Sve oči uprte u SAD i Kinu: Zašto Bajden i Si pričaju baš sada i šta možemo očekivati od tog razgovora?

S obzirom na to da je Kina poznata po tome što gleda samo svoje interese i da nema koristi da podupire svetski poredak predvođen Zapadom koji Putin nastoji da zakoči, izgleda neverovatno da će Si izabrati ono što SAD vide kao pravu stranu istorije u sukobu u Ukrajini

Gruba američka retorika koja se odnosi na razgovor predsednika Džoa Bajdena sa kineskim predsednikom Si Đinpingom sugeriše da je malo verovatan "sastanak umova" o situaciji u Ukrajini i odražava trenutne gorke tenzije između Vašingtona i Pekinga.

Bajden i Si trebalo bi da razgovaraju danas oko 14 časova po našem vremenu, a SAD su uoči tih pregovora poslale jasno upozorenje da će kineske kompanije platiti ozbiljnu cenu ako vlada u Pekingu ispoštuje navodnu molbu ruskog predsednika za vojnu i ekonomsku pomoć.

Preporučujemo

Poziv će otkriti da SAD prevazilaze jedan od svojih najdubljih spoljnopolitičkih strahova - rizikujući otvoreni sukob sa Kinom dok se istovremeno suočavaju sa Rusijom - u još jednoj izvanrednoj geopolitičkoj promeni koju je pokrenuo rat u Ukrajini.

To takođe stavlja Bajdena u čudnu poziciju da traži prećutnu saradnju nacije koju smatra najmoćnijim neprijateljem u usponu, kako bi suzbila svog istorijskog hladnoratovskog rivala iz druge polovine 20. veka.

S obzirom na to da je Kina poznata po tome što gleda samo svoje interese i da nema koristi da podupire svetski poredak predvođen Zapadom koji Putin nastoji da zakoči, izgleda neverovatno da će Si izabrati ono što SAD vide kao pravu stranu istorije u sukobu u Ukrajini - barem dok njen sopstveni ekonomski interes ne diktira promenu kursa.

Treba istaći da su odnosi SAD i Kine toliko toksični da su brojni analitičari predviđali novi Hladni rat na Pacifiku među rivalima, mnogo pre nego što se "originalna verzija" ponovila u Evropi kada je Putin naredio specijalne operacije u Ukrajini krajem prošlog meseca.

Teatralnost poziva koji će pomno pratiti širom sveta, ne može da se odbaci. Bajden samim tim što će održati razgovor i što ga je unapred uveliko najavljivao, šalje signal Putinu da njegovo prijateljstvo "bez granica" koje je iskovano sa Sijem u Pekingu neposredno pre početka sukoba, možda nije toliko značajno kao što se ruski lider nadao.

Razgovor dvojice predsednika može da znači i da Vašington vidi Kinu kao ključnu svetsku silu pored SAD, umesto Rusije.

Razgovor se dešava u trenutku kada je iznenađujuće brz i efikasan zapadni i međunarodni front izazvao razorni ekonomski, bankarski, kulturni, sportski i diplomatski bojkot Rusije. Svaka značajna pomoć Kine za Rusiju bi, stoga, mogla da bude od velike važnosti za Putina, što bi mu možda omogućilo da ublaži deo izolacije i ekonomskog problema u svojoj zemlji i duže održi rat u Ukrajini.

Dva američka zvaničnika izjavila su za CNN ove nedelje da je Rusija zatražila od Kine vojnu podršku, uključujući dronove, kao i ekonomsku pomoć nakon invazije. SAD su takođe obavestile saveznike u Aziji i Evropi u diplomatskoj depeši da je Kina izrazila izvesnu otvorenost da ponudi takvu pomoć. I Rusija i Kina su negirale da je bilo takvih zahteva.

Svako obećanje Sija da neće prekršiti međunarodne sankcije Rusiji bi se smatralo velikom pobedom za Bajdena, mada je moguće da bi Kinezi tražili ustupke od SAD za takav potez, verovatno zbog tarifa iz Trampove ere.

Upozorenje za Kinu

Američki državni sekretar Entoni Blinken juče je dao robustan uvid u to kako će razgovor da izgleda govoreći da će "Kina snositi posledice za svaki potez kojim podržava rusku agresiju", te da SAD "neće oklevati da nametnu troškove Kini" ako tako nešto uradi.

Njegovi komentari bili su jedva prikriveni nagoveštaj da bi kineske firme mogle da se suoče sa sankcijama ako vlada u Pekingu ponudi pomoć Moskvi. To bi predstavljalo zabrinutost za vladu Si Đinpinga s obzirom na trenutno usporavanje tradicionalnih stopa rasta i ekonomske posledice zbog najnovijeg naleta kovida-19.

Američki predsednik možda ima neku prednost, pošto je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao španskom ministru spoljnih poslova Hoseu Manuelu Albaresu u ponedeljak da Kina nije strana u sukobu i da "još manje želi da bude pogođena sankcijama".

Si u teškoj poziciji

Kineska vlada je pokušala da održi balans sve vreme od početka ukrajinske krize. Ima jasan interes za Putinov pokušaj da iskoristi sukob za slabljenje demokratije, Zapada i vladavine međunarodnog prava. A ako su Sjedinjene Države godinama zaglavljene u Evropi, to bi moglo da osujeti cilj Vašingtona da usmeri vojne, obaveštajne i diplomatske resurse u Aziju kako bi se suočio sa širim posledicama uspona Kine.

Međutim, i dugoročni ekonomski interesi Kine su takođe ugroženi ako rat u Ukrajini osakati svetsku ekonomiju. Zato je Peking gledao da pronađe način da stvori diplomatsku tampon zonu - da se suzdrži od kritikovanja Putina, tražeći način da izbegne da dođe u klinč sa SAD i svojim značajnim trgovinskim partnerima u EU.

I dok Kina nije zvanično osudila Putinovu odluku, Si Đinping je istakao da je situacija zabrinjavaju, da je Kini "izuzetno žao" zbog izbijanja rata i da će "aktivno da radi i podrži mirno rešenje konflikta".

Ti komentari izneti su prošle nedelje kada je Si Đinping imao video poziv sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i kineskim predsednikom Olafom Šolcom.

Peking je podržao i komentare svog ambasadora u Ukrajini, koji je rekao da Kina nikad neće napasti Ukrajinu.

- Pomoći ćemo, pogotovo ekonomski - rekao je ambasador Fan Ksijanrong.

Ti njegovi komentari ne idu uz ideju da će Kina poslati Putinu vojnu pomoć.

Ali, kako navodi CNN, u želji da se diskredituju SAD, kineski mediji su takođe pojačali lažnu rusku propagandu da je Vašington finansirao laboratorije za biološko oružje u Ukrajini. Vašington vidi ovo kao kovanje zavere koju bi Moskva mogla iskoristiti kao razlog da rasporedi takvo oružje.

Bela kuća tvrdi da je kinesko "zaostajanje" u ratu neodrživo. Činilo se da je ovo pitanje bilo predmet teških razgovora o Ukrajini tokom sedmočasovnog sastanka u Rimu ove nedelje između američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana i šefa kineske spoljne politike Janga Đečija, koji američka strana opisuje kao „intenzivan“.

Očekuje se da će Bajdenov poziv u petak biti jednako iskren.

- Ovo je prilika da predsednik Bajden proceni gde stoji predsednik Si - rekla je u četvrtak novinarima portparolka Bele kuće Džen Psaki, ističući da će Bajden biti "iskren i direktan".

Šta bi moglo da promeni mišljenje Kine?

Gruba američka retorika uoči telefonskog razgovora, koja se gotovo graniči sa grdnjom, izgleda da neće povećati šanse za uspešan razgovor dve strane.

Malo je verovatno da će Si, koji je usvojio sve više nacionalistički i ratoborni ton u spoljnoj politici, poklekneti pod pritiskom SAD. Američka retorika bi takođe mogla da odražava napetu prirodu većine kontakata između Bajdenove administracije i Kine. I to može ukazivati što Bela kuća nema velika očekivanja od ovog poziva, a nakon prijema Salivena u Rimu. Peking pokazuje sve znake da pokušava da zadrži svoje opcije otvorene i izbegava da se obaveže izvan sopstvenih interesa.

- Mislim da postoji neslaganje u stavovima o tome šta su opcije. Ili ste sa Rusijom ili ste sa Ukrajinom i ostatkom sveta, to je jedno gledište, ali mislim da je stav Kine da postoji treći put, nesvrstan put - rekao je Skot Kenedi, predsednik poverenika za kinesko poslovanje i ekonomiju u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

Ipak, što rat duže traje, to će Kini biti sve teže i možda će biti primorana da zauzme čvršći stav prema Moskvi - takav koji bi učinio da prijateljstvo Sija i Putina izgleda kao strateška greška.

Dugoročno, Kina ne može mnogo da profitira od produženog ekonomskog stiska zbog rata. Iako ima jake trgovinske veze sa Rusijom, niovo izvoza u SAD i EU vrede mnogo više kada se preračuna u dolarima.

A izgledi za kineski rast su isprepleteni sa američkom i evropskom ekonomijom na način koji Zapadu daje prednost ako želi da sankcioniše Kinu zbog pomaganja u ratnim naporima Moskve.

Godine viših cena sirove nafte takođe bi mogle da naškode kineskom proizvodnom sektoru koji je žedan nafte. Isto tako, treba napomenuti da je i ova godina veoma važna za Sija, koji hoće da osigura treći mandat na kongresu Komunističke partije na jesen i tako zacementira svoj status jednog od najjačih kineskih lidera u istoriji pored Mao Cedunga.

Ekonomski poremećaji iz Ukrajine koji pogoršavaju efekte novog talasa kovid-19, koji je doveo do ograničenja uvedenih u ključnom južnom trgovačkom gradu Šenženu, takođe bi mogao da poremeti Sijeve nade u glatku političku godinu.

Kenedi je istakao nekoliko mogućnosti koje bi mogle da podstaknu Sija da preispita svoj sadašnji put u vezi sa Rusijom.

Prvo, ako rat krene još gore po Putina i ugrozi njegovu vlastitu vlast.

- Oni ne žele da podrže gubitnika - rekao je Kenedi o Kinezima.

Zatim, ako se do sada jedinstveni zapadni front protiv Rusije održi – i može biti okrenut protiv Kine ako pokuša da probije barikadu sankcija protiv Moskve, Si bi mogao da izbegne ozbiljnu konfrontaciju. Dramatične promene kursa su malo verovatne u Bajdenovom pozivu. Ali ako bude u stanju da makar malo odvoji Kinu od Putina – ili ostavi utisak na Rusiju da je to uradila – možda će moći da tvrdi da je postigao neki napredak.

(Telegraf.rs)