Da li je ova bivša sovjetska država sledeća na "meti" Putina? Sa strahom gledaju kako Rusi idu ka Odesi

Više od 30 godina Moldavija na svojoj teritoriji ima oko 1.500 do 2.000 ruskih vojnika nakon rata u otcepljenom regionu Pridnjestrovlje, koji je sebe proglasio zasebnom sovjetskom republikom

Dok se sukobi u Ukrajini nastavljaju, a specijalna operacija ruske vojske traje već 27 dana, građani Moldavije suočavaju se sa povećanom anksioznošću dok se pitaju da li je mala, istočna evropska država sa oko 2,6 miliona stanovnika sledeća na putu Rusije.

U isto vreme, najsiromašnija evropska država dom je najvećeg broja ukrajinskih izbeglica po glavi stanovnika, a više od 300.000 ljudi prešlo je granicu i ušlo u Moldaviju od 24. februara.

Preporučujemo

Strah je povezan sa mogućim kretanjem trupa ka separatističkom regionu Pridnjestrovlje ili Transnistrija na levoj obali reke Dnjestar i ruskim napadom na grad Odesa u južnoj Ukrajini - koji je udaljen samo 60 kilometara od najbližeg grada na granici sa Moldavijom, Palanke.

Za Vlada (31), istraživača na Akademiji nauka u Moldaviji, glavna briga je da li će Kremlj ograničiti svoje napade na Ukrajinu ili će ih proširiti na druge bivše teritorije Sovjetskog Saveza.

- Rusi možda neće stati u Odesi, već doći u Pridnjestrovlje i Moldaviju. Nadam se da se ovo neće desiti, ali mogućnost uvek postoji - rekao je on.

Međutim, stariji ljudi kao što je Džordž (63), koji radi kao noćni čuvar, veruje da će se rat možda zaustaviti na granici.

- Ne verujem da će Rusi stići do Moldavije. Šta žele odavde, možda naša vina? Ne, verujem da će stati kod Dnjestara - rekao je Džordž.

Više od 30 godina Moldavija na svojoj teritoriji ima oko 1.500 do 2.000 ruskih vojnika nakon rata u otcepljenom regionu Pridnjestrovlje, koji je sebe proglasio zasebnom sovjetskom republikom usred očekivanja da bi Kišinjev mogao da proglasi nezavisnost 1990. godine.

Usred pokušaja državnog udara 1991. u Moskvi i odvajanja Moldavije od ostataka SSSR-a pridnjestrovski separatisti uz podršku Rusije vodili su pobunu koja se pretvorila u potpuni rat sve dok 1992. nije postignut prekid vatre, koji traje do danas.

Prekid neprijateljstava usledio je dogovorom o prisustvu ruskih mirovnjaka u pojasu zemlje koji se nalazi između Moldavije i Ukrajine.

Međutim, u Pridnjestrovlju Rusija takođe održava prisustvo Operativne grupe ruskih trupa, ili GOTR, koja je direktno odgovorna Zapadnom vojnom okrugu ruske armije sa sedištem u Sankt Peterburgu.

Ova vojna grupa nema zakonski mandat da bude na teritoriji Moldavije, gde čuva staro skladište municije u sovjetskom stilu u selu Kobasna u blizini granice sa Ukrajinom.

Trupe su u suštini iste i prelaze iz misije mirovnjaka u čuvanje skladišta.

Oko 20.000 tona municije iz sovjetske ere čuva se u selu Kobasna, što predstavlja opasnost po ceo region u slučaju incidenta.

Kako bi stvari bile još komplikovanije, sovjetski eksplozivni materijali iz vremena Drugog svetskog rata doneti su u Moldaviju iz Nemačke i bivše Čehoslovačke nakon pada Berlinskog zida 1991. godine takođe se čuva tamo.

Bivši ministar odbrane Vitalie Marinuta rekao je za Euronews da bi Moldavija, s obzirom na namere Rusije da preuzme celu Ukrajinu i njene stavove o neposrednom susedstvu, trebalo da bude zabrinutija nego ikada.

- Tenzije se pojačavaju. Zato mislim da ovih dana imamo razloga za zabrinutost - rekao je on.

Lojalnost Rusiji i poslovni interesi se sukobljavaju

Ruske oružane snage još nisu napravile nijedan značajan pokušaj da osvoje Odesu do utorka kada su raketama i artiljerijskim mecima ispaljenim sa brodova u Crnom moru neprekidno i neselektivno gađali region tokom 14 sati.

Šef vojne administracije Odese, Maksim Marčenko, rekao je da su Rusi ispalili skoro 90 projektila.

Ruski brodovi otvorili su vatru na selo Mirne u blizini granice sa Moldavijom u utorak uveče, prema pisanju Ukrayinska Pravda.

Stratezi Ministarstva odbrane Moldavije moraju da razmotre mogući scenario vojne akcije u kojoj bi ruske trupe napale Odesu i ruske snage stacionirane u Moldaviji, naglasio je Marinuta.

- U ovom slučaju možemo da vidimo dva scenarija. Prvi je da bi Pridnjestrovlje moglo da bude potpuno lojalno Rusiji, prisiljeno od strane od oko 1.500 ruskih vojnika u prestonici Tiraspolju. Drugi scenario jeste da bi ekonomski interesi Sheriff Holding Company koja de fakto upravlja Pridnjestrovljem mogli da prevagnu i zadrže region izvan rata - dodao je Marinuta.

Sheriff, konglomerat sa sedištem u Tiraspolju koji uključuje lanac supermarketa i benzinskih stanica, ali i brojne fabrike i fudbalski klub, ima monopol na tržištu Pridnjestrovlja i doprinosi oko jedne trećine budžeta otcepljene teritorije.

Jedan od njegovih osnivača, Viktor Gusan, bivši član sovjetske specijalne službe, smatra se najuticajnijom osobom u regionu.

Vojna analitičarka i univerzitetska profesorka natalija Albu rekla je za Euronews da još jedna crvena zastava za Moldaviju leži u činjenici da ruske trupe koje prilaze Odesi imaju nameru da stvore vojni koridor sa regionom Pridnjestrovlja.

- Iako imamo latentnu situaciju u pridnjestrovskom separatističkom regionu, to ne može da bude pokazatelj da u ovom trenutku vlada mir i tišina. Zavisi od toga kako će se situacija u Ukrajini razvijati. Ako Rusi stignu do Odese, ova raskrsnica je opasna - rekla je ona.

Dodala je da je ruski cilj da napravi koridor do regije koju Moskva kontroliše i sa kojom je prijateljska.

Rekla je da je od vitalnog značaja da Kišinjev ne dozvoli da bude zaplašen separatističkim režimom u Tiraspolju.

- Kada se plašimo da provociramo Tiraspolj, dozvoljavamo secesionističkom režimu mogućnost da manipuliše stvarima sve dok ćutimo. Ovo je dugogodiš

nja bezbednosna dilema Moldavije - zaključila je Albu.

U međuvremenu, čini se da Evropa to primećuje, jer je Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) u sredu po prvi put zvanično priznala Pridnjestrovlje kao zonu ruske okupacije.

Očekuje se da će Evropska unija krenuti dalje, pošto je Moldavija zvanično podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji 3. ​​marta u pokušaju da traži zaštitu bloka usred pokušaja proruskih političkih snaga da izazovu neslaganje protiv svoje proevropske vlade i šire paniku.

Objavljujući odluku o podnošenju kandidature, predsednica Maja Sandu rekla je da potez pokazuje želju zemlje da živi u miru, napretku i da bude deo slobodnog sveta".

- Dok je za neke odluke potrebno vreme, druge se doneti brzo i odlučno, i iskoristiti mogućnosti koje dolaze sa svetom koji se menja - rekla je ona.

U međuvremenu, neki i dalje veruju da se sukobi neće preliti u Moldaviju, dok je rusko napredovanje navodno zaustavljeno, a ukrajinska vojska nastavlja da pruža otpor širom zemlje.

Oksana (41), šminkerka iz Ukrajine koja ceo svoj život živi u Kišnjevu, rekla je da je bila manje zaprepašćena nego kada je prvi put čula vest o specijalnoj operaciji u Ukrajini.

- Nisam uplašena kao što sam bila pre nedelju dana. Više razumem ovo što se događa i vidim kako se Ukrajina herojski opire ruskoj ofanzivi, čak iako niko nije verovao u to - rekla je ona.

(Telegraf.rs)