Ima li šanse da se Kijev i Moskva dogovore? "Pitanje je šta Putin može sebe da nagovori da prihvati"

Analitičari kažu da dugo održivi dogovor zavisi od toga da li će Kremlj shvatiti da ne može da postigne pobedu na bojnom polju

Dok traju sukobi u Ukrajini, Rusija paraleleno vodi pregovore sa Kijevom, a svi se nadaju da će moći da se pronađe mirovno rešenje.

Ovi pregovori, koji su ostali u senci stravičnih borbi, u sredu su svima dali nadu, jer su obe strane dale naznake da je u razgovorima postignut napredak.

Preporučujemo

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da Rusi sada "zvuče realnije", dok je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov rekao da "su blizu dogovora o prihvatljivim uslovima ukrajinske neutralnosti".

Analitičari, pak, kažu da dugo održivi dogovor zavisi od toga da li će Kremlj shvatiti da ne može da postigne pobedu na bojnom polju.

- Postoje neke šanse, ali sam poprilično skeptičan da će se ovim pregovora doći do rešenja -rekao je Aleksandar Gabujev, saradnik moskovskog Karnegi centra.

On smatra da Rusije neće samo tražiti "polugu" za pregovore na bojnom polju, već će tražiti pobedu na bojnom polju.

- Ako nežnija taktika, ako je možemo tako nazvati, ne funkcioniše, onda će Rusija samo osloboditi svu svoju vatrenu moć. Posebno na Kijev - rekao je Gabujev.

Putin je juče, obraćajući se članovima vlade, rekao da vojna operacija u Ukrani teče po planu i da će Rusija postići svoj cilj i da se neće pognuti pred Zapadom.

Koristio je veoma nabijenu retoriku i uporedio Zapad sa nacističkom Nemačkom optužujući ga da je "pokrenuo ekonomski blickrig protiv Rusije kako bi demoralisao naše društvo i uništio nas“.

Rekao je da je informaciona kampanja koja je pokrenuta protiv Rusije u zapadnim medijima i na društvenim mrežama imala "direktne sličnosti antisemitskim pogromima koje su nacisti sproveli u Nemačkoj 1930-ih“.

Osudio je "nacionalne izdajnike“ i "petu kolonu", ljude koji su protestovali i govorili protiv rata. Za Ukrajinu je rekao da će Rusija postići svoje ciljeve "demilitarizacije" Kijeva i političke čistke koju je nazvao "denacifikacija".

Pritisak naterao Rusiju da sedne za pregovarački sto

Mnogi veruju da je snažan otpor ukrajinskih snaga, pogotovo na području Harkova i Kijeva, kao i ekonomske sankcije Zapada nateralo Rusiju da sedne za pregovarački sto sa Kijevom. Zelenski je juče u jednom od svojih obraćanja rekao da se svi ratovi završavaju sporazumom.

- Kako mi je rečeno, pozicije u sadašnjim pregovorim zvuče realnije. Ipak, potrebno je vreme da bi se donele odluke koje će biti u interesu Ukrajine - rekao je predsednik Ukrajine.

Elementi potencijalnog sporazuma došli su u fokus u sredu. Nacrt dokumenta koji je objavio Fajnenšel tajms ukazuje na to da će Rusija tražiti ukrajinsku deklaraciju o "neutralnosti" i ograničenju veličine svoje vojske. Savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak rekao je da nacrt samo odražava ruske zahteve, rekavši da Ukrajina želi prekid vatre, povlačenje ruskih trupa i pravno obavezujuće bezbednosne garancije od ruske agresije.

Analitičari smatraju da je Rusija, napredujući u južnoj Ukrajini i prema Kijevu, očigledno očekivala kraći i jeftiniji rat. Veruju da ti rastući troškovi za Rusiju, uključujući neke jasne znake problema unutar sistema, mogu uticati na ključnog donosioca odluke da shvati da pauza u nasilju može biti u njegovom interesu, ako ne i trajno rešenje.

- U osnovi, prostor za dogovor je ceo u glavi Vladimira Putina - rekao je Sem Grin, profesor ruske politike i direktor ruskog instituta na Kings koledžu u Londonu.

On je rekao da ovo nije pitanje šta Kijev može da ponudi onome što bi bilo prihvatljivo Moskvi.

- Nije pitanje ni šta Zapad može da ponudi. Pitanje je na šta Putin može sebe da nagovori da prihvati - smatra Grin.

Inspirisani uspesima u sukobima, Ukrajina je navela i da neće "kapitulirati pred ruskim zahtevima".

- Ukrajina kaže da "Rusi razumeju da ne mogu da postignu svoje ciljeve i nama je to jasno i zato smo optimistični" - kaže Orjsija Lučevič, šef ukrajinskog foruma u Rusiji i evroazijskog programa Chatham House-a. Ipak, navodi, da su Rusija i Ukrajina i dalje veoma daleko od postizanja dogovora.

Neka pitanja, poput statusa Krima i istočne Ukrajine, mogla bi se pokazati kao kamen spoticanja u daljim pregovorima. Kao i ruski zahtevi, ponovljeni u Putinovom govoru u sredu, za ukrajinsku "demilitarizaciju" i političku čistku.

A Ukrajina će želeti da ima čvrste bezbednosne garancije, verovatno obezbeđene od zapada, pošto i dalje postoje strahovi da bi Rusija mogla da iskoristi bilo kakav prekid vatre kao izgovor za snabdevanje svojih trupa pre nego što nastavi sa napadom.

- Bez obzira na to, ima prostora za dogovor i na ukrajinskoj strani, jer postoji realno shvatanje da moramo da spasemo ukrajinsku državu, moramo da se postaramo da Ukrajina kontroliše što je moguće više teritorije - kaže Lučevič.

Analitičari su za sada rekli da očekuju da bi razgovori u najvećoj meri mogli da dovedu do privremenog prekida vatre ili privremenog sporazuma, a ne do bilo kakvog trajnog povlačenja Rusije.

Bez obzira na to, postoje zabrinjavajući znaci da Rusija planira da intenzivira svoje napade i bombardovanje gradova kako bi dobila veći uticaj u pregovorima.

- Strateški u Ukrajini postoji razumevanje da dok god je Putinizam politika Ruske Federacije, svi smo u veoma krhkom stanju i da je Ukrajina u egzistencijalnom riziku - rekao je Lucevič.

(Telegraf.rs)