zatim, neposredno pre "hvala" i "zbogom", Bajden je za svog ruskog kolegu dodao: "Za ime Boga, ovaj čovek ne može da ostane na vlasti".

- Ovaj govor, i pasusi koji se tiču Rusije, su zapanjujući, da upotrebim pristojne reči - rekao je portparol Rusije Dmitrij Peskov.

- On ne razume da svet nije ograničen samo na Sjedinjene Države i veći deo Evrope - dodao je.

Međutim, brzina kojom su SAD objavile svoje "pojašnjenje", što je kasnije ponovio Blinken, sugeriše da SAD razumeju opasnost koja je inherentna u Bajdenovim rečima.

- Predsednikova poenta je bila da se Putinu ne može dozvoliti da vrši vlast nad svojim susedima ili regionom. On nije govorio o Putinovoj moći u Rusiji, niti o promeni režima - rekao je zvaničnik Bajdenove administracije.

Ranije tog dana, američki predsednik je Putina nazvao "kasapinom". Činilo se da je prošle nedelje prednjačio u diplomatskom procesu svoje administracije optužujući ruskog lidera za ratne zločine. U oba slučaja, Bajdenove primedbe izazvale su osude i upozorenja Moskve da su diplomatski odnosi SAD i Rusije narušeni do tačke prekida.

Postoji granica između osude lidera nacije, ponekad pregrejane diplomatske retorike, i pozivanja na njegovu smenu. To je bila linija koju su i Amerikanci i Sovjeti poštovali čak i na vrhuncu Hladnog rata. I to je linija koju je Bajden očigledno prešao, piše BBC.

"Promena režima" je nešto za šta se moćne zemlje optužuju da nameću slabijim, a ne ono što jedna nuklearno naoružana nacija zahteva od druge.

Do nedelje su čak i neki američki saveznici pokušavali da se distanciraju od Bajdenovih primedbi.

Francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je da američki predsednik dovodi u opasnost pregovore o prekidu vatre između Rusije i Ukrajine.

- Želimo da zaustavimo rat koji je Rusija pokrenula u Ukrajini bez eskalacije. Ako je to ono što želimo da uradimo, ne treba da eskaliramo stvari, ni rečima ni delima - rekao je on.

U Vašingtonu su kongresni lideri takođe izrazili zabrinutost. Republikanac iz Ajdaha Džim Riš, viši republikanac u senatskom komitetu za spoljne poslove, nazvao je Bajdenove primedbe "užasnim gafom".

- Bože, voleo bih da ga drže na scenariju. Kad god kažete ili čak, kao što je on rekao, sugerišete da je politika bila promena režima, to će izazvati veliki problem. Ova administracija je učinila sve što je mogla da zaustavi eskalaciju. Ne možete mnogo više da uradite da eskalirate nego da pozivate na promenu režima - dodao je.

Istorija "nepredviđenih" primedbi

Bajden ima dobro poznatu sklonost da daje neobične primedbe koje ga mogu dovesti u teške situacije. Oni su izbacili iz koloseka prethodne predsedničke kandidature i povremeno frustrirali zvaničnike Obamine administracije kada je bio potpredsednik. Međutim, ovi redovi nisu sasvim slučajni. Oni mogu otkriti gde leži srce Bajdena, čak i ako bi njegova glava - i glave onih oko njega - možda više voleli da drži jezik za zubima.

To je ponekad politička snaga, piše Tom Nikols iz Atlantika, dozvoljavajući Bajdenu da se autentično poveže sa emocijama američkog naroda. Ali, u ovom trenutku diplomatske krize, kada loše odabrane reči mogu da dovedu do konsekventnih akcija, one su takođe slabost.

- Teško je kriviti Bajdena što je popustio svom čuvenom temperamentu nakon razgovora sa ljudima koji su patili od Putinovog varvarstva. Ali reči svakog svetskog lidera su sada važne, a ponajviše one koje dolaze od predsednika Sjedinjenih Država - piše Nikols.

Bajden možda veruje da su odnosi SAD i Rusije oštećeni do te mere da se neće popraviti dok je Putin na vlasti. Eksplicitno to reći, međutim, moglo bi otežati neposredni cilj SAD - okončanje rata u Ukrajini uz očuvanje teritorijalnog integriteta nacije.

(Telegraf.rs)