Kako bi Putin mogao da bude procesuiran za ratne zločine zbog sukoba u Ukrajini?

Istraga o mogućim ratnim zločinima po pravilu je usmerena na vojnike, komandante i šefove država

Predsednik SAD Džo Bajden nazvao je prošle nedelje ruskog kolegu Vladimira Putina ratnim zločincem, međutim, pravni stručnjaci smatraju da bi procesuiranje Putina i njegovih najbližih saradnika pred Međunarodnim sudom za ratne zločine moglo da potraje godinama. 

Međunarodni krivični sud u Hagu definiše ratni zločin kao teško kršenje Ženevske konvencije koja je uspostavljena nakon Drugog svetskog rata, a koji se sastoji od propisa koje treba poštovati tokom rata. Među prekršajima koji predstavljaju teško kršenje Konvencije su namerno ubijanje civila i napad na vojne ciljeve koji bi prouzrokovali prekomerne ljudske žrtve.

Preporučujemo

Još na početku sukoba, Ukrajina zajedno sa zapadnim zvaničnicima optužuje ruske snage da neselektivno gađaju i civilne ciljeve. Rusija, koja je situaciju u Ukrajini nazvala specijalnom vojnom operacijom i poriče da je ciljala civilne objekte i tvrdi da je njen cilj demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

SSSR je davne 1954. godine ratifikovao Ženevsku konvenciju, a Rusija je pre tri godine opozvala priznavanje jednog od protokola iz konvencije, ali je ostala potpisnica sporazuma.

Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda u Hagu (MKS) Karim Kan rekao je ranije ovog meseca da su pokrenuli istragu o mogućim ratnim zločinima u Ukrajini.

Ni Rusija ni Ukrajina nisu članice Međunarodnog krivičnog suda, ali je Kijev dao odobrenje da sud ispita navodne zločine na svojoj teritoriji posle aneksije Krima 2014. godine.

Rusija može da odbije saradnju sa MKS i svako suđenje biće odloženo dok optuženi ne bude uhapšen.

- To neće sprečiti MKS da nastavi krivično gonjenje i izda naloge za hapšenje - rekla je profesorka prava Rebeka Hamilton.

MKS će izdati nalog za hapšenje ukoliko tužioci dokažu da imaju razumne razloge da veruju da su počinjeni ratni zločini. Da bi dobio osuđujuću presudu, tužilac mora bez ikakvih sumnji da dokaže da je ovo delo učinjeno, piše Reuters.

Za većinu optužbi neophodno je dokazati da je postojala namera. Jedan od načina da se to dokaže je da u zoni napada nije bilo vojnih ciljeva i da to nije bio nesrećan slučaj.

Ko bi mogao da bude optužen?

Istraga o mogućim ratnim zločinima po pravilu je usmerena na vojnike, komandante i šefove država.

Tužilac bi mogao da pruži dokaz da je Putin ili neki drugi lider počinio ratni zločin direktnom naredbom koja predstavlja kršenje Ženevske konvencije ili ukoliko je znao da je neko počinio zločin, a to nije sankcionisao.

Astrid Rajsinger sa Univerziteta u Beču rekla je da se MKS suočava sa velikim izazovom i da će biti teško da se zločini na terenu dovedu u direktnu vezu sa naredbom visokih zvaničnika.

- Što rat duže traje, biće sve teže - rekla je ona.

Šta otežava presudu za ratne zločine

Stručnjaci kažu da nedavni raketni napadi na dečju bolnicu i porodilište u Mariupolju navodno spadaju u kvalifikaciju ratnih zločina, međutim dokazivanje može biti veoma teško.

Osim dokazivanja namere i direkne povezanosti sa naredbom lidera, tužiocima će biti teško i da nabave dokaze, uključujući i izjave svedoka koji bi mogli da budu ucenjeni ili uplašeni i zbog toga odbiju svedočenje.

U slučaju Ukrajine, tužioci će pre svega proveriti sve dostupne video snimke koji su nastali tokom specijalne vojne operacije.

- To nije brz proces - smatra Hamilton.

Izvođenje optuženih pred sud, takođe će biti težak zadatak. Moskva će gotovo sigurno odbiti da uhapsi osobe za koje bude dobila nalog. Na MKS biće da prati kretanje optuženih, kako bi utvrdili da li će putovati u neku drugu zemlju.

Ima li presedana?

Od kada je formiran MKS, sprovedeno je 30 slučajeva, a u nekima od njih bilo je više optuženih. Sudije su do sada osudile pet odoba za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, a četvoro njih je oslobođeno.

Nekoliko osoba za kojima je raspisana poternica su na slobodi, uključujući i Džozefa Konija iz Ugande.

UN su 1993. godine osnovale poseban Međunarodni krivičnisud za bivšu Jugoslaviju koji je bio zadužen da ispita navodne zločine tokom ratova u bivšim jugoslovenskim republikama. Taj sud je zatvoren 2017. godine, optužnica je podignuta protiv 161 osobe, a 90 njih je dobilo osuđujuću presudu.

Pravni stručnjaci ne isključuju mogućnost da bi ovakav sud uskoro mogao da bude osnovan za ispitivanje eventualnih ratnih zločina u Ukrajini.

(Telegraf.rs)